Голи оток — разлика између измена

Од године [[1949]]. на Голом отоку и Светом Гргуру се налазио логор југословенских [[политички затвореник|политичких затвореника]], [[Јосип Броз Тито|Титових]] неистомишљеника, пре свега присталица стаљинизма, националиста, као и известан број припрадникаприпадника демократских покрета и странака из година непосредно после комунистиче револуције. На Голом отоку је био мушки а на [[Свети Гргур (острво)|Светом Гргуру]] женски логор. Један од команданата логора био је и контроверзни [[Анте Раштегорац]]. Међу логорашима је био висок проценат Народних хероја, доскорашњих министара, предратних [[комунизам|комуниста]] и људи од угледа. Већина зграда на острву сместила се између увале Мала Тетина и увале Мелна које су постале неми сведоци ружне прошлости острва. Последњи политички затвореник је отпуштен [[1956]]. године. То је био крај савезне управе над острвом. Од тада он припада републичкој надлежности Хрватске. Касније су на острву казну издржавали и криминалци и тешки млади делинквенти.