Енрико Јосиф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q12751582 |
Disambiguated: Корчула → Корчула (острво) |
||
Ред 24:
У породици Јосиф музика је брижљиво негована. Мајка је свирала [[клавир]], док је отац гајио посебну наклоност према оперској уметности. Иако су желели да своја оба сина, Енрика и млађег Алберта, пошаљу на студије музике, родитељи су рано препознали посебну Енрикову обдареност. Убрзо су му обезбедили првог, приватног учитеља музике, композитора и диригента [[Владислав Грински|Владислава Гринског]], уз кога је Енрико написао своје прве [[композиција (музика)|композиције]].
Отац му је умро 1937. године, а непосредно пред почетак [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда (1941)]], породица је отишла у [[Сарајево]], одакле су, преко [[Дубровник]]а, [[Сплит]]а и [[Корчула (острво)|Корчуле]] прешли у [[Италија|Италију]]. Тамо су, непрогањани, остали до 1943, а потом су се преселили у Швајцарску.
По завршетку рата Енрико Јосиф је наставио прекинуто школовање у Београду и матурирао у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Студирање је започео на Медицинском факултету, али је ову област убрзо напустио определивши се за студије на Музичкој академији у Београду. Као студент [[Миленко Живковић|Миленка Живковића]] на Одсеку за композицију дипломирао је 1954. године. У периоду од 1961. до 1962. боравио је у [[Рим]]у на студијском усавршавању. Педагошки рад је започео као наставник у Нижој музичкој школи „[[Војислав Вучковић]]“ (1955–1956) и Средњој музичкој школи „[[Корнелије Станковић]]“ (1955–1957). На Музичкој академији пратио је рад свог професора Живковића најпре као асистент (од 1957), а након изненадне професорове смрти (1964) наследио је Живковићево место на Одсеку за композицију. Следеће године (1965) изабран је за доцента, а потом за ванредног (1970) и редовног професора (1976). Као редовни професор радио је до одласка у пензију (1989).
| |||