|
| држава_смрти = [[Француска]]
}}
''' Адам Јерзи Чарторијски ''' , ({{јез-пољ|Adam Jerzy Czartoryski}} ) ; [[Варшава]], [[14. фебруар]] [[1770]] — [[Монтфермел]], [[15. јул]] [[1861]]) је био је био [[Пољско-литванска унија| Пољскопољско-литвански]] политичар, министар иностраних послова [[Руска империја|Руске империје]] који се након [[Подела Пољске|Поделе Пољске]] борио за обнову [[Пољска|пољске државе /]] .▼
▲''' Адам Јерзи Чарторијски ''' , ({{јез-пољ|Adam Jerzy Czartoryski}}) ; [[Варшава]], [[14. фебруар]] [[1770]] — [[Монтфермел]], [[15. јул]] [[1861]]) је био је био [[Пољско-литванска унија|Пољско-литвански]] политичар, министар иностраних послова [[Руска империја|Руске империје]] који се након [[Подела Пољске|Поделе Пољске]] борио за обнову [[Пољска|пољске државе/]]
[https://mostovikulture.wordpress.com/category/uncategorized/page/4/]
== Биографија ==
Адам Јерзи Чарторијски је рођен у угледној породици. Добро образовање стекао је од учетеља Ернеста Гродека Готфрида ({{јез-пољ| Gotfryd Ernest Groddeck}} ) касније професора [[Вилњус]]ког Краљевског универзитета.
== Пољско-руски рат 1792. ==
Као добровољац, придружио се [[1792]]. литванској војсци и учествовао у [[пољско-руски рат|пољском-руском рату]]. Био је командир потпуковник 4. пука и капетан 7. ескадрилеескадре коњичке Народне бригаде. Добио је Витешки крст за војне врлине. Заједно са остатком војске [[Литванија|Литваније]] оптужио је власти краља [[Станислав II Август Поњатовски|Станислава/]] за издају. Убрзо након тога, 16. августа [[1792]], повукао из војне службе, и отпутовао за [[Беч ]] и [[Лондон]].
== Дипломатија 1804 - 1806 ==
Адам Јерзи Чарторијски као министар иностраних послова [[Руска империја|Руске империје]] тога доба активно учествује у настојањима хришћанске [[Европа|Европе]] у војном потискивању [[Османско царство|Османског царства]]. Руско-турски и Аустро аустро-турски ратови током XVIII века отворили су питање даљег опстанка Османског царства у [[Европа|Европи]].
== Српска револуција 1804 ==
Руски цар [[Александар I Павлович|Александар]] послао је [[1805 ]]. године у [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Стара Херцеговина|Херцеговину]] специјалног представника Стјепана Андрејевича Санковског. Санковски је министру иностраних послова Адаму Чарторијском,поднео детаљан извештај. Извештај се односио на потпуну cпремност устаника у [[Пљевљa|Пљеваљском]], Клобучком ( увала [[Бобово (Пљевља)|Бобовци]],[[Језерци]] и [[Шаранци]]) [[Никшић]]ком,[[Колашин]]ском, [[Требиње|Требињcком]], [[Мостар]]ском [[Кадилук|кадилуку]] је да се сусретну са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем Петровићем на]] [[Кањон реке Таре|Тари]] код [[Пљевља|Пљеваља]] између српских гравитационих центра. Циљ сусрета био је настојање [[Срби|српског]] народа [[Црна Гора|Црне Горе]],[[Шумадија|Шумадије]], и [[Стара Херцеговина|Херцеговине]] да крену у коначну борбу против Османског царства. До сусрета није дошло,саветовано је да стрпљењем и ћутањем очекују срећни дан њиховог ослобођења о чему брине [[Александар I Павлович|руски Цар Александар]] и да ради тога без сагласности [[Александар I Павлович|Цара Александра]] ништа не предузимају против Османског царства.
Извештај се односио на потпуну cпремност устаника у [[Пљевљa|Пљеваљском]], Клобучком ( увала [[Бобово|Бобовци]],[[Језерци]] и [[Шаранци]]) [[Никшић]]ком,[[Колашин]]ском, [[Требиње|Требињcком]], [[Мостар]]ском [[Кадилук|кадилуку]] je да се сусретну са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем Петровићем на]] [[Кањон реке Таре|Тари]] код [[Пљевља|Пљеваља]] између српских гравитационих центра. Циљ сусрета био је настојање [[Срби|српског]] народа [[Црна Гора|Црне Горе]],[[Шумадија|Шумадије]], и [[Стара Херцеговина|Херцеговине]] да крену у коначну борбу против Османског царства. До сусрета није дошло,саветовано је да стрпљењем и ћутањем очекују срећни дан њиховог ослобођења о чему брине [[Александар I Павлович|руски Цар Александар]] и да ради тога без сагласности [[Александар I Павлович|Цара Александра]] ништа не предузимају против Османског царства.
== Литература ==
| 