Максим Исповедник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Суђење, прогонство и смрт: Анастасије Библиотекар није био Максимов ученик, јер је живео два века касније |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 45:
=== Питање римског првенства ===
Током боравка у [[Рим]]у, Максим је имао очигледан интерес да добије подршку Римске цркве и да истакне њен ауторитет.<ref name=autogenerated3>Жан-Клод Ларше, Питање римског првенства према светом Максиму Исповеднику</ref> Он у својим списима признаје
{{цитат|Сви крајеви васељене и они који свуда исповедају Господа на чист и православан начин гледају право у даљину, као према сунцу вечне светлости, према пресветој Цркви Римљана, према њеном исповедању и њеној вери.}}
Ред 57:
Године [[662]]. Максим и двојица његових ученика Анастасије и Анастасије су доведени на суђење у [[Истанбул|Константинопољ]], где су анатемисани, заједно са св. Мартином и [[софроније Јерусалимски|св. Софронијем]]. Максим је поново проглашен јеретиком и осуђен на доживотно прогонство. Био је вођен кроз град, пљуван од масе народа и тучен од војника. Након суђења је стављен на страшне муке; језик му је одсечен да не би могао више да износи своју „[[јерес]]“ а десна рука му је одсечена, да не би више могао да пише.<ref name=autogenerated1 /> Након тога, Максим и његови ученици, сваки појединачно, протерани су у прогонство у најзабаченије покрајине царства, без хране и одела. Максим је протеран у град Схимар, под [[Кавказ (регион)|Кавказом]] (данас [[Грузија]]).
Убрзо је умро у прогонству [[13. август|13. августа]]
== Теологија ==
|