Историјски музеј Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Туристичке атракције у Београду помоћу справице [[Википедија:Алатке/Спр… |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
}}
'''Историјски музеј Србије''' је током више деценија постојања израстао у угледну и у јавности препознатљиву установу од националног значаја са важном културном, историјском и образовном улогом. То је музејска установа комплексног типа која има задатак да чува и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.
Основан је [[1963]]. године. Више од 35.000 предмета, распоређених у 25 збирки и фондова, пружа увид не само у политичку и војну већ и у друштвену и културну историју Србије, српског народа и других култура које су постојале и постоје на нашем тлу од досељавања [[Словени|Словена]] на [[Балкан]] до савременог доба. [[Музеј]] сваке године приреди више добро посећених и медијски пропраћених тематских изложби. У току свог пола века дугог рада, Музеј је организовао репрезентативне изложбе које су приказиване не само у [[Београд]]у и другим градовима у земљи него и у [[Европа|Европи]], [[Африка|Африци]], [[Аустралија|Аустралији]] и [[САД]]. Историјски музеј је такође угостио бројне изложбе из [[Русија|Русије]], [[Немачка|Немачк]]е, [[Румунија|Румуније]], [[Бугарска|Бугарске]] и других земаља.
Изложбени простор Музеја се налази на Тргу Николе Пашића бр. 11 у згради некадашње [[Зграда Аграрне банке|Аграрне банке]], изграђене по пројекту браће Крстић између [[1932]]. и [[1934]]. године.
У саставу Музеја од [[1966]]. године налази се и [[Конак кнеза Милоша]] у [[Топчидер]]у, препознатљив примерак балканске архитектуре и за дуго једини изложбени простор Музеја.
Историјски музеј Србије је добитник [[Вукова награда|Вукове награде]] [[1997]]. године и [[Сретењски орден|Сретењског ордена]] трећег степена, додељеног [[2013]]. године за нарочите заслуге у области културних делатности поводом 50 година постојања и успешног рада.
== Историјат ==
Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.
Оснивање Музеја текло је у неколико фаза. Први покушај, који није остварен, учињен је [[1950]]. године доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја [[НР Србија|НР Србије]]. Други покушај учињен је [[1954]]. године поводом обележавања 150-годишњице подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], када је направљена изложба посвећена овој теми која је потом пренета у Конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка, чија се концепција заснивала на обради материјала Првог (1804–1813) и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] ([[1815]]) као догађаја од изузетне важности за српски народ, којима је започет процес установљавања модерне српске државе и њеног признавања као независног међународног субјекта.
Коначно, уредбом Извршног већа Народне скупштине НР Србије од [[20. фебруара]] 1963. године основан је Историјски музеј Србије због, како се наводи, потребе постојања ''„једног музеја општег типа који би свестрано приказивао богату историју српског народа“''. Новооснованој установи припојен је Музеј Првог српског устанка, а Конак кнеза Милоша, изузетан примерак балканске архитектуре, дуго је био једини изложбени простор Музеја.
Према Решењу о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији, Историјски музеј Србије је надлежан за обављање послова заштите уметничко-историјских дела од значаја за историју Србије.
Историјске збирке у Историјском музеју данас формиране су управо на основу ове надлежности, узимајући у обзир пре свега различит материјал од којих су предмети израђени, различите услове њиховог чувања, али и лакше и прегледније вођење евиденција, односно документације о њима. Првобитно јединствено устројство Историјске збирке, у коју су били укључени и предмети од којих су касније формиране Ликовна и Збирка примењене уметности, напуштено је кад се музејски фонд увећао. Археолошка, Нумизматичка и Етнографска збирка, Збирка копија [[Фреска|фресака]] и [[икона]], Збирка архивалија, Збирка старе и ретке књиге, као и фондови Милутиновића и Валтровића, [[Ђорђе Станојевић|Ђорђа Станојевића]] и [[Јован Илкић|Јована Илкића]] од почетка су конституисани као посебне целине.
У последњих неколико година створили су се услови за формирање нових збирки, што је последица сагледавања потребе да се концепција Музеја, а самим тим и сакупљачка политика куће, прошири и обухвати оне идеје, феномене и догађаје који су кроз сложене и богате историјске процесе значајно утицали на прошлост Србије а који су до сада били занемарени. Музејски фонд је данас организован у двадесет пет збирки и фондова и броји око 35.000 предмета.
Музеј најчешће објављује публикације које прате изложбе, затим друга посебна издања у оквиру разних истраживачких пројеката, као и своју сталну публикацију Зборник ИМС-а, чији су први бројеви (1954–1965) изашли у Музеју Првог српског устанка. Музеј је до [[2014]]. године објавио више од 210 публикација.
На основу анализе постојећих облика и начина документовања података о музејским предметима не само у Историјском музеју него и у свим другим институцијама културе које у својим фондовима имају уметничко-историјска културна добра за које је надлежан, Историјски музеј је израдио пројекат информационог система који је обухватио не само документацију збирки него и документацију основне делатности Музеја, стварајући тако централну документацију Музеја у информатичком и музеолошком, односно стручном смислу.
== Музеј данас ==
=== Изложбени простор Историјског музеја Србије ===
== Галерија слика ==
| |||