Универзитет Корнел

приватни универзитет у Итаки (Њујорк, САД)
(преусмерено са Cornell University)
Не поистовећивати са колеџом Корнел.

Универзитет Корнел (енгл. Cornell University, IPA/kɔr.ˈnɛl/ kor-NEL) амерички је приватни универзитет Лиге бршљана и федерални ленд-грент докторандски универзитет смештен у Итаки (Њујорк). Основали су га 1865. године Езра Корнел и Ендру Диксон Вајт, с намером да професори и студенти раде на свим пољима која се могу проучавати и остварују доприносе на истима — од класике до науке, од теоријских до примењених грана. Ови идеали, неконвенционални у ондашње време, заслужни су за данашњи мото Корнела — популарни цитат Езре Корнел из 1865. године: „Основао бих институцију где свака особа може наћи инструкције у било којој студији.”[1]

Универзитет Корнел
Cornell University
Cornell University seal.svg
Грб Универзитета Корнел
лат. Universitas Cornelliana
МотоI would found an institution where any person can find instruction in any study.
Езра Корнел, 1865[1]
Мото (на српском)„Желим установу где свака особа може добити наставу на било којем пољу.”
Типприватни универзитет / статутарни колеџ[2]
Оснивање1865. год.; пре 156 година (1865)
Ендаумент6,8 млрд. долара (2017)[3]
ПредседникМарта Е. Полак
ПроректорМајкл Котликоф
Административно
особље

1.639 (Итака)
1.235 (Њујорк)
34 (Доха)
Број студената22.319 (јесен 2016)[4]
Преддипломци14.566 (јесен 2016)[4]
Постдипломци7.753 (јесен 2016)[4]
ЛокацијаИтака, Њујорк,  САД
42° 27′ СГШ; 76° 29′ ЗГД / 42.45° СГШ; 76.48° ЗГД / 42.45; -76.48Координате: 42° 27′ СГШ; 76° 29′ ЗГД / 42.45° СГШ; 76.48° ЗГД / 42.45; -76.48
Кампусмали град
[19 km2 (4.800 acres)]
НовинеCornell Daily Sun
Боје     карнеолска
     бела
     црна[5]
АтлетикаДивизија I NCAA
(Лига бршљана)
Атлетски надимакBig Red
(досл. „Велики црвени”)
МаскотаТачдаун / Big Red Bear (незванична)[6]
Афилијације
Веб-сајтcornell.edu
Cornell University logo.svg

Универзитет је у најширем смислу организован у седам преддипломских колеџа и седам дипломских јединица у свом главном кампусу у Итаки, а сваки колеџ и јединица имају своје стандарде односно критеријуме за упис и готово аутономне тј. међусобно независне академске програме. Универзитет такође управља двама ’сателитским’ медицинским кампусима; један је у граду Њујорку, а други у Граду образовања у Катару.

Корнел је један од три приватна ленд-грент универзитета у САД и једини у Њујорку.[н. 1] Од седам преддипломских колеџа, три су статутарна или уговорна колеџа с подршком државе путем система Државног универзитета у Њујорку (SUNY), укључујући агрикултурне и еколошке колеџе. Од Корнелових дипломских школа само она ветеринарска има материјалну подршку државе. Као ленд-грент колеџ Корнел управља агенцијом CSREES, чији је програм доступан у сваком округу државе Њујорк; годишњи фонд обезбеђује држава Њујорк, за одређене образовне мисије.[7] Кампус Универзитета Корнел у Итаки простире се на 3 km2 (745 acres), али је заправо много већи када се у обзир узму и Ботаничке баште Корнела — тада се говори о површини већој од 17 km2 (4.300 acres); такође, Корнел има и бројне земљишне поседе широм Њујорка.[8]

Од дана када је основан Корнел је био коедукациона, несектаријанска установа, у којој упис није зависио од религије или расе. Корнел броји преко 245.000 живих свршених ученика високе школе, а његов бивши и данашњи факултет са дипломцима укључује 34 Маршалова, 29 Роудсових, 29 Труманових и 7 Гејтсових стипендиста, 54 нобеловца и 14 живих милијардера.[9][10][11] Студентско тело чини преко 14.500 преддипломаца и 7.700 постдипломаца, из свих 50 америчких држава и 122 земље света.[12][13]

ИсторијаУреди

Оснивачи Корнела

Универзитет Корнел је основан 27. априла 1865. године; Сенат државе Њујорк (NYS) признао је универзитет као државну ленд-грент установу. Сенатор Езра Корнел понудио је своју фарму у Итаки као место на којем ће се основати универзитет, те приложио 500.000 долара свог богаства као први ендаумент. Његов сарадник, сенатор и искусни едукатор Ендру Диксон Вајт пристао је да буде први председник. Током наредне три године, Вајт је надгледао изградњу првих двеју зграда; путовао је да би привукао пажњу студената и нашао особље.[14] Универзитет је отворен 7. октобра 1868. године, а следећег дана уписало га је 412 бруцоша.[15]

Корнел се развио као технолошки напредна институција, примењивајући своја истраживања на сопствени кампус али такође улажући напоре и на глобалном нивоу. На пример, 1883. године Корнел је био један од првих универзитетских кампуса који је за осветљење користио струју из динаме на водени погон.[16] Корнел је до 1894. године обухватао колеџе које је финансирала држава, и испуњавао је све статутарне захтеве;[17] такође је имао администрацију за истраживања и проширивање активности које је заједно финансирала држава и федерални програми за спаривање.[18]

Корнел је имао активне дипломце још од првих предавања. Био је један од првих универзитета на којем су се у Управни одбор бирали студенти који дипломирају.[н. 2] Корнел је постао члан Лиге бршљана, чиме је студентски активизам повећан током 1960-их а везано за културне проблеме, грађанска права и опозицију Вијетнамском рату; протести и окупације имале су за резултат оставку председника Корнела и реструктурисање управе универзитета.[22]

Универзитет Корнел је од 2000. године почео да проширује своје међународне програме. Универзитет је 2004. отворио Медицински колеџ Вајл Корнел у Катару (енгл. Weill Cornell Medical College in Qatar).[23] Сарађивао је са институцијама у Индији, Сингапуру и НР Кини.[24][25][26] Бивши председник Џефри Ш. Лиман описао је универзитет са високим међународним профилом као „транснационални универзитет”.[27] Корнел и Станфорд су 9. марта 2004. године положили камен темељац за нови „Центар за премошћавање јаза” (енгл. Bridging the Rift Center), да би се изградио и заједнички руководио центар за образовање на израелско-јорданској граници.[28]

Данас се на универзитету може стећи више од 7.000 различитих звања.[29] Има око 22.000 студената и више од 1.600 професора. Број особља на 14 колеџа и школа је 8.000 (укупно).[12]

Оснивање колеџа/школа
Колеџ/школа Год.
Пољопривреда и биолошке науке 1874
Архитектура, уметност и планирање 1871
Уметности и науке 1865
Бизнис 1946
Инжењеринг 1870
Постдипломске студије 1909
Хотелска администрација 1922
Хумана екологија 1925
Индустријски и радни односи 1945
Право 1887
Медицинске науке 1952
Медицина 1898
Технологија 2011
Ветерина 1894
Рангирање (2016/17)
Национално
ARWU[30] 11
Форбс[31] 29
U.S. News & World Report[32] 15
Washington Monthly[33] 27
Глобално
ARWU[34] 13
QS[35] 16
THEWUR[36] 19
U.S. News & World Report[37] 22

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Друга два су Масачусетски технолошки институт и јавно финансирани али „приватно управљани” Универзитет у Делаверу.
  2. ^ Повеља универзитета је измењена амандманом од 24. априла 1867. године, када је одређено изабирање дипломаца у Управни одбор;[19] међутим, ова провизија није имплементирана све док 100 студената није дипломирало[20] 1872. године.[21] Одбор надзорника Универзитета Харвард је 1865. године такође увео избор дипломаца.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Cornell University Facts: Motto”. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2015. Приступљено 23. 12. 2016. »I would found an institution where any person can find instruction in any study.« 
  2. ^ „Cornell University Mission”. Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  3. ^ „Endowment performance 'solid,' hits highest total ever”. National Association of College and University Business Officers and Commonfund Institute. 30. 6. 2017. Приступљено 6. 10. 2017. 
  4. ^ а б в „Common Data Set 2016” (PDF). Cornell University. јесен 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  5. ^ „The Brand Book | Cornell University”. Brand.cornell.edu. Приступљено 23. 12. 2016. 
  6. ^ Holmes, Casey (30. 4. 2006). „Wild Cornell Mascot Wreaks Havoc”. Cornell Daily Sun. Приступљено 23. 12. 2016. 
  7. ^ Spitzer, Eliot (14. 9. 2005). „Agreements between state agencies and Cornell University to procure academic services from the statutory or contract colleges administered by Cornell should be regarded as contracts between a state party and a non-state party” (PDF). New York State. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 3. 2009. Приступљено 23. 12. 2016. 
  8. ^ „Cornell University Facilities Services FAQ”. Приступљено 23. 12. 2016. 
  9. ^ „2009–10 Factbook” (PDF). Cornell University. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 12. 2016. Приступљено 23. 12. 2016. 
  10. ^ „Cornell Nobel laureates”. Cornell News Service. Приступљено 23. 12. 2016. 
  11. ^ „Uncle Ezra”. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2011. Приступљено 23. 12. 2016. 
  12. ^ а б „Facts about Cornell” (URL). Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  13. ^ „Universities for Billionaire Alumni”. CNBC. Приступљено 23. 12. 2016. 
  14. ^ Becker, Carl L. (1943). Cornell University: Founders and the Founding. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 0-8014-9058-8. Приступљено 23. 12. 2016. 
  15. ^ „Cornell University – Facts about Cornell: How old is Cornell?”. Cornell.edu. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2013. Приступљено 23. 12. 2016. 
  16. ^ „The Early History of District Energy at Cornell University”. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2007. Приступљено 23. 12. 2016. 
  17. ^ Gelber, Sidney (2001). Politics and Public Higher Education in New York State: Stony Brook: A Case History. New York: P. Lang. стр. 14. ISBN 978-0-8204-4919-7. 
  18. ^ „Cornell University Cooperative Extension About Us”. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2012. Приступљено 23. 12. 2016. 
  19. ^ Hewett, Waterman Thomas; Holmes, Frank R.; Williams, Lewis A. (1905). Cornell University, a history. 1. University Publishing Society. стр. 278. Приступљено 23. 12. 2016. 
  20. ^ The revised statutes of the State of New York. New York State. 1881. стр. 537. Приступљено 23. 12. 2016. 
  21. ^ Kasson, Frank Hatch; Palmer, Frank Herbert; Palmer, Raymond P. (септембар 1901). Education. 22. Project Innovation. стр. 108—109. Приступљено 23. 12. 2016. 
  22. ^ Downs, Donald Alexander (1999). Cornell '69: Liberalism and the Crisis of the American University. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3653-6. Приступљено 23. 12. 2016. 
  23. ^ „Cornell Medical College in Qatar”. Cornell University. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2004. Приступљено 23. 12. 2016. 
  24. ^ „Cornell president joins Indian prime minister to open new chapter in science education”. Cornell News Service. 21. 7. 2005. Приступљено 23. 12. 2016. 
  25. ^ „Hotel School, Singapore university establish joint master's program”. Cornell News Service. 11. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2012. Приступљено 23. 12. 2016. 
  26. ^ Friedlander, Blaine (7. 11. 2005). „Rawlings heads to China to sign partnership agreement and deliver keynote address at economic summit in Beijing”. Cornell News Service. Приступљено 23. 12. 2016. 
  27. ^ Jaschik, Scott (13. 6. 2005). „Sudden Departure at Cornell”. Inside Higher Ed. Приступљено 23. 12. 2016. »transnational university« 
  28. ^ Brand, David (9. 3. 2004). „Lehman leads CU group to desert to promote education — and peace”. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2008. Приступљено 23. 12. 2016. 
  29. ^ „About Cornell University”. Cornell University. Приступљено 23. 12. 2016. 
  30. ^ „Academic Ranking of World Universities 2016: USA”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 23. 12. 2016. 
  31. ^ „America's Top Colleges”. Forbes. Приступљено 23. 12. 2016. 
  32. ^ „Best Colleges 2017: National Universities Rankings”. U.S. News & World Report. Архивирано из оригинала на датум 21. 05. 2011. Приступљено 23. 12. 2016. 
  33. ^ „2016 Rankings – National Universities”. Washington Monthly. Приступљено 23. 12. 2016. 
  34. ^ „Academic Ranking of World Universities 2016”. Shanghai Ranking Consultancy. Приступљено 23. 12. 2016. 
  35. ^ „QS World University Rankings® 2016/17”. Quacquarelli Symonds Limited. Приступљено 23. 12. 2016. 
  36. ^ „World University Rankings 2016/17”. THE Education Ltd. Приступљено 23. 12. 2016. 
  37. ^ „Best Global Universities Rankings: 2017”. U.S. News & World Report LP. Приступљено 23. 12. 2016. 

Спољашње везеУреди