Руско царство — разлика између измена

И поред унутрашњих неприлика које су пратиле касније године Иванове владавине, Русија је водила ратове и настављала експанзију. [[Иван IV Грозни|Иван Грозни]] је опсео и [[1552]]. заузео [[Казањски канат]], чиме је окончао дугу историју ратова Москве и Казања. На овај начин Русији је био отворен пут према [[Сибир|Сибиру]]. Нешто касније царевима је успело да заузму [[Астрахањски канат]] у области доње [[Волга|Волге]], што је Русији осигурало излаз на [[Каспијско језеро]], а тиме и трговинску и културну размену са [[Иран|Персијом]] и [[Централна Азија|Централном Азијом]]. Овим победама Русија је разбила окружење непријатељских [[Татари|татарских]] држава и постала мултинационална и мултиконфесионална земља. Истовремено су се веома заоштрили односи са [[Османско царство|Османским царством]] и [[Кримски канат|Кримским канатом]]. <ref name="history1"> {{Cite booksfn|last1=Perrie|first1=Maureen|authorlink =Maureen Perrie|title=The Cambridge History of Russia Volume I |publisher=Cambridge University Press | location=London | year=2006 | chapter=Building the realm | pagespp=252 ff |ISBN=0521812275 }}</ref>

Охрабрен успехом у продору ка Каспијском мору, Иван -{IV}- је покушао да постигне сличан успех у продору ка [[Балтички регион|Балтик]]у. [[Шведска]] и Ливонски витезови су контролисали трговачке путеве који су повезивали Русију са Европом. [[Ливонски рат]], који је избио 1558, почео је успешно за Русију, а цареве трупе су заузеле делове обале Балтика и широке области [[Велика кнежевина Литванија|Велике литванске кнежевине]]. Када је после [[Лублинска унија|Лублинске уније]] створена [[Државна заједница Пољске и Литваније|заједничка држава Пољске и Литваније]], Русија се нашла пред снажним противником. Пљачкашки упади Кримских Татара, терор цара унутар Русије и епидемија куге су додатно ослабили земљу. <ref name="history2"> {{Cite booksfn|last1=Perrie|first1=Maureen|authorlink =Maureen Perrie|title=The Cambridge History of Russia Volume I |publisher=Cambridge University Press | location=London | year=2006 | chapter=Building the realm | pagespp=256 ff |ISBN=0521812275}}</ref>

Русија је 1569. успела да одбаци османско-кримскотатарски напад на Астрахањ и одбрани приступ Каспијском мору. Ипак, Кримским Татарима је [[1571]]. успело да у изненадном нападу заузму и готово потпуно спале Москву. Годину дана касније кримски кан и турски султан су послали огромну војску у намери да потпуно униште Русију. Још бројније руске трупе су успеле да их поразе у [[Битка код Молодија|бици код Молодија]]. Тиме је отклоњена опасност са југа, али су на западу противници Русије кренули у напад. Русија је изгубила све што је освојила на Балтику и морала је да брани сопствену територију приликом опсаде [[Псков]]а. По завршетку рата, и после склапања мировног споразума са Пољском и Шведском, Русија је била потпуно осујећена у својим плановима. <ref name{{sfn|Perrie|2006|pp="history2"/>256}}

Турскотатарски [[Сибирски канат]] се у рату Русије и Кримских Татара политички ставио на страну Кримског каната. Нападали су руске тврђаве на [[Урал (планина)|Уралу]] које су припадале утицајној трговачкој породици Строганов. Стога је ова породица добила од цара право да пошаље војску која би штитила њихове поседе и ишла у походе против сибирских Татара. За овај задатак Строганови су ангажовали [[Козаци|Козаке]] који су живели у степама између Волге и [[Дон]]а. Под својим вођом [[Јермак Тимофејевич|Јермаком Тимофејевичем]], са 1.000 људи наоружаних ватреним оружјем кренули су у поход против Сибирског каната. Користећи незадовољство мањих [[Угарски народи|угарских народа]] владавином кана, лако су напредовали до његове престонице [[Кашлик]]а, и заузели је на јуриш. Иако су сибирски Татари целу зиму држали Козаке у опсади, и најзад их уништили, нису више могли да обнове своју државу која се распала. Регуларне царске трупе су неколико година касније угушиле последње облике отпора, док су Козаци и трговци крзнима нове просторе користили за лов или насељавање. Тако су настала трговачка и војна утврђења: [[Верхотурје]], [[Тобољск]], [[Мангасеја]], [[Јенисејск]], [[Братск]] и друга. <ref> {{Cite booksfn|last1=Perrie|first1=Maureen|authorlink =Maureen Perrie|title=The Cambridge History of Russia Volume I |publisher=Cambridge University Press | location=London | year=2006 | chapter=Building the realm | pagespp=270 ff |ISBN=0521812275}}</ref>

После смрти Ивана -{IV}- Грозног, уследио је период у коме је формално на власти био његов болесни син [[Фјодор I Звонар|Фјодор I]], а земљом у ствари управљао бољар [[Борис Годунов]]. Са смрћу цара Фјодора 1598. изумрла је преко 700 година стара династија [[Рјурик]]а. Годунов је крунисан за цара, али су земљом владале гласине о томе да је млади [[царевић Димитрије]] чудом још увек жив. Уз то се надовезала лоша жетва која је бацила земљу у озбиљну економску и социјалну кризу. Када је умро Борис Годунов, Пољска и Литванија су виделе згодан тренутак за себе, па су заузеле Москву и на трон поставиле добродушну марионету, односно човека који се представљао као Димитрије. Он ће у историји остати забележен као [[Лажни Димитрије]]. Његова владавина није дуго трајала, јер је убрзо убијен у побуни. Ни нови цар, [[Василиј IV|Василиј IV Шујски]] није дуго владао пошто се Пољска поново умешала у Руску политику постављајући на власт [[Лажни Димитрије II|Лажног Димитрија II]], па касније и свог владара [[Владислав IV Васа|Владислава IV Васу]]. Њихова интервенција је довела до великог терора против православног становништва. Пољаци су владали у Москви, док се у [[Нижни Новгород|Нижнем Новгороду]] формирала народна војска под вођством [[Кузма Мињин|Кузме Мињина]] и војводе [[Дмитриј Пожарски|Дмитрија Пожарског]]. Ова војска је [[1612]]. опсела Пољаке у [[Московски Кремљ|Московском Кремљу]] и принудила их на капитулацију. Нови владар, [[Михаил I Фјодорович|Михаил I]], био је зачетник [[Династија Романов|династије Романов]], која ће владати Русијом до [[1917]]. године. <ref> {{Cite booksfn|last1=Perrie|first1=Maureen|authorlink =Maureen Perrie|title=The Cambridge History of Russia Volume I |publisher=Cambridge University Press | location=London | year=2006 | chapter=Building the realm | pagespp=264 ff, 409 ff |ISBN=0521812275}}</ref>

Русија и Пољско-литванска унија су остали непријатељи. Од 1630их појачавао се у [[Украјина|Украјини]] притисак пољских феудалаца и католичке цркве на локално православно сељаштво. Ова политика је изазвала бројне устанке украјинских Козака, од којих је [[устанак Богдана Хмељницког|устанак]] [[Богдан Хмељницки|Хмељницког]] био највећи и најуспешнији. Пољске краљевске трупе су претрпеле многобројне поразе у Украјини, али су и Украјинци били исцрпљени ратом и спорадичним нападима кримског кана који је мењајући стране тражио корист за себе. Козаци Бохдана Хмељницког су се обратили руском цару за помоћ. На [[Перејаславска рада|Перејаславској ради]] (скупштини) највећи део елите украјинских Козака је пристао да постану одани поданици руског цара. Заузврат је [[Хетманат]] добио широку аутономију. Године 1654. избио је [[Руско-пољски рат (1654–1667)|Руско-пољски рат]], чија је последица била да су делови Украјине источно од [[Дњепар|Дњепра]], као и град [[Кијев]], постали део Русије.<ref> {{cite booksfn|last1=Perrie|first1=Maureen|authorlink =Maureen Perrie|title=The Cambridge History of Russia Volume I |publisher=Cambridge University Press | location=London | year=2006 | chapter=Building the realm | pagespp=500 ff |ISBN=0521812275}}</ref>