|
== Географија ==
[[Клима]] је умерена [[медитеранскасредоземна клима|медитеранска]] (25,2 °C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: [[Љубушко поље]], [[Вељачко поље]], [[Витинско поље]], Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према [[Мостар|Мостару]]у (36 -{km}-), [[Макарска|Макарској]] (55 -{km}-), [[Сплит|Сплиту]]у (120 -{km}-), [[Дубровник|Дубровнику]]у (130 -{km}-) и [[Сарајево|Сарајеву]] (170 -{km}-).
== Историја ==
Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су [[Илири]]. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.
[[Антички Рим|Римљани]] су у 3. вијеку п. н. е. [[Илирски ратови|заратили с Илирима]] и покорили их почетком [[1. век|I века]]. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.
У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње [[1444]]. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.
Под османску власт Љубушки пада вероватно [[1472]]. убрзо након пада [[Почитељ|Почитеља]]а. [[Османлије]] су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли [[џамија|џамију]]. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале ([[тврђава|тврђаве]]), припадао је Имотском кадилуку до [[1718]]., а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају [[хајдуци]] из Приморја и Далматинске загоре.
Након [[Берлински конгрес|Берлинскога конгреса]] [[1878]]. [[аустроугарска]] војска под вођством генерала Јовановића ушла је [[2. август|2. августа]]а [[1878]]. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи [[вино|винарству]] и узгоју [[Дуван (род)|дувандувана]]а, извршена је [[мелиорација]] Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.
[[Први светски рат]] Љубушком је донео велику глад, неимаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевине СХС]], када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу [[1941]], по устројству [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом [[Други светски рат|Другом светском рату]] у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком [[1945]]. и након краја Другог светскога рата страдао је и један дио усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.
Послије потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]], [[1995]]. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав [[ФБиХФедерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]].
== Становништво ==
| 