Карл Фридрих Шинкел — разлика између измена

м
reference
м (reference)
Шинкел је рођен у [[Нојрупин]]у у пруској грофовији [[Бранденбург]]. Оца је изгубио као шестогодишњак у [[град]]ском пожару. Након студијског пута у [[Италија|Италију]] [[1805]]. године почео је да зарађује као [[сликар]]. Године [[1816]], уредио је сцену за [[Моцарт]]ову оперу ''[[Чаробна фрула]]''; Упознавши сликарство [[Каспар Давид Фридрих|Каспара Давида Фридриха]] [[1810]]. године у [[Берлин]]у одлучио је да се посвети архитектури. Након [[Наполеон]]овог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног [[Берлин]]а, али и друге пројекте.
 
Од [[1808]]. до [[1817]]. године Шинкел је обновио [[Дворац]] Розенау у [[Кобург]]у, у новом [[неоготика|неоготичком]] [[стил]]у.<ref name="Quest-Ritson1999">{{citeCite book|last=Quest-Ritson|first=Charles|title=Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen|url=http://books.google.com/books?id=gIYghIYipC8C&pg=PA64|year=1999|publisher=Springer DE|isbn=978-3-7643-6007-8|pages=64–}}</ref>
 
Шинкелов [[стил]] у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког [[стил]]а. Његове најславније грађевине су већином у [[Берлин]]у, као: Ноје Вахе ([[1816]]—[[1818]]), Концертна дворана у Берлину ([[1819]]—[[1821]]) и Стари музеј у Берлину, ([[1823]]—[[1830]]).
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Quest-Ritson|first=Charles|title=Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen|url=http://books.google.com/books?id=gIYghIYipC8C&pg=PA64|year=1999|publisher=Springer DE|isbn=978-3-7643-6007-8|pages=64–|ref=harv}}
* -{Karl Friedrich Schinkel 1781 - 1841: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt, ISBN 0-86559-105-9.
* Jörg Trempler: ''Schinkels Motive''. Matthes & Seitz, Berlin 2007, ISBN 978-3-88221-866-4.
363.220

измена