Аустријско-турски рат (1663—1664)
Аустро-турски рат (1663—1664) био је кратак ратни сукоб између Хабзбуршке монархије и Османског царства. Рат је завршен миром у Вашвару.[1]
| Аустријско-турски рат (1663—1664) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део османско-хабзбуршких ратова | |||||||
.jpg) Битка код Сентготхарда | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Османско царство |
 Хабзбуршка монархија | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Фазил Ахмед-паша Ћурпилић | Рајмунд Монтекуколи | ||||||
| Јачина | |||||||
| 90.000[1] | 120.000[1] | ||||||
Рат уреди
Због размимоилажења Беча и Порте око избора новог трансилванског кнеза, избио је рат. Велики везир Ахмед Ћуприлић са 120.000 војника прешао је 22. јуна 1663. године Драву код Осијека и кренуо против аустријских снага (око 40.000 војника) под фелдмаршалом Рајмундом Монтекуколијем које су се из западне Мађарске повукле у Горњу Мађарску. Турци су надирући за њима освојили Нове Замки, Њитру, Левице и Ноград. Петар Зрински је код Оточца (17. октобра 1663.) разбио босанског беглербега Смаил-пашу Ченгића. Бан Никола VII Зрински је са аустријским трупама почетком 1664. године офанзивном акцијом левом обалом Драве од Новог Зрина освојио Берзенце, Бабочу и Барч и продро до Печуја. Ћуприлић је са 30.000 војника тада кренуо у помоћ опседнутој Канижи и даље у долину Рабе. Монтекуколи је прикупио око 65 000 војника и 1. августа 1664. године разбио Турке код Сентготхарда. Истовремено су аустријске трупе повратиле у Горњој Мађарској Њитру, Левицу и Паркањ. На то је уследио 20-годишњи Вашварски мир, по коме су Турци задржали све што су у Мађарској освојили; ово су осудили хрватски и мађарски сталежи, незадовољни дворском централистичком политиком.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г Гажевић 1974, стр. 331
Литература уреди
- Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 331.
- Војна енциклопедија, том 1 (331)
- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688—1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
