Пећина Ласко — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Координате|45_02_56.9_N_1_10_34.4_E_type:landmark_scale:25000_region:FR-24|45° 2' 57" СГ ШСГШ, 1° 10' 34" ИГД}}
{{Без извора}}
{{УНЕСКО кутијица
{{Координате|45_02_56.9_N_1_10_34.4_E_type:landmark_scale:25000_region:FR-24|45° 2' 57" СГ Ш, 1° 10' 34" ИГД}}
| WHS = Преисторијска налазишта и декорисане пећине у долини реке Везер
'''Пећина Ласко''' ({{јез-фра|Grotte de Lascaux}}) налази се на југозападу [[Француска|Француске]], до открића ове праисторијске [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] дошло је у августу [[1940.]] године. У почетку огромна маса људи долази у обилазак ових мистериозних пећина, да би то резултовало пропадање [[Боја|боје]] на [[цртеж]]има, наиме присуство хиљада људи у пећинама довело је до стварања зелених алги на цртежима. Било је потребно десет година за скидање алги са цртежа. Године [[1963]]. долази до затварања пећина за јавност, и пећине су у том стању остале до данашњег дана. Данашњи посетиоци могу видети реплику пећине ископану недалеко од оригинала, а у којој су верно пресликани цртежи оригинала. Ласко своју славу дугује квалитету [[цртеж]]а који су стари око шеснаест до седамнаест хиљада година. Укупна површина пећине је око 120 m². Сматра се да су [[палеолит]]ски људи у пећинама вршили [[Магија|магијске]] [[ритуал]]е и [[плес]]ове, као и да су у пећинама приношене жртве [[бог]]овима. Дакле сматра се да су пећине имале религијски значај, па ако је тако вероватно су држане у тајности.
| Image = [[Датотека:Lascaux2.jpg|250п]]
| State Party = {{застава|Француска}}
| Type = културна
| Criteria = i, iii
| ID = 85
| Region = [[Списак места Светске баштине у Европи|Европа]]
| Year = 1979.
| Session = 3.
| Link = http://whc.unesco.org/fr/list/85
}}
'''Пећина Ласко''' ({{јез-фра|Grotte de Lascaux}}) налази се на југозападу [[Француска|Француске]] и чувена је по својим [[Полихромија|полихромним]] цртежима из доба [[Касни палеолит|касног палеолита]]. Пећина се налази у близини места [[Монтињак (Дордоња)|Монтињак]] у [[Француски департмани|департману]] [[Дордоња]]. Укупна површина пећине је око 120 м². Сматра се да су цртежи у пећини Ласко стари 17.300 година.<ref>{{cite web
| title = Symbols from the Sky: Heavenly messages from the depths of prehistory may be encoded on the walls of caves throughout Europe.
| last = Capelo | first = Holly |date=July 2010
| publisher = Seed Magazine
| url = http://seedmagazine.com/content/article/symbols_from_the_sky
| accessdate = January 2011
}}</ref><ref>{{cite web
| title = What the Lascaux Cave Paintings Tell Us About How Our Ancestors Understood the Stars
| author = merlynne6
| url = http://www.environmentalgraffiti.com/sciencetech/what-the-lascaux-cave-paintings-tell-us-about-how-our-ancestors-understood-the-stars/15506
| year = 2009 | accessdate = January 2011
}}</ref> На цртежима су представљене велике животиње, од којих се за већину може анализом [[Фосили|фосила]] потврдити да су живеле у овом крају. То су: [[коњ]]и, [[бизон]]и, [[јелен]]и и [[планинске овце]], а ређе: [[медвед]]и, [[Носорог|носорози]] и [[крупне мачке]].
 
Године 1979. пећина Ласко је, заједно са другим преисторијским налазиштима у долини реке [[Везер (Француска)|Везер]], стављена на [[УНЕСКО]] листу [[Светска баштина|Светске баштине]].<ref name=worldherit>{{cite web|title=Prehistoric Sites and Decorated Caves of the Vézère Valley|url=http://whc.unesco.org/en/list/85|publisher=UNESCO World Heritage Center|accessdate=30 December 2012}}</ref>
[[Датотека:Lascaux plan.jpg|мини|200п|План пећине Ласко]]
Сматра се да су [[палеолит]]ски људи у пећинама вршили [[Магија|магијске]] [[ритуал]]е. Последњих година представљена је теорија да цртећи у пећини Ласко представљају праисторијске слике сазвежђа.<ref name=bbcnews_starmap>{{cite web|last=Whitehouse|first=David|title=Ice Age star map discovered|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/871930.stm|publisher=BBC News|accessdate=30 December 2012|date=9 August 2000}}</ref>
 
==Историја пећине од поновног открића у 20. веку==
У позно лето 1940. осамнаестогодишњи Марсел Равида ({{јез-фр|Marcel Ravidat}}) је открио улаз у пећину Ласко. Касније се вратио у њу са три пријатеља. Њих четворица су открили да су зидови пећине прекривени представама животиња.<ref name=nytimes_ravidat>{{cite news|last=Thomas Jr.|first=Robert McG.|title=Marcel Ravidat is Dead at 72; Found Lascaux Paintings|url=http://www.nytimes.com/1995/03/31/obituaries/marcel-ravidat-is-dead-at-72-found-lascaux-cave-paintings.html|accessdate=30 December 2012|newspaper=The New York Times|date=March 31, 1995}}</ref><ref name=cave_art>{{cite book|last=Bahn|first=Paul G.|title=Cave Art: A Guide to the Decorated Ice Age Caves of Europe|year=2007|publisher=Frances Lincoln|location=London|isbn=0711226555|pages=81–85}}</ref> Пећина је отворена за јавност 1948.<ref name=timeline_of_france>{{cite book|last=Littlewood|first=Ian|title=The timeline history of France|year=2005|publisher=Barnes & Noble|location=New York|isbn=0760779759|editor=Justin Wintle|page=296}}</ref> До 1955. [[угљен-диоксид]], који су производили око 1200 посетилаца на дан, видљиво је оштетио цртеже. Пећина је затворена за јавност 1963, цртежи су [[Рестаурација|рестаурирани]] у оригинално стање, а пећина је стављена под стални надзор стручњака.
 
Реплика две најзначајније дворане пећине, велике дворане бикова и галерије слика, под именом Ласко -{II}- (-{Lascaux II}-), отворена је 1983, 200 метара од оригиналне пећине.<ref name=cave_art/> Репродукције осталих цртежа из пећине Ласко су приказане у Центру за преисторијску уметност у [[Ле Тот|Ле Тоту]].
 
Од 1998. пећину су заразиле [[гљивице]]. Разлог за ово би могао бити систем за проветравање, јако осветљење, или превелики број посетилаца.<ref name=independent_6mos>{{cite news|last=Lichfield|first=Paul|title=Six months to save Lascaux|url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/six-months-to-save-lascaux-865819.html?origin=internalSearch|accessdate=30 December 2012|newspaper=The Independent|date=12 July 2008}}</ref> Године 2008. установљено је присуство гљивице [[Stachybotrys]] коју стручњаци покушавају да одрже на одстојању од цртежа. Данас приступ пећини има само неколико стручњака, и то само по пар дана месечно. Процедуре које су коришћене за уклањање гљивица оставиле су тамне мрље на зидовима и оштетиле пигменте.<ref name=washpost_debate>{{cite news|last=Moore|first=Molly|title=Debate Over Moldy Cave Art Is a Tale of Human Missteps|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/06/30/AR2008063002363.html|accessdate=30 December 2012|newspaper=The Washington Post|date=July 1, 2008}}</ref>
 
==Археолошка открића==
Међу откривеним предметима налазе се 403 камене алатке, 28 алатки од кости, 113 фрагмената алатки биљног порекла, 10 комада накита од пробушених шкољки, и бројни трагови боја и смола ([[ћилибар]]а). Поред лампи, боја и остатака хране, пронађени су врхови стрела, [[стругач]]и и сечива. Судећи по малом броју пронађених алатки, у пећини се није становало.
 
Боје са цртежа у пећини анализиране су [[Електронски микроскоп|електронским микроскопом]]. Црне боје су [[оксид]]и [[манган]]а, док су жути, наранџасти и црвени пигменти оксиди [[гвожђе|гвожђа]]. Сви они су коришћени у чистом облику, без мешања са другим минералима и без [[Термичка обрада|термичке обраде]].<ref> Chalmin E., Menu M., Pomiès M.-P., Vignaud C., Aujoulat N. et Geneste J.-M. '' Les blasons de Lascaux'' / / L'Anthropologie, 2004 . T. 108. R. 571-592.</ref>.
 
== Галерија ==
<gallery>
Слика:Lascaux2Lascaux 01.jpg
Слика:Lascaux, replica 05.JPG
Слика:Lascaus, Megaloceros.JPG
Слика:Lascaux IILascaux_03.jpg
 
 
Линија 17 ⟶ 55:
* [[Праисторијска уметност]]
* [[Историја уметности]]
 
== Референце ==
<references/>
 
{{клица-уметност}}
Линија 26 ⟶ 67:
[[Категорија:Палеолит]]
[[Категорија:Светска баштина у Француској]]
[[Категорија:Департман Дордоња у Француској]]
 
{{Link GA|ru}}