Акакијев раскол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Акакијева шизма''' је назив за први велики раскол између западне и источне хришћанске цркв… |
|||
Ред 9:
Хенотикон, међутим, није прихватао папа Симплиције, једини хришћански патријарх чије се седиште - [[Рим]] - тада није налазило под царском влашћу. Симплиције није прихватио Указ делом због тога што се цар са њим није консултовао нити сазивао црквени синод. Његов наследник [[Феликс III]] пружио је Јовану Талаји уточиште и 484. године од Зенона и [[Акакије Цариградски|Акакија]] затражио да повуку Хенотикон и осуде Петра Монгуса. Када су ови то одбили, Феликс је екскомуницирао Акакија и Монгуса. Тада су по први пут у историји прекинуте везе између Константинопоља и Рима.
Након Акакијеве смрти (488), његови наследници Фравита и Еуфемије су се покушали измирити са Римом, али су ти напори остали узалудни због новог цара [[Анастасије I|Анастасија I]] који је симпатизовао мијафизите. Раскол је завршен тек 518. године уз помоћ византијског цара [[Јустин I|Јустина I]] и патријарха [[Јован Кападокијски|Јована Кападокијског]] који су склопили споразум са папом [[папа Хормизд|Хормиздом]]. Шизма је формално окончана 24. марта 519. године.
==Види још==
| |||