Јевта Савић-Чотрић — разлика између измена

{{početnik|8|1}}

'''Јевта Савић Чотрић''' ([[Тршић]] око [[1767]]. — [[Шабац]], [[1820]]. или [[1821]]) био је српски Уз њега се [[Вук Караџић]] "почео учити књизи". Био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са [[Анта Богићевић|Антом Богићевићем]], с [[Карађорђе]]вим одобрењем, склопио познати уговор с [[Мехмед-капетан Видајић|Мехмед-капетаном Видајићем]].<ref>Павловић, Марко, протојереј-ставрофор. [http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/index.html „Манастир Троноша“], у књизи ''Манастири Шабачко-ваљевске епархије''.</ref> Године 1807. изабран за члана [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета]] у Београду. У његовој кући [[Иван Југовић]] је отворио [[Велика школа|Велику школу]]. Године 1812. постављен је за старешину [[Кладово|Кладова]] и [[Брза Паланка|Брзе Паланке]]. 1813. године безуспешно преговарао с Турцима о миру. 1814. године у Бечу са протом [[Матеја Ненадовић|Матејом Ненадовићем]] "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији". Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.

 

== Извори ==