Словенски устанак против византијске власти (1072) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситна допуна... |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Словенски устанак у Поморављу 1072. године''' је последњи у низу [[Словенски устанци против Византије у X и XI веку|словенских устанака]] на прелазу између два [[миленијум]]а против [[Византијско царство|византијске власти]] са циљем побољшања живота [[Словени|словенског становништва]]. На челу [[Устанак|устанка]] на почетку био је [[Ђорђе Војтех]], али је у договору са [[Михаило Војислављевић|Михаилом Војислављевићем]] вођство преузео [[Зета|зетски]] [[принц]] [[Константин Бодин]]. [[Устанак]] је и поред великих почетних успеха угушен крајем [[1072|1072. године]].
== Узроци устанка ==
[[Византија]], у којој је [[Кобна 1071.|након кобне 1071. године]] стање било катастрофално, била је приморана да појача намете и дажбине не би ли дошла до преко потребних средстава за [[финансирање]] [[Војска|војске]] и спречавања сопствене пропасти која је у том трену изгледала скоро неизбежна.▼
Велики [[Финансије|финансијски притисак]] пао је на [[Словени|словенско становништво]] које је и овако једва издржавало старе намете. Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење спровођење [[Хеленизација|хеленизације]], које је почело још [[1037|1037. године]] и која је била један од разлога и за [[Словенски устанак у Поморављу 1040. - 1041.|претходни словенски устанак]]. Све то довело је до избијања [[Устанак|устанка]] [[1072|1072. године]] на чијем је челу био [[Ђорђе Војтех]]. Организовање и подизање [[Устанак|устанка]] било је вероватно уско повезано са [[Михаило Војислављевић|Михаилом]] и његовом државом.▼
▲[[Византија]],у којој је [[Кобна 1071|након кобне 1071. године]] стање било катастрофално,била је приморана да појача намете и дажбине не би ли дошла до преко потребних средстава за [[финансирање]] [[Војска|војске]] и спречавања сопствене пропасти која је у том трену изгледала скоро неизбежна.
▲Велики [[Финансије|финансијски притисак]] пао је на [[Словени|словенско становништво]] које је и овако једва издржавало старе намете.Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење спровођење [[Хеленизација|хеленизације]],које је почело још [[1037|1037. године]] и која је била један од разлога и за [[Словенски устанак у Поморављу 1040-1041|претходни словенски устанак]].Све то довело је до избијања [[Устанак|устанка]] [[1072|1072. године]] на чијем је челу био [[Ђорђе Војтех]].Организовање и подизање [[Устанак|устанка]] било је вероватно уско повезано са [[Михаило Војислављевић|Михаилом]] и његовом државом.
== Ток устанка ==
Врло брзо по избијању [[Устанак|устанка]] [[устаници]] су од [[Михаило Војислављевић|Михаила]] затражили да им пошаље једног од својих [[син]]ова за вођу и он им у
[[Византија]] није чекала да се [[устанак]] разбукта и одмах је послала на [[Устаници|устанике]] [[Војска|војску]] из [[Скопље|Скопља]], али је
▲Врло брзо по избијању [[Устанак|устанка]] [[устаници]] су од [[Михаило Војислављевић|Михаила]] затражили да им пошаље једног од својих [[син]]ова за вођу и он им у [[јесен]] [[1072]] шаље свог [[син]]а [[Константин Бодин|Бодина]] и [[Војвода Петрило|војводу Петрила]] са одредом од 300 људи у помоћ [[Устанак|устанку]] који је, под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]],букнуо у јужном Поморављу.Устаници су [[Константин Бодин|Бодина]] прогласили за [[цар]]а под именом ''Петар'',позивајући се на [[Самуило|Самуила]],у [[Призрен]]у.
=== Борбе јужне војске (војвода Петрило) ===▼
▲[[Византија]] није чекала да се [[устанак]] разбукта и одмах је послала на [[Устаници|устанике]] [[Војска|војску]] из [[Скопље|Скопља]],али је [[устаници]] под [[Константин Бодин|Бодиновим]] вођством разбијају код [[Призрен]]а.Након тога [[Константин Бодин|Бодин]] шаље део [[Војска|војске]] на челу са [[Војвода Петрило|Петрилом]] ка [[Скопље|Скопљу]] да продре ка [[југ]]у,а сам са другим делом [[Војска|војске]] креће ка [[Ниш]]у.Истовремено са акцијама [[Устаници|устаника]],[[Михаило Војислављевић|Михаило]] креће у офанзиву напавши [[Далмација|далматинске]] [[град]]ове(који су признавали [[Византијско царство|византијску власт]]) и упада у [[Драчка тема|Драчку тему]].
[[Војвода Петрило|Петрило]] осваја [[Скопље|Скопље]] и упућује се уз [[Река Вардар|Вардар]] ка [[Охрид]]у. Убрзо су заузели
[[Костур (град)|Костур]] је град који се налази на [[Језеро|језерском]] [[Полуострво|полуострву]] због чега га је лако бранити ако нападач нема никаквих [[Пловила|пловила]] као
▲=== Борбе јужне војске(војвода Петрило) ===
=== Борбе северне војске (Константин Бодин) ===▼
▲[[Војвода Петрило|Петрило]] осваја [[Скопље|Скопље]] и упућује се уз [[Река Вардар|Вардар]] ка [[Охрид]]у.Убрзо су заузели [[Охрид]] и [[Девол]],а [[Војвода Петрило|Петрило]] је наставио да гања [[Византијска војска|византијску војску]] и [[Бугари|Бугаре]],који су били остаци [[Племство|племства]] из доба [[Симеон Велики|Симеона]],све до [[Костур (град)|Костура]] где су се ови склонили.
[[Константин Бодин|Бодин]] је успео да освоји [[Ниш]] и отпочео је продор ка [[север]]у подижући [[Срби|Србе]] у [[Средње Поморавље|средњем Поморављу]] на
▲[[Костур (град)|Костур]] је град који се налази на [[Језеро|језерском]] [[Полуострво|полуострву]] због чега га је лако бранити ако нападач нема никаквих [[Пловила|пловила]] као [[устаници]]. [[Војвода Петрило|Петрило]] је започео [[Опсада|опсаду]] [[Костур (град)|Костура]],међутим опсађени су направили један испад из [[Тврђава|тврђаве]] који је потпуно изненадио [[Устаници|устанике]] уневши хаос и расуло у њихове редове услед чега се [[Устаници|устаничка]] [[војска]] распала,а [[Војвода Петрило|Петрило]] који је до тада гањао,морао је да бежи што брже на [[север]].
▲=== Борбе северне војске(Константин Бодин) ===
▲[[Константин Бодин|Бодин]] је успео да освоји [[Ниш]] и отпочео је продор ка [[север]]у подижући [[Срби|Србе]] у [[Средње Поморавље|средњем Поморављу]] на [[устанак]].Међутим вест о [[Војвода Петрило|Петриловом]] поразу и продору здружених снага га приморава да по [[снег]]у у [[Децембар|децембру]] [[1072]] жури на [[југ]] да му не би била одсечена одступница у [[Зета|Зету]].[[Михаило Војислављевић|Михаило]] који је напао [[Драчка тема|Драчку тему]],послао је у помоћ свом [[син]]у одред под вођством свог зета [[Лонгивардопул]]а.
=== Слом устанка ===
▲[[Византијска војска]] је код [[Пауни|Пауна]],[[Југ|јужно]] од [[Косово Поље|Косова Поља]],пресекла пут [[Константин Бодин|Бодину]] и дошло је до велике борбе у коју се укључио и [[Лонгивардопул]],али на страни [[Византијско царство|Византије]].[[Константин Бодин|Бодин]] бива поражен и пада у заробљеништво.Након што је неко време провео као талац у [[Цариград]]у [[Константин Бодин|Бодин]] бива прогнан у [[Антиохија|Антиохију]].У време кад је [[Константин Бодин|Бодин]] био у прогонству,у [[Антиохија|Антиохији]] избијају [[Улица|уличне]] борбе између [[Грци|Грка]] и [[Јермени|Јермена]] и метеж који су те борбе створиле искористили су [[млетачки трговци]],које је потплатио [[Михаило Војислављевић|Михаило]],да ослободе [[Константин Бодин|Бодина]] који се после тога враћа у [[Зета|Зету]] и постаје [[савладар]] свом [[Отац|оцу]].
[[Категорија:Словенски устанци против Византије|3.]]
|