Стеван Хаџић — разлика између измена

Рођен је [[19. фебруар]]а [[1868]]. године у [[Београд]]у од оца Светозара пешадијског [[пуковник]]а српске војске (у [[СрпскоПрви српско-турски рат|Српско-турским ратовима]] био је командант чачанске и ћупријске бригаде) и мајке Милеве рођене [[Германи (породица)|Герман]]. У војску је ступио [[1885]], као ђак-добровољац 14. пешадијског пука у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] а након рата вратио се редовном школовању. Након завршене гимназије у [[Ниш]]у примљен је [[1886]]. на школовање у 19. класу ниже школе [[Војна Академијаакадемија|Војне Академије]]. Војну академију завршио је у [[Београд]]у [[1889]]. а у војној служби је редовно напредовао. По завршеном стажу у 35. руској артиљеријској бригади, завршио је [[Русија|руску]] Николајевску генералштабну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]] (1891–1895).{{sfn|Станић|2003|p=349}}

Оженио се [[1901]]. године Јелисаветом - Елом (1879–1966), ћерком коњичког пуковника Александра Симоновића и Милице рођене Спасић, каснијом дворском дамом [[Марија Карађорђевић|краљице Марије]]. Имали су сина Војислава и ћерку Олгу (1905–1965) која се [[1927]]. године удала за коњичког пуковника Николу Чанића (1897–1986), чија је ћерка Мирјана Чанић-[[Радојловићи|Радојловић]].{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}

По завшетку школовања, првим распоредом одређен је [[1895]]. за [[водник]]а у артиљеријском [[пук]]у и наставника у Артиљеријској подофицирској школи. Од [[1896]]. године налазио се на дужности вршиоца дужности начелника штаба Дринске дивизијске области. У периоду [[1897]]–[[1901]]. године био је ордонанс краља и шеф саобраћајног одсека главног Генералштаба, потом начелник Штаба коњичке дивизије а напослетку и начелник Штаба Дунавске дивизијске области. Године [[1902]]. био је командант 9. пешадијског пука. Шеф Извештајног одсека главног Генералштаба био је у периоду [[1904]]–[[1905]]. године. Дана [[18. мајамај]]а [[1906]]. године именован је командантом 18. пешадијског пука а убрзо до [[1910]]. године био је шеф Генералштабног одсека и начелник Општевојног одељења Министарства војног.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}

Поред редовних дужности двапута је био професор ''Тактике'' и ''Стратегије'' у периоду од [[1900]]–[[1901]]. и од [[1906]]–[[1910]]. године [[Војна Академијаакадемија|Војној Академији]]. Дана [[31. мајамај]]а [[1910]]. године постављен је за војног изасланика у Петрограду и на тој дужности остао до краја [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. [[1912]]. године, враћен у земљу и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] [[1913]]. био је командант Дринске дивизије -{I}- позива, која је у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]] примила главни удар 8. и дела 7. бугарске дивизије.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}

У [[Први светски рат|Првом светском рату]] командује Шумадијском дивизијом I позива у [[Церска битка|Церској бици]] до [[10. августаавгуст]]а. Том приликом учествовао је у свим бојевима на десној обали [[Сава (река)|Саве]] код [[Шабац|Шапца]] и у [[Мачва|Мачви]]. У [[август]]у [[1914]]. године српска Врховна команда поставила га је за начелника штаба I српске армије. Команданти армије су били [[генерал]]и (будуће [[Војвода (војни чин)|војводе]]) [[Петар Бојовић]] (смењен због рањавања [[14. новембар|14. новембра]]) и [[Живојин Мишић]] са којим је остао у руководећем кадру до одласка на [[Крф]], [[1916]]. године. У фебруару 1916. године Врховна команда на Крфу издаје директиву пуковнику Хаџићу (постављајући га за команданта) за одлазак у [[Руска Империја|Русију]], ради формирања I српске добровољачке дивизије. Као командант до марта [[1917]]. године, Хаџић је ову дивизију водио из победе у победу. [[Март]]а 1917. године, по завршеним операцијама у [[Добруџа|Добруџи]], именован је за војног изасланика у [[Краљевина Румунија|Румунији]], где је остао све до [[1919]]. године, када је примио нову дужност министра војске и морнарице.{{sfn|Станић|2003|p=349}}

После [[Први светски рат|Првог светског рата]], од [[30. мартамарт]]а [[1919]]. године до [[19. фебруарафебруар]]а [[1920]]. године је министар војске и морнарице. Дана [[17. фебруарафебруар]]а [[1920]]. године постављен је за команданта II армијске области и на тој дужности остао је до [[20. мартамарт]]а [[1921]]. године. Као члан ужег круга присталица [[Александар I Карађорђевић|краља Александра I]], био је његов први [[ађутант]] у периоду од [[13. мартамарт]]а [[1921]]. до [[24. децембар|24. децембра]] [[1926]]. године (са прекидима од [[24. мајамај]]а до [[20. јулајул]]а [[1921]]. године и од [[27. јулајул]]а до [[6. новембар|6. новембра]] [[1924]]. године, када је по други и трећи пут био министар војске и морнарице). Након одласка са места првог ађутанта по четврти пут именован министром војске и морнарице и ту дужност обављао је до смрти.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}

Преминуо је у својој породичној кући [[23. априлааприл]]а [[1931]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. <ref name="Политика">{{cite news |first= |last= |authorlink= |coauthors= |title=Смрт армијског генерала Стевана Хаџића|url=http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=9240#page/2/mode/1up |publisher= [[Политика (новине)|Политика]]|date = 24. 4. 1931. |accessdate = 14. 8. 2013}}</ref>

Унапређен је у чин: артиљеријског [[потпоручник]]а [[10. септембар|10. септембра]] [[1889]]; генералштабног [[капетан]]а [[1896]]; [[пуковник]]а [[19. фебруарафебруар]]а [[1912]]; [[генерал]]а [[18. октобар|18. октобра]] [[1918]]. и [[армијски генерал|армијског генерала]] [[21. октобар|21. октобра]] [[1923]].