Ђорђе Јанковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Чланци: први део наслова чланка |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 8:
| датум_рођења = [[1947]].
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Србија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
Ред 20:
|напомене =
}}
'''Ђорђе Јанковић''' ([[Београд]], [[1947]]) је [[Србија|српски]] [[археологија|археолог]]. Каријеру је започео [[1971]]. године у [[Музеј Крајине|Музеју Крајине]] у [[Неготин]]у, а од [[1977]]. до [[1978]]. запослен је у Археолошком институту у [[Београд]]у, а потом на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је [[1977]]. са темом ''Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у -{VI-XII}- веку'', а са темом ''Становништво Балкана у VI и почетком -{VII}- столећа'' докторира [[1987]]. године. У звање доцента изабран је [[1988]]. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију [[1997]] <ref>[http://www.rastko.net/whoiswho/disp.php?id=127 -{www.rastko.net/whoiswho}- Ђорђе Јанковић], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>. Руководилац је бројних археолошких ископавања, {{чињеница2|1=значајно је допринео развоју [[Средњовековна археологија|средњовековне]] [[археологија|археологије]] у Србији}}. Био је председник [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]].
== Изабрана библиографија ==
=== Монографије ===
* ''Подунавски део области Аквиса у -{VI}- и почетком -{VII}- века'', Археолошки институт, Грађа 5, Београд 1981, 1-194, – ''La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle'', 195-232.
* ''Гамзиград касноантички царски дворац'', коауторски: [[Драгослав Срејовић]], [[Анка Лаловић]] и Ђ. Јанковић, [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], Београд, 1983.
* ''[[Словени у југословенском Подунављу (књига)|Словени у југословенском Подунављу]]'', коауторски [[Милица Јанковић (археолог)|Милица Јанковић]] и Ђ. Јанковић, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141, – -{Les Slaves du bassin danubien Yougoslave}-, 143-149.
* ''[[Српске громиле (књига)|Српске громиле]]'', Свесловенски савез и НИП „Књижевна реч“, Београд, 1998. – -{''Serbian Gromilas''}-
| |||