Генерална скупштина Уједињених нација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Палестина → Палестина (држава) |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:UN General Assembly hall.jpg|мини|350п|Дворана Генералне скупштине Организације уједињених нација]]
'''Генерална скупштина Организације уједињених нација''' (ГС ОУН) је једна од пет главних [[Систем Организације уједињених нација|органа Организације уједињених нација]]. Чине је све земље [[земље чланице Организације уједињених нација|чланице Организације уједињених нација]] и састају се на редовним годишњим заседањима које сазива [[Председник Генералне скупштине Организације уједињених нација|председник]] изабран од већине представника.
Као једино тело ОУН у коме све земље чланице имају представнике, Скупштина служи као форум чланицама на којима расправљају о питањима међународног права и доносе одлуке о даљем функционисању организације.
Ред 14:
== Специјална заседања ==
Специјално заседање може бити сазвано на захтев [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]], већине чланица ОУН, или ако је већина забринута због политике једне од чланица. Специјално заседање је одржано у октобру [[1995]]. како би се обележила 50. годушњица ОУН. Друго специјално заседање је одржано у септембру [[2000]]. године како би се прославио улазак у нови миленијум; на њему су у први план истакнути ''[[Миленијумски циљеви развоја]]''. Следеће специјално заседање ([[Светски самит 2005.|Светски самит 2005]]) је одржано септембра [[2005]]. како би се обележила 60. годишњица ОУН; на њему је процењен напредак везан за Миленијумске циљеве развоја, и расправљано о предлогу [[Кофи Анан|Кофија Анана]] везан за реформу УН, под називом ''У већој слободи''.
Скупштина може предузети мере за очување међународног мира ако [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] није у могућности, обично због неслагања сталних чланица. Резолуција ''„[[Уједињење за мир]]“'', усвојена [[1950]], овлашћује Скупштину да сазове [[Списак хитних специјалних заседања Генералне скупштине Уједињених нација|хитна специјална заседања]] како би се усвојиле опште мере деловања — укључујући и употребу оружаних снага — у случају прекида мировних споразума. Две трећине чланица мора одобрити усвајање оваквих препорука. Хитна специјална заседања под оваквим околностима су одржана у десет наврата. Два најскорија, у [[1982]]. и [[1997]]. години, обе сазване као одговор на ратне опреације [[Израел]]а. На деветом је разматрана ситуација у окупираним арапским територијама после проширења Израела на [[Голанска висораван|Голанску висораван]]. [[Десето специјално заседање Генералне скупштине Уједињених нација|Десето заседање]] је сазвано због окупације [[Источни Јерусалим|Источног Јерусалима]] и бавило се питањима [[Палестина (држава)|палестинских територија]].
Ред 22:
== Реформа Генералне скупштине ==
{{посебан чланак|Реформа Уједињених нација}}
Дана [[21. март]]а [[2005]], [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генерални секретар]] [[Кофи Анан]] представио је извештај, ''У већој слободи'', на коме се критикује Генерална скупштина због толиког фокусирања на добијање консензуса да је усвајала већ застареле резолуције. Такође је критиковао скупштину због представљања пропширног и превоше општег дневног реда, уместо да се фокусира на ''„главна питања дана, као што је међународна [[људска миграција|миграција]] и дуго расправљану, свеобухватну резолуцију о [[тероризам|тероризму]]“''. Анан је препоручио измене дневног реда Генералне скупштине, структуре комитета, и процедура; јачање улоге и ауторитета [[Председник Генералне скупштине Организације уједињених нација|председника]]; јачање [[
== Види још ==
| |||