Пут свиле — разлика између измена

Нарочито дуготрајно добро које се ширило путем свиле биле су вероисповести. Тако је северним путем [[будизам]] стигао из [[Индија|Индије]] у [[Кина|Кину]] и [[Јапан]], углавном у време [[Северна Веи династија|Северне Веи династије]] у 4. и 5. веку. Ширење [[хришћанство|хришћанства]] источно од [[Мала Азија|Мале Азије]] - с мањим изузецима - било је могуће тек са почетком [[Сасаниди|сасанидског]] царства у 3. веку. Иако хришћанство није никада постало превладавајућа вероисповест у средишњој и источној Азији, Пут свиле кориштен је за продирање до кинеских граница. У време [[Монголско царство|Монголског царства]] [[несторијанство|несторијанско хришћанство]], потекло од грчког [[теолог]]а [[Несторије|Несторија]], било је културно оружје с којим се морало да калкулише.

 

 

Након [[Мухамед]]ове смрти [[632]]. године ислам се брзо шири [[Арабија|Арабијом]], а у следећих сто година осваја једну по једну старе [[Римско царство|римске]] провинције: прво [[Сирија|Сирију]], затим [[Египат]] па целу северну Африку. Ускоро западни крај пута свиле, а тиме и контрола укупне трансазијске трговине, долази под исламску контролу. Након освајања [[Персија|Персијског царства]] наставља се продирање ислама према истоку. У почетку се шири градовима на Путу свиле, а касније и у њихову ширу околину. И у средишњој Азији, Кини и Бенгалу а касније и у Индонезији настају муслиманске заједнице, али без војног освајања или политичке апсорпције.