Јован Павловић (свештеник) — разлика између измена

 

== Време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] ==

 

== Долазак [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] у [[Шабац]] ==

Јеврем Обреновић долази у Шабац [[1816.]] године за старешину "Дриносавске области". Он је овом граду отворио врата према [[Европа|Европи]] па су многе културне и за живот практичне новине долазиле прво у Шабац па тек онда одлазиле према [[Београд|Београду]], [[Крагујевац|Крагујевцу]] и другим крајевима Србије. По повратку у Шабац, Јован се запопио у двадесетој, да би, већ две године касније, по изричитој жељи Господар Јеврема, био рукоположен за проту.Неуморним читањем надокнађивао је скромну наобразбу и постигао "високу књићевну културу". [[Вук Караџић]] га је сматрао "једним од првих свештеника у Србији", па не чуди што га је Јеврем узео за свог "придворног свештеника".

 

Био је маркантна личност: високог стаса. Где год би се појавио, скретао је на себе пажњу. Уз импозантан физички изглед, наочитост и начитаност, одликовао се и импресивном елоквенцијом. У беседништву је био ненадмашан. Династичке промене на српском престолу знатно су утицале на Протин животни пут и страдања којима је био изложен. Био је познат као мецена младих уметника.

Мада га није волео, кнез Милош је јако ценио његову ученост и беседничке способности. Прота је био у Милошевој пратњи кад је, [[1835.]] године, ишао у [[Цариград]]. "Ту је шабачки прота осветлио образ и Кнезу и себи и Шапцу".

Поводом крунисања руског цара Николе, Прота је поново био у центру пажње. На црквеној литургији, којој су присуствовали Милош и руски посланик Бутењев, пригодну беседу изговорио шабачки протопрозвитер Јован. "Милош је био јако тронут, да се није могао уздржати да не заплаче", а Бутењев је затражио да му се да препис беседе "да је целу златним словима уреже у камен у цркви".

Када је Милош, на кратко, поново дошао на власт, испред Народне скупштине поздравио га је, [[31. јануар|31. јануара]] [[1859.]] године, бираним речима Прота Јован, испред 40 црквених великодостојника.

Исте године, Прота Јован је био у српском посланству које је, у Цариграду, тражило извршење добијених хатишерифа.

 

Као свештеник новог кова, Прота Јован је био књижевни радник и преводилац. Њему је припала част да буде први Србин чија је књига ''Слово на дан радосне вести о признању султановом српских граница'', штампана у новооснованој Државној штампарији [[1833.]] године. (у Државној штампарији) и [[1847.]] године (у [[Друштво српске словесности|Друштву српске словесности]]).<br />

Умро је у Шапцу [[1861.]] године.

 

{{рефлист}}

 

* [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-3593/2009/0350-35930901065G.pdf Културно наслеђе Шапца]