Знаковни језик — разлика између измена

[[FileДатотека:ASL family.jpg|thumb|275px|Два мушкарца и жена знаковно се споразумевају]]

'''Знаковни језик''' (такође познат и као '''показни језик''' или '''показивање''') је [[језик]] који користи [[Мануелна комуникација|мануелну комуникацију]] и [[говор тела]] да пренесе значење, наспрам акустички пренетих образаца. Може да укључује истовремено комбиновање облика руке, оријентације и покрета шака, руку или тела и [[Изражаји на лицу|изражаје на лицу]] да течно изрази мисли говорника. Овај језик дели многе сличности са говорним језицима (понекад званим и „усмени језици“, што примарно зависи од звука), због чега лингвисти оба сматрају природним језицима, али такође постоји и битна разлика између знаковних и усмених језика.

Где год постоје заједнице [[Глувоћа|глувих]], развијају се и знаковни језици. Показивање такође може бити урађено од особа које чују, али физички су у немогућности да говоре. Док користе простор за граматику који говорни језици не користе, знаковни језици користе исте лингвистичке карактеристике и исте језичке особине као усмени језици.<ref name="StokoeWilliam">-{Stokoe, William C.; Dorothy C. Casterline; Carl G. Croneberg. 1965. ''A dictionary of American sign languages on linguistic principles''. Washington, D.C.: Gallaudet College Press}-</ref><ref>-{Stokoe, William C. 1960. [http://saveourdeafschools.org/stokoe_1960.pdf Sign Language Structure: An Outline of the Visual Communication Systems of the American Deaf], ''Studies in linguistics: Occasional papers (No. 8)''. Buffalo: Dept. of Anthropology and Linguistics, [[Универзитет у Бафалу]].}-</ref> Стотине знаковних језика су у употреби у свету, и користе језгра локалних [[Култура глувих|култура глувих]]. Поједини знаковни језици добили су неки вид [[Правно признање знаковних језика|правног признања]], док други немају никакав статус уопште.

Знаковни језици нису [[мимика]]&nbsp;– другим речима, знакови су конвенционални, често произвољни и нису неопходно визуелно повезани са појмом на који се односе, колико већина говорних језика нису [[ономатопеја|ономатопеична]]. Иако је [[иконичност]] систематичнија и шире раширена у знаковним језицима него у говорним, разлика није категорична.<ref>-{{sfn|Johnston}- (|1989).</ref>|pp=}} Визуелни модалитет омогућава да људски избор за уско повезане форме и значења, који је присутан али потиснут у говорним језицима, буде више изражен.<ref>-{{sfn|Taub}- (|2001).</ref>|pp=}} То не значи да знаковни језици представљају визиуелно тумачење говорних језика. Они имају сопствену сложену [[граматика|граматику]], и могу бити коришћени за расправу било које теме, од простијих и конкретних до узвишених и апстрактних.

[[FileДатотека:Deaf or HoH person at his workplace using a Video Relay Service to communicate with a hearing person via a Video Interpreter and sign language SVCC 2007 Brigitte SLI + Mark.jpg|thumb|right|Глува особа користи ВРС тумач за комукацију са особом која може да чује]]

* Branson, J., D. Miller, & I G. Marsaja. (1996). "Everyone here speaks sign language, too: a deaf village in Bali, Indonesia." In: C. Lucas (ed.): Multicultural aspects of sociolinguistics in deaf communities. Washington, Gallaudet University Press, pp.&nbsp; 39–5.

* -{Wittmann, Henri (1991). "Classification linguistique des langues signées non vocalement." Revue québécoise de linguistique théorique et appliquée 10:1.215–88.[http://www.nou-la.org/ling/1991a-class.pdf]