Јевта Савић-Чотрић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
још сређивања, брисање тага РУТ |
||
Ред 1:
{{početnik|8|1}}
{{Биографија
| име = Јевта
<ref>[[Голуб Добрашиновић|Добрашиновић, Голуб]]. [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278915-U-carstvu-slova „У царству слова“], фељтон о Вуку Караџићу, ''Вечерње новости'', 19. фебруар 2008.</ref>▼
| презиме = Савић Чотрић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1767.
| место_рођења = [[Тршић]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1821.
| место_смрти = [[Шабац]]
| држава_смрти =
}}
'''Јевта Савић Чотрић''' ([[Тршић]] око [[1767]]. — [[Шабац]], [[1820]]. или [[1821]]) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Био је рођак [[Вук Караџић|Вука Караџића]] и уз њега се Вук "почео учити књизи".
==Биографија==
Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са [[Анта Богићевић|Антом Богићевићем]], с [[Карађорђе]]вим одобрењем, склопио је познати уговор с [[Мехмед-капетан Видајић|Мехмед-капетаном Видајићем]].<ref>Павловић, Марко, протојереј-ставрофор. [http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/index.html „Манастир Троноша“], у књизи ''Манастири Шабачко-ваљевске епархије''.</ref>
Године 1807. изабран за члана [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета]] у Београду. У његовој кући [[Иван Југовић]] је отворио [[Велика школа|Велику школу]]. Године 1812. постављен је за старешину [[Кладово|Кладова]] и [[Брза Паланка|Брзе Паланке]]. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом [[Матеја Ненадовић|Матејом Ненадовићем]] 1814. године у Бечу је "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији".
Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.
{{cquote2|Знао је /Јевта/ писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинских писара по Србији, и од самога Карађорђијева првог секретара, [[Јанићије Димитријевић|Јанићија Димитријевића]].|Вук Караџић
▲<ref>[[Голуб Добрашиновић|Добрашиновић, Голуб]]. [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278915-U-carstvu-slova „У царству слова“], фељтон о Вуку Караџићу, ''Вечерње новости'', 19. фебруар 2008.</ref>}}
== Извори ==
Линија 8 ⟶ 34:
== Литература ==
{{портал|биографија}}
* [[Добрило Аранитовић|Аранитовић, Добрило]]. ''Подриње у устанцима 1804-1815: енциклопедија'', „Заслон“, Шабац 2005.
{{DEFAULTSORT:Савић Чотрић, Јевта}}
[[Категорија:Лозничани]]
[[Категорија:Рођени 1767.]]
[[Категорија:Умрли 1821.]]
| |||