Ђорђе Јанковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
решавање проблема са референцама |
||
Ред 20:
|напомене =
}}
'''Ђорђе Јанковић''' ([[Београд]], [[1947]]) је [[Србија|српски]] [[археологија|археолог]], доктор наука и професор универзитета.
'''Ђорђе Јанковић''' ([[Београд]], [[1947]]) је [[Србија|српски]] [[археологија|археолог]]. Каријеру је започео [[1971]]. године у [[Музеј Крајине|Музеју Крајине]] у [[Неготин]]у, а од [[1977]]. до [[1978]]. запослен је у Археолошком институту у [[Београд]]у, а потом на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је [[1977]]. са темом ''Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у -{VI-XII}- веку'', а са темом ''Становништво Балкана у VI и почетком -{VII}- столећа'' докторира [[1987]]. године. У звање доцента изабран је [[1988]]. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију [[1997]] <ref>[http://www.rastko.net/whoiswho/disp.php?id=127 -{www.rastko.net/whoiswho}- Ђорђе Јанковић], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>. Руководилац је бројних археолошких ископавања, {{чињеница2|1=значајно је допринео развоју [[Средњовековна археологија|средњовековне]] [[археологија|археологије]] у Србији}}. Био је председник [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] од [[2003]]. до [[2007]]. године<ref>[http://arheologija.rs/?page_id=58], Приступљено 4. 3. 2014.</ref>.▼
Руководилац је бројних археолошких истраживања на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.<ref>Седов, В. В. ''Славяне: Историко-археологическое исследование'', Москва, 2002, стр. 117.</ref> На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о [[Прапостојбина Словена|подунавском пореклу Словена]]<ref>Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. ''Словени у југословенском Подунављу'', Музеј града Београда, Београд 1990.</ref><ref>[[Предраг Пипер|Пипер, Предраг]]. [http://www.rastko.rs/filologija/ppiper-slavistika_c.html#_Toc500133079 ''Увод у славистику'' 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“], Пројекат Растко, 2002.</ref> и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.<ref>„(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. [http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/61_1/11%20ivica%20todorovic%20sr.pdf „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“], ''Гласник Етнографског института САНУ'', LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.</ref>
==Биографија==
▲
Професор је на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и продекан за наставу ове установе. Био је председник [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] од [[2003]]. до [[2007]]. године<ref>[http://arheologija.rs/?page_id=58], Приступљено 4. 3. 2014.</ref>, а сада је уредник научног часописа ''Гласник Српског археолошког друштва''.
== Изабрана библиографија ==
=== Монографије ===
| |||