Отворите главни мени

Бобово је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 101 становника (према попису из 1991. било је 207 становника).

Бобово
Zaseok Jovići i Božovići u Bobovu.jpg
Засеоци Јовићи и Божовићи
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаПљевља
Становништво
 — (2011)101
Географске карактеристике
Координате43°16′14″ СГШ; 19°04′46″ ИГД / 43.270556° СГШ; 19.079444° ИГД / 43.270556; 19.079444Координате: 43°16′14″ СГШ; 19°04′46″ ИГД / 43.270556° СГШ; 19.079444° ИГД / 43.270556; 19.079444
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бобово на мапи Црне Горе
Бобово
Бобово
Бобово на мапи Црне Горе
Остали подаци
Позивни број052
Регистарска ознакаPV

ГеографијаУреди

Удаљено је око 50 km од Пљеваља.Налази се у подножју планине Љубишње. Кроз село протиче река Тара, а у близини је планина Обзир. Захвата површину од 36 km2. Са истока се међи са селима Глибаћи и Драгаши.

Овде се налази засеок Засада.

РељефУреди

 
Поглед са Лисца на Бобово

Подручје Бобова припада Динаридима. Изграђено је од кречњака и од еруптивних стена, са безброј увала, вртача, јама и понора. Обрасло је четинарским шумама. Међу природним богатствима најзначаније место заузимају шуме. Међутим, после Другог светског рата започела је њихова обимнија експлоатација. Годишње се из Бобова извезе преко четрдесет хиљада кубика здраве техничке грађе, што би могло довести до обешумљавања.

ИсторијаУреди

Крајем априла 1941. године Бобово је доживело исту судбину као и сва остала мјеста. Изгубило је слободу. Народ се узнемирио. Свак је страховао за свој живот. Школе су престале са радом. Тада у Бобову није постојала никаква организована снага. Већ 14.маја 1941. године, Бобово је бомбардовано. Крајем јуна је забиљежен покушај напада из правца Челебића од стране усташа. Чим су сазнали за то, Бобовци су се организовали и дочекали непријатеље на Радовини и Коњском Пољу. Овај догађај би се могао сматрати почетком устанка у Црној Гори. У другој половини 1941, године формирана је Бобовска чета чији је политички комесар био Живко Џувер. Он је погинуо првог новембра1944. године у Рану код Пријепоља у бици против непријатеља. Живот је такође изгубило и још 30 бораца, који су били стријељани. Сва њихова имена уписана су на Спомен чесми у Бобову.

КлимаУреди

Бобово има оштру планинску климу. Међу високим планинама, сударају се ветрови на оштром Бобовском платоу. Лета су кратка и свежа. Зими обично напада доста снега, па цело село остане практично одсечено од света.[1][2]

ЗемљорадњаУреди

Земљорадња је од давнина била слабо развијена. Домаће становништво се искључиво прехрањивало житним производима од домаћег јечма, ражи хељде, који могу да успијевају на подручју Бобова. Уз то, људи су гајили кромпир и купус.

СаобраћајУреди

Саобраћај у Бобову никада није био развијен. С обзиром да је Бобово веома далеко од најближег града, Пљеваља, у Бобово се зими тешко долази и пешице. Макадамски пут преко Пријеког Дола и Љутих Страна према граници са БиХ завршен је 1962. године. Данас је врло запуштен. Бобовци су тражили да се постојећи пут одржава и да саобраћа аутобус. Путовале су многе Бобовске делегације до Пљеваља. Добијали су разна обећања али су она брзо нестајала.

Здравствена заштитаУреди

После Другог светског рата, лекари су само повремено почели да посећују ово насеље. На Јеловом пању је изграђена модерна здравствена станица. Тада је уведена и струја. Међутим, стање се брзо погоршало, па је скупоцена апаратура почела да се пребацује из Бобова у Пљевља, да би на крају амбуланта остала празна и закључана, тако да су становници Бобова поново остали без здравствене заштите.

ОбразовањеУреди

 
Школска зграда на Јеловом Пању

Због великог интересовања, прилива студената и политике развоја основног образовања у Бобову је отворена осмогодишња школа, која је школске 1959/1960. године отпочела је са радом. Школска зграда је отворена на имању Момчила Јеловца на Јеловом Пању, а први управитељ-директор био је Раде Булатовић.

Назив местаУреди

Постоје две верзије како је Бобово добило назив:

  1. по бобу, једногодишњој биљци, која је некада расла у изобиљу
  2. мештани су се доселили из данас разрушеног града Бобовац код Какња

ДемографијаУреди

Током сеобе Срба у 18. веку, из неке породице су напустиле Бобово и населиле се у Подгорини, испод планине Медведник, ново село назвале, Бобова, по родном крају. У насељу Бобово живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (44,8 код мушкараца и 51,7 код жена). У насељу има 35 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 387
1953. 424
1961. 430
1971. 368
1981. 292
1991. 207 207
2003. 101 101
Етнички састав према попису из 2003.[4]
Срби
  
72 71,28 %
Црногорци
  
24 23,76 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Влада Црне Горе: „Саопштење Оперативног штаба: Активности америчких хеликоптера, авио-хеликоптерске јединице МУП-а и Војске Црне Горе“, 24. 2. 2012., Приступљено 25. 3. 2013.
  2. ^ Влада Црне Горе: „Данашње активности хеликоптерских јединица МУП-а и Војске Црне Горе уз садејство хеликоптера Словеније и Грчке“, 15. 2. 2012., Приступљено 25. 3. 2013.
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  5. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везеУреди