Прасловенски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Стари Словени помоћу геџета HotCat |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 7:
== Порекло ==
[[Датотека:Przeworsk Chernyakhov.png|мини|300п|Праисторијске културе из 3. века на подручју које се сматра прасловенским]]
По највероватнијој научној претпоставци, [[Курганска претпоставка|Курганској претпоставци]] <ref>Kortlandt, 1990, стр. 134</ref>, која се заснива на поређењу данашњих језика, прасловенски језик је настао од [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]], који је, опет, настао од источног огранка [[праиндоевропски језик|праиндоевропског језика]] на степама [[Понт]]а (познат и као [[Сатемски језици|Сатемски]]). [[Прабалтословенски језик]] је вероватно постојао од [[3000. п. н. е.|3.]] до [[1000. п. н. е.|1. миленијума п.н.е]]. Дати језик био је близак [[индоирански језик|индоиранском језику]] и [[прагермански језик|прагерманском језику]] (видети: [[Балтословенски језици]]).
== Историјат ==
[[Датотека:Slavic distribution origin.png|мини|300п|Ширење подручја прасловенског језика од његовог настанка до изумирања у 7. веку, тј. његовог претапања у поједине словенске језике]]
Прасловенски језик се вероватно појавио негде између [[1500. п. н. е.|1500.]] и [[1000. п. н. е.]] у јужној половини подручја [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]]. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим [[Словенски језици|словенским језицима]] добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих [[Словенски језици|словенских језика]] <ref>Anderson, 1998, стр. 415–416</ref>. На датом подручју нађено је много [[Археолошки локалитет|археолошких локалитета]], што говори о постојању [[Праисторија|праисторијских]] култура.
Током [[Стари век|старог века]] подручје насељено [[Словени]]ма (и где се говорио прасловенски језик) обухвата је области река [[Висла|Висле]], [[Буг]]а, [[Дњепар|Дњепра]] и [[Припјат]]а, што се поклапа са данашњим просторима источне [[Пољска|Пољске]], јужне [[Белорусија|Белорусије]] и северозападне [[Украјина|Украјине]].
Ред 19:
У [[9. век]]у јављају се последње промене у прасловенском језику, које су биле својствене свим његовим [[Дијалект|дијалектима]]. Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини [[словенски језици]]. Без обзира на то, и за следећих 4-5 векова може се говорити „општесловенској језичкој разумљивости“. Ово потврђује и делатност [[Свети Ћирило и Методије|Светих Ћирила и Методија]], који су крајем [[9. век]]а без већих мука ширили [[хришћанство]] на [[Словенски језици|словенском]] дијалекту из околине [[Солун]]а међу словенима из [[Велика Моравска|Велике Моравске]] (видети: [[Црквенословенски језик]]).
Као последња особина постојања прасловенског језика сматра се губитак „слабог [[Ъ|јера (Ъ)]]“, који с догодио у различитим подручјима догодио негде између [[10. век|10.]] и [[12. век]]а. У ово време појављују се и први писани извори, у којима се очитава појава значајних разлика. То је довело до појаве тзв. „редакција“, од којих су настали данашњи [[словенски језици]].
== Извори ==
Ред 29:
{{Словенски језици}}
[[Категорија:Словенски језици]]
[[Категорија:Словени]]
| |||