Хељда
Хељда (Fagopyrum esculentum) је једногодишња зељаста биљка из фамилије троскота (Polygonaceae).[1] Узгаја се као житарица, а у исхрани људи и стоке употребљава се плод (синкарпна орашица).[2] Хељда је богата витаминима Б1 и Б2, као и протеинима.[3]
| Хељда | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномијално име | |
| Fagopyrum esculentum Moench.
| |
НаменаУреди
На Корејском полуострву, хељда је од давнина омиљена и врло цењена биљка, и уз зрна троше се и њени млади листови као поврће, али и као лековито средство у народној медицини. Хељда се користи(ла) и као сточна храна (зелена биљка) за исхрану живине, али и за ђубрење њива (заоравањем).[4]
У даљој индустријској преради љуспице хељде могу да послуже:
- као сировина за добијање различитих хемијских једињења,
- као биогориво високе енергетске вредности,
- за израду бројних фармацеутских, козметичких (пилинзи, маске, беби-пудер),
- израду постељине која има антиалергијско и антрибактеријско дејство, не сабија се и има добре термоизолационе особине.
С краја 20.и с почетка 21. века хељда има све већу популарност у развијеним земљама у којима јој се све више придаје значај здравој исхрани. Тако је у Немачкој, 1999. године проглашена за лековиту биљку године.
РаспрострањеностУреди
С почетка 2010-тих у свету се хељда се гајила на око три милиона хектара. Највећи произвођачи су земље бившег Совјетског Савеза, затим Кина, Бразил, Пољска, Француска, Јапан и САД. У Србији се хељда гаји на малим површинама, претежно у брдско-планинском подручју југозападне Србије, у којима постоји све веће интересовање пољопривредних произвођача за њен узгој.[5]
Хељда на тржишту СрбијеУреди
На тржишту србије хељда се може наћи у облику следећих прехрамбених производа:[6]
- брашно од ољуштеног зрна,
- интегрално брашно,
- ољуштено зрно хељде,
- пропржено ољуштено зрно хељде,
- хељдине љуспице и пахуљице,
- хељдин гриз
Уз јуфке од хељде у Србији се у новије време све више меси и хлеб од хељде, разне врсте пецива и тестенине, коре за питу и гибаницу, резанци спремљени на стари ужички начин итд.
РеференцеУреди
- ^ T. Sharma; S. Jana (2002). „Species relationships in Fagopyrum revealed by PCR-based DNA fingerprinting”. Theoretical and Applied Genetics. 105 (2-3): 306—312 pmid=12582533. doi:10.1007/s00122-002-0938-9.
- ^ „Information for Buckwheat Growers”. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2012. Приступљено 09. 04. 2012.
- ^ Skrabanja, V; Kreft, I; Golob, T; Modic, M; Ikeda, S; Ikeda, K; Kreft, S; Bonafaccia, G; Knapp, M; Kosmelj K. (2004). „Nutrient content in buckwheat milling fractions”. Cereal Chemistry. 81 (2): 172—176. doi:10.1094/CCHEM.2004.81.2.172.
- ^ Зиројевић Олга, Повратак хељде, Ужички зборника, Прилози, 39/2015. стр.383-284. УДК: 392.81641.56:633.12(091)
- ^ Гламочлија, Ђ. Гламочлија, М. Цвијановић, Г. Хељда, монографија, Београд, 2011.
- ^ Лупа, Б. Б. Лексикон кулинарства, Београд, 2006.
Спољашње везеУреди
| Хељда на Викимедијиној остави. |