Српска православна црква Ваведења Богородице у Граднулици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Град Зрењанин помоћу справице HotCat |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 25:
'''Црква Светог Ваведења у Граднулици''', у делу [[Зрењанин]]а, саграђена је [[1777]]. године и има статус [[Споменик културе од великог значаја|споменика културе од великог значаја]].
[[Српска православна црква|Српска православна]] [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење|Ваведењу]] [[Богородица|Богородице]] је подигнута на старијем култном месту, где је према предању, крајем [[16. век|16.]] или почетком [[17. век]]а био манастир у коме је служио [[монаштво|монах]] Рафаило, из [[Манастир Хиландар|манастира Хиландар]]. Пошто је чинио чуда током времена његов [[гробље|гроб]] је постао место [[Ходочашће|ходочашћа]], обележен у [[18. век]]у [[Капела (грађевина)|капелом]], изграђеном уз јужну [[Фасада|фасаду]] цркве. <ref>[http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-vavedenja-bogorodice Завод за заштиту споменика културе Зрењанин/Црква ваведења Богородице]</ref>
Црква представља полигоналну једнобродну са пространом полукружном [[олтар]]ском [[Апсида|апсидом]] и плитким певницама. Изведена је у барокно-касицистичком стилу од [[Опека|опеке]], малих димензија, покривена високим пирамидалним [[кров]]ом. Дрвена [[врата]] са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи [[звоник]] се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, [[забат]] са два окулуса и [[портал]] уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким [[Пиластер|пиластрима]] са вишеструко изрезаним [[капител]]има, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони.
Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку [[19. век]]а [[Арсен Теодоровић|Арса Теодоровић]]. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су [[Стева Алексић|Стеве Алексића]] из [[1914]]. године
Конзерваторски радови су извођени [[1964]], [[1965]], [[1971]], [[1979]]. и [[1995]]. године.
| |||