Утилитаристички морал — разлика између измена

[[Карл Маркс|Маркс]] је критиковао овакву моралност у својим „Раним радовима“, чак називајући људе глупим, с обзиром да сматрају да је неки предмет њихов тек када га поседују. [[Жорж Гурвич]] је сматрао да је [[буржоазија]] фаворизовала овакав морал. [[Бранислав Нушић]] такође даје своје [[сатира|сатирично]] виђење таквог друштва и таквог морала у свом делу „Покојник“.<ref name="социологија"/> Према виђењу представника [[српска радикална странка|СРС]], утилитаристички морал је супротстављен [[демократија|демократији]], [[алтруизам|алтруизму]] и [[хришћанство|хришћанском]] погледу на свет. Они овакав морал представљају као [[англосаксонци|англосаксонски]] [[утилитаризам]] и доводе га у везу са [[Џереми Бантам|Џереми Бентамом]], који је слику света изградио према доживљају природе човека [[Томас Хобс|Томаса Хобса]] и [[Џон Лок|Џона Лока]], али и пре њих је [[атина|атински]] [[посланик]] [[Еуфем]] такође пропагирао овакав вид морала. Овакав морал описују као [[принцип]] према коме се бира „мање зло“, али га сматрају [[деструкција|деструктивним]] и илуструју [[политика|политиком]] [[енглеска|енглеске]] [[краљица Викторија|краљице Викторије]] и њеног ратног [[савет]]ника [[Дизраели]]ја.<ref>[http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=reakcije/GeopolitikaTotalitarnogLiberalizma Сајт СРС: „Геополитика ''тоталитарног либерализма''“]; 10) Утилитаристички морал против демократије (Геополитика Енглеске империје). др [[Мила Алечковић Николић|Мила Алечковић - Николић]]</ref>