Знаковни језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[
'''Знаковни језик'''
Где год постоје заједнице [[Глувоћа|глувих]], развијају се и знаковни језици. Показивање такође може бити урађено од особа које чују, али физички су у немогућности да говоре. Док користе простор за граматику који говорни језици не користе, знаковни језици користе исте лингвистичке карактеристике и исте језичке особине као усмени језици.<ref name="StokoeWilliam">-{Stokoe, William C.; Dorothy C. Casterline; Carl G. Croneberg. 1965. ''A dictionary of American sign languages on linguistic principles''. Washington, D.C.: Gallaudet College Press}-</ref><ref>-{Stokoe, William C. 1960. [http://saveourdeafschools.org/stokoe_1960.pdf Sign Language Structure: An Outline of the Visual Communication Systems of the American Deaf], ''Studies in linguistics: Occasional papers (No. 8)''. Buffalo: Dept. of Anthropology and Linguistics, [[Универзитет у Бафалу]].}-</ref> Стотине знаковних језика су у употреби у свету, и користе језгра локалних [[
Често погрешно схватање је да су сви знаковни језици исти у целом свету или да је знаковни језик међународни. Поред [[пиџин]] [[Међународни знакови|Међународних знакова]], свака земља обично има сопствени, матерњи знаковни језик, а неке имају више од једног, иако знаковни језици могу делити сличности између себе, било у једној земљи или у више земаља. Није познато колико тачно знаковних језика постоји; издање Етнолога из 2013 набраја 137.<ref>{{cite web
Ред 22:
Лингвистички гледано, знаковни језици су богати и сложени као и сваки говорни језик, без обзира на често погрешно схватање да они нису „прави језици“. Професионални [[лингвистика|лингвисти]] проучавали су многе знаковне језике и нашли су да они изражавају основне особине које постоје у свим језицима.<ref>-{Klima, Edward S.; & Bellugi, Ursula. (1979). ''The signs of language''. Cambridge, MA: Harvard University Press.}- ISBN 0-674-80795-2.</ref><ref>-{Sandler, Wendy; & Lillo-Martin, Diane. (2006). Sign Language and Linguistic Universals. Cambridge: Cambridge University Press}-.</ref>
Знаковни језици нису [[мимика]] – другим речима, знакови су конвенционални, често произвољни и нису неопходно визуелно повезани са појмом на који се односе, колико већина говорних језика нису [[ономатопеја|ономатопеична]]. Иако је [[иконичност]] систематичнија и шире раширена у знаковним језицима него у говорним, разлика није категорична.
Знаковни језици, као и усмени језици, организују елементарне, јединице без значења ([[фонем]]е; некада званих [[черим]]и у случају знаковних језика) у [[Семантика|семантичке]] јединице са значењем. Као и у говорним језицима, ове јединице без значења су представљане као (комбинација) одлика, иако се често праве грубе разлике у смислу облика шаке (или форме шаке), оријентације, положаја (места артикулације), покрета и немануелног изражавања.
Ред 35:
=== Телекомуникације ===
[[
На првим јавним приказивањима способности [[телекомуникација]] у помагању знаковним језицима, да корисници комуницирају међу собу, догодио се када је [[AT&T корпорација|AT&T]]-ов [[видео телефон]] (робне марке -{„Picturephone“}-) представљен јавности на [[Сајам у Њујорку 1964.|Сајму у Њујорку 1964.]] – два глува корисника су била у могућности да слободно комуницирају међу собом, један на сајму, а један из другог града,<ref name="BellLabs">-{Bell Laboratories RECORD (1969) [http://www.porticus.org/bell/pdf/picturephone.pdf A collection of several articles on the AT&T Picturephone]}- (треба да буде објављен) -{Bell Laboratories}-, стр.134–153 & 160–187, -{Volume 47, No. 5, May/June 1969;}-</ref> ипак, видео комуникација није постала широко доступна за велики број видео података док пропусни опсег није постао доступан у раним 2000-им.
Ред 45:
== Библиографија ==
* {{Cite journal | doi = 10.1353/lan.2005.0043 | last1 = Aronoff | first1 = Mark | last2 = Meir | first2 = Irit | last3 = Sandler | first3 = Wendy | year = 2005 | title = The Paradox of Sign Language Morphology | url = | journal = Language | volume = 81 | issue = 2| pages = 301–344 | pmid = 22223926 | pmc = 3250214 }}-{
* Branson, J., D. Miller, & I G. Marsaja. (1996). "Everyone here speaks sign language, too: a deaf village in Bali, Indonesia." In: C. Lucas (ed.): Multicultural aspects of sociolinguistics in deaf communities. Washington, Gallaudet University Press, pp.
* Brentari, D. (1998). ''A prosodic model of sign language phonology''. Cambridge, MA: MIT Press.
* Brown R. (1980). “Why are signed languages easier to learn than spoken languages?” in Proceedings of the First National Symposium on Sign Language Research and Teaching, ed. Stokoe W. C., editor. (Washington, DC: National Association of the Deaf), 9–24.
Ред 53:
* -{Fischer, Susan D. (1974). "Sign language and linguistic universals." ''Actes du Colloque franco-allemand de grammaire générative'', 2.187–204. Tübingen: Niemeyer.}-
* {{Cite journal | last1 = Fischer | first1 = Susan D. | year = 1978 | title = Sign languages and creoles | url = | journal = Siple | volume = 1978 | issue = | pages = 309–31 }}
* -{Wittmann, Henri (1991).
}-
|