Пут свиле — разлика између измена

'''Пут свиле''' је назив за мрежу [[каравана|караванских]] путева чији је главни циљ било повезивање [[Средоземљесредоземно море|средоземља]] с [[Источна Азија|источном Азијом]]. Овај назив је први користио [[Фердинанд фон Рихтхофен]], [[Немци|Немац]] који је живио у [[19. век]]у, иако су још [[ВизантијаВизантијско царство|Византијци]] користили сличан назив.

Одлучујућа [[политика|политичка]] претпоставка за потпуно отварање источног краја пута свиле била је кинеска експанзија према западу. У време владавине цара Хан Вуа ([[Ву Ди]]) (141.-87. п. н. е.) ([[династија Хан]]) царство се готово удуплало. На опасности на границама реагисао је освајањем непријатељских подручја. Његове [[војска|војске]] продирале су далеко на север, југ и запад, освајајући бројне суседне државе. Победа над [[Чинг-ну]]има донела му је финалну контролу над [[средњацентрална Азија|средњом Азијом]]. Вуова војска заузела је [[Памир]] и [[Фаргона|Фаргону]], и тиме су могли да буду отворени путови између Кине и Запада. Трговина путом свиле је процвала, а у главни град царства Хан долазе луксузна роба и путници са Запада.

Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[ПартиПартијско краљевство|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Октавијан Август|Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.

Монголско царство није било дугог века. Већ [[1262]]. године почиње распадање тог дивовског царства, иако је источни део под владавином [[Кублај -кан|Кублај кана]]а остао стабилан дуже време. [[Кина|Кинески]] [[национализам]] је поново оживео. [[1368]]. године се у Кини прекида владавина странаца инсталирањем [[Династија Минг|династије Минг]] која је заступала агресивну политику против монголских [[племе]]на. Упркос миру у време владавине Монгола тим подручјима, трговина дуж пута свиле никада више није досегла обим као у време Танг династије. Трајно опадање значења пута свиле почело је још у време [[Династија Сонг|династије Сонг]], а потицај том паду дао је пораст кинеске поморске трговине, а следом тога настајање нових трговишних центара у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]], као и велике [[царина|царинске]] дажбине које су захтевали [[Арапи]].

На [[поморски пут|поморским путовањима]] није било опасности дугих путовања и трошкова за посреднике. С порастом експанзије европских поморских сила на [[рано ново доба|почетку новог доба]] Пут свиле коначно губи значење. Трговину Путем свиле замјењују бродови, а кинески [[трговина|трговци]] [[џунка]]ма долазе до [[Индија|Индије]] и [[АрабијаАрабијско полуострво|Арабије]]. Од времена [[Династија Сонг|династије Сонг]] Европљани су били јако ограничени у трговању с Кином. У време поморске експанзије један од главних циљева био је поново открити морски пут до бајковитог ''Китаја'' (Кина). Тек [[1514]]. [[ПортугалПортугалија|Португалци]]ци стижу до Кине и брзо успостављају живу трговину, коју касније преузима [[Шпанија]]. Од средине [[16. век]]а Кина извлачи највећу добит од европских [[колонија]] у ''новом свету'' ([[Америке|Америка]]). Око 70% тамо добивених [[племенити метали|племенитих метала]] пребацивало се у Кину, како би се у Кини купила роба за Европу. С временом, бродови [[трговинска компанија|трговинских компанија]] замењују Пут свиле као везу с [[Источна Азија|источном Азијом]] за набаву луксузне робе и [[уметност|уметничких]] предмета за [[племство]] у Европи.

Путем свиле нису се кретале само [[роба|робе]], [[зачин]]и, [[свила]], [[стакло]] и [[порцелан|порцулан]]. С трговином су путовале и [[религија|религије]] и [[култура|културе]]. Тако је путом свиле у [[Кина|Кину]] и [[Јапан]] дошао и [[будизам]] и ту постао превладавајућа религија. И [[хришћанство]] је тим путем дошло до тадашњег главног града, како је документирано на једној каменој плочи у данашњем [[Ксијан]]у. Дуж Пута свиле су до [[Арапи|Арапа]], а од њих касније и у Европу стигли знање о [[папир]]у и [[барут]]у.

За Запад је [[свила]] била најважнија трговачка роба која је пролазила Путем свиле. Цели пут је управо и добио име по том производу. Но, то име искривљује стварност трговине, јер су осим свиле тим трговачким путом размењиване и друге робе. [[Каравана|Караване]] које су ишле према Кини носиле су, између осталог, [[злато]], [[слоновача|слоновачу]], [[драги камен|драго камење]] и [[стакло]]. Из Кине према Европи превожени су прије свега [[крзно]], [[керамика]], [[жад]], [[бронза]], [[лак]] и [[гвожђе]]. Уз пут, део тих добара замењиван је, и мењао је више пута власнике прије него би стигао на финално одредиште. Поред свиле, све до [[ново доба|новијег времена]] су врло важна роба за размену с [[Југоисточна Азија|југоисточном Азијом]] били [[зачин]]и. Користило их се не само као зачине, него и као [[лек]]ове, [[анестетик]]е, [[афродизијак]]е, парфеме али и за припрему „чаробних напитака“.

Но, свила је ипак била најважнији кинески производ. Развој [[ткање|ткања]] свиле може се пратити унатраг све до 2. миленија пре Христа. Производња свиле у количинама достатним и за извоз, развила се тек завршетком „времена посвађаних царства“ у 3. веку пре Христа. У то време је свила била изнимно редак материјал на Западу, као [[гримизна боја|пурпур]] и [[стакло]] убрајала се у луксузну робу [[Римско царство|Римског царства]]. Скромну количину овог скупоценог материјала могли су си приуштити тек најбогатији. У време [[Аугустов мир|Аугустовог мира]], кад је и западни део Пута свиле био сигуран, римски горњи слој изражавао је повећану „глад“ за свилом, зачинима и [[драгидраго каменкамење|драгуљима]], хтело се опонашати богати стил живота далеког Истока.

Организација међуконтиненталне трговине је била веома захтевна. Требало се на једном месту да окупи хиљаде животиња, велики број гонича и тоне трговачке робе, а онда све то покренути. Уз то, требало је да се брине о очувању живота људи и животиња на дугом путу уз тешке [[клима]]тске и географске услове. Трговци обично нису путовали целим путем да би продали робу. Трговина се одвијала преко више посредника. Док су западни део пута свиле дуго контролисали [[Партијско краљевство|Парти]], а касније [[Сасаниди]], у средишњим деловима Азије су разменом доминирала пре свега [[номадиномадизам|номадска]] [[племе]]на. Као превозно „средство“ велики, вероватно и највећи, значај имале су [[двогрба камила|двогрбе камиле]] пореклом из средишње Азије. Њихова предност над [[једногрба камила|једногрбим]] је та што су мање осетљиве на [[температура|температуру]] а имају и зимско крзно. Тим особинама су добро прилагођене обележјима [[континентална клима|континенталне климе]] која влада [[степа]]ма и брдским подручјима с великим [[надморскаапсолутна висина|висинским]] разликама. Због тих особина двогрбе камиле се користе од почетка трговинских односа.

Размена [[техника|техничких]] достигнућа, [[култура|културних]] добара и [[идеологија]] догађала се мање смишљено и спорије од размене [[роба]]. Далека путовања свих врста, било из комерцијалних, [[политика|политичких]], [[дипломација|дипломатских]] или [[мисионар]]ских разлога, потицали су културну размену између различитих друштава. Песме, приче, [[религија|религиозне]] идеје, [[филозофија|филозофски]] назори као и [[наука|научне]] спознаје размењивале су се између путника. Значајне технике, као производња [[хартијапапир|хартије]] и [[штампа]]ње књига, [[хемија|хемијски]] процеси као [[дестилација]] и ефикаснија коњска опрема и јахаћи стремен проширили су се Азијом.

Нарочито дуготрајно добро које се ширило путем свиле биле су вероисповести. Тако је северним путем [[будизам]] стигао из [[Индија|Индије]] у [[Кина|Кину]] и [[Јапан]], углавном у време [[Северна Веи династија|Северне Веи династије]] у 4. и 5. веку. Ширење [[хришћанство|хришћанства]] источно од [[Мала Азија|Мале Азије]] - с мањим изузецима - било је могуће тек са почетком [[Сасаниди|сасанидског]] царства у 3. веку. Иако хришћанство није никада постало превладавајућа вероисповест у средишњој и источној Азији, Пут свиле кориштен је за продирање до кинеских граница. У време [[Монголско царство|Монголског царства]] [[несторијанство|несторијанско хришћанство]], потекло од грчког [[теологтеологија|теолога]]а [[Несторије|Несторија]], било је културно оружје с којим се морало да калкулише.

Након [[Мухамед]]ове смрти [[632]]. године ислам се брзо шири [[АрабијаАрабијско полуострво|Арабијом]], а у следећих сто година осваја једну по једну старе [[Римско царство|римске]] провинције: прво [[Сирија|Сирију]], затим [[Египат]] па целу северну Африку. Ускоро западни крај пута свиле, а тиме и контрола укупне трансазијске трговине, долази под исламску контролу. Након освајања [[Персија|Персијског царства]] наставља се продирање ислама према истоку. У почетку се шири градовима на Путу свиле, а касније и у њихову ширу околину. И у средишњој Азији, Кини и Бенгалу а касније и у Индонезији настају муслиманске заједнице, али без војног освајања или политичке апсорпције.

Попут религиозних идеја или културних добара, путем свиле су се шириле су се и [[болест]]и и [[инфекција|инфекције]]. Путници су помагали узрочницима ширење у [[популацијастановништво|популације]] које нису имале ни наслеђен ни стечени [[имунитет]] на болести које изазивају. Тако је долазило до [[епидемија]] које су могле имати драматичне последице.