Кингстон (Јамајка)
Кингстон је главни град Јамајке. Има 652.000 становника. Налази се на југоисточној обали острва. У западној хемисфери Кингстон је највећи англофонски град јужно од САД.
| Кингстон енгл. Kingston | |
|---|---|
 Лука у Кингстону | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Јамајка |
| Жипа | Суреј |
| Основан | 1692. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 662.435[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 17° 59′ 00″ С; 76° 48′ 00″ З / 17.983333° С; 76.8° З |
| Апс. висина | 0-59 m |
| Површина | 480 km2 |
  Кингстон Кингстон на карти Јамајке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Делрој Вилијамс[2] |
Органи локалне управе парохија Кингстон и Сент Ендру су спојени Законом о корпорацији Кингстона и Сент Ендруа из 1923. да би се формирала Корпорација Кингстон и Сент Ендру (KSAC). Шири Кингстон, или „корпоративна област“ односи се на оне области под KSAC; међутим, то се не односи само на парохију Кингстон, која се састоји само од старог центра града и Порт Ројала.[3] Парохија Кингстон је имала 89.057 становника, а жупа Сент Андреја имала је 573.369 становника у 2011.[1] Кингстон се граничи само са Сент Ендруом на истоку, западу и северу. Географска граница за парохију Кингстон обухвата следеће заједнице: Тиволи Гарденс, Денхам таун, Реј таун, Кингстон Гарденс, Парк националних хероја, Бормет Гарденс, Норман Гарденс, Ренок Лоџ, Спрингфилд и Порт Ројал, заједно са деловима Ролингтон града, Франклин града и Олман града.[4][5]
Географија уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима уреди
Кингстон има тропску климу, специфично тропску влажну и суву климу (Aw/As), која се граничи са топлом полусушном климом (BSh). Карактерише га влажна сезона од маја до новембра, која се поклапа са сезоном урагана, и сушна сезона од децембра до априла. Током сушне сезоне нема много падавина, међутим, у том периоду се јављају хладни и стационарни фронтови, који често доносе јаке пљускове, посебно у марту. Кингстон је у кишној сенци Плавих планина; стога, мало или нимало влаге коју носе североисточни пасати не пада преко Кингстона, узрокујући да Кингстон буде веома сув у поређењу са Портландом и Светом Мери на ветровитој страни Плавих планина. Кингстон се налази на приобалној локацији, те је под утицајем мора, иако густи урбани развој може негирати овај ефекат. У 21. веку, Кингстон је искусио температуре до 38,8 °C (102 °F) и чак 13,4 °C (56 °F). Између 1895. и 1990. године забележена је укупна просечна количина падавина од 813 mm (32,0 in), највећа месечна просечна количина падавина забележена у октобру 177 mm (7,0 in), а најнижа месечна просечна количина падавина забележена у марту 18 mm (0,71 in).[6] Магла, град, грмљавина и торнада су изузетно ретки.[7]
| Клима Кинстона (Сент Џорџ колеџ, Јамајка) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 30,3 (86,5) |
30,2 (86,4) |
30,7 (87,3) |
31,1 (88) |
31,6 (88,9) |
32,1 (89,8) |
32,8 (91) |
32,7 (90,9) |
32,1 (89,8) |
31,7 (89,1) |
31,2 (88,2) |
30,6 (87,1) |
31,4 (88,5) |
| Минимум, °C (°F) | 21,1 (70) |
21,0 (69,8) |
21,6 (70,9) |
22,6 (72,7) |
23,6 (74,5) |
24,2 (75,6) |
24,3 (75,7) |
24,2 (75,6) |
24,0 (75,2) |
23,4 (74,1) |
22,8 (73) |
21,8 (71,2) |
22,9 (73,2) |
| Количина падавина, mm (in) | 18 (0,71) |
19 (0,75) |
20 (0,79) |
39 (1,54) |
100 (3,94) |
74 (2,91) |
42 (1,65) |
98 (3,86) |
114 (4,49) |
177 (6,97) |
65 (2,56) |
47 (1,85) |
813 (32,01) |
| Дани са падавинама | 5 | 5 | 5 | 7 | 8 | 7 | 6 | 9 | 11 | 14 | 10 | 6 | 93 |
| Релативна влажност, % (у 13:00 ч.) | 64 | 64 | 64 | 66 | 68 | 67 | 64 | 66 | 71 | 73 | 69 | 65 | 67 |
| Сунчани сати — месечни просек | 257,3 | 240,1 | 260,4 | 258,0 | 254,2 | 237,0 | 260,4 | 257,3 | 213,0 | 223,2 | 222,0 | 235,6 | 2.918,5 |
| Сунчани сати — дневни просек | 8,3 | 8,5 | 8,4 | 8,6 | 8,2 | 7,9 | 8,4 | 8,3 | 7,1 | 7,2 | 7,4 | 7,6 | 7,99 |
| Извор: Meteorological Service (Jamaica)[6] | |||||||||||||
| Клима Кингстона, Јамајка (Међународни аеродром Норман Манли) екстреми 1852–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,1 (95,2) |
34,8 (94,6) |
35,1 (95,2) |
35,7 (96,3) |
35,0 (95) |
36,9 (98,4) |
37,1 (98,8) |
36,1 (97) |
35,8 (96,4) |
35,4 (95,7) |
37,1 (98,8) |
35,0 (95) |
37,1 (98,8) |
| Максимум, °C (°F) | 29,8 (85,6) |
29,6 (85,3) |
29,8 (85,6) |
30,3 (86,5) |
30,8 (87,4) |
31,2 (88,2) |
31,7 (89,1) |
31,9 (89,4) |
31,7 (89,1) |
31,3 (88,3) |
31,1 (88) |
30,5 (86,9) |
30,8 (87,4) |
| Минимум, °C (°F) | 22,3 (72,1) |
22,3 (72,1) |
22,9 (73,2) |
22,6 (72,7) |
24,7 (76,5) |
25,3 (77,5) |
25,6 (78,1) |
25,3 (77,5) |
25,3 (77,5) |
24,8 (76,6) |
24,1 (75,4) |
23,1 (73,6) |
24,0 (75,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 18,5 (65,3) |
18,0 (64,4) |
18,0 (64,4) |
19,2 (66,6) |
20,0 (68) |
21,0 (69,8) |
20,6 (69,1) |
19,9 (67,8) |
20,0 (68) |
19,0 (66,2) |
19,0 (66,2) |
18,0 (64,4) |
18,0 (64,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 18 (0,71) |
16 (0,63) |
14 (0,55) |
27 (1,06) |
100 (3,94) |
83 (3,27) |
40 (1,57) |
81 (3,19) |
107 (4,21) |
167 (6,57) |
61 (2,4) |
31 (1,22) |
745 (29,33) |
| Дани са падавинама | 10 | 8 | 7 | 9 | 11 | 7 | 6 | 6 | 9 | 12 | 11 | 9 | 105 |
| Релативна влажност, % (у 13:00 ч.) | 81 | 77 | 76 | 78 | 78 | 75 | 75 | 76 | 78 | 78 | 80 | 81 | 78 |
| Сунчани сати — месечни просек | 226,3 | 211,9 | 241,8 | 228,0 | 229,4 | 234,0 | 266,6 | 254,2 | 234,0 | 232,5 | 225,0 | 226,3 | 2.810 |
| Сунчани сати — дневни просек | 7,3 | 7,5 | 7,8 | 7,6 | 7,4 | 7,8 | 8,6 | 8,2 | 7,8 | 7,5 | 7,5 | 7,3 | 7,69 |
| Извор #1: Meteorological Service (Jamaica)[6] | |||||||||||||
| Извор #2: Meteo Climat (record highs and lows)[8] | |||||||||||||
Историја уреди
Кингстон је основан 22. јула 1692, као место за избеглице и преживеле после земљотреса који је 1692. године потресао и уништио Порт Ројал. Пре земљотреса, Кингстон је био земљораднички град. Избеглице су поставиле камп на обали мора, а око две хиљаде људи је умрло од заразних болести које су преносили комарци. Град се није развијао до поновног уништења Порт Ројала 1703. Преживели Џон Гоф је створио план о граду уређеном у виду мреже оивиченом Северном, Источном, Западном и Лучком улицом. У следећих петнаест година град је постао највећи јамајчански град и трговински центар ове земље. Влада државе је давала земљу на морској обали избеглицама од пожара и пиратских напада из Порт Ројала, под условом да не узимају више земље него што су имали у матичном граду. Тако су моћни трговци почели да се досељавају у овај град.
Прва бесплатна школа, Волмерс, основана је 1729, а постојало је и позориште, прво у Харбор стриту (лучка улица), а затим 1774 премештено у Норт парејд. И школа и позориште и данас постоје. Гувернер Сир Чарлс Ноулс је 1775 пребацио све владине кабинете из Спениш Тауна у Кингстон, захваљујући лобирању богатих локалних трговаца који су желели да Кингстон постане политички и трговински центар земље - што се и догодило 1872, када је овај град званично постао главни град Јамајке. До краја 18. века више од 3000 зграда је изграђено у овом граду.
.jpg)
Још један велики земљотрес потресао је Кингстон 1907, одузевши животе 800 људи и уништивши готово све историјске зграде лоциране јужно од Норт парејда. Тада је донет закон да се зграде више од 18 m не смеју градити у центру града.
Становништво уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Градови побратими уреди
Кингстон има 5 градова побратима:
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ а б „Population usually resident in Jamaica by parish":2011”. Statistical Institute of Jamaica. Приступљено 16. 10. 2015.
- ^ „Williams as Kingston Mayor, Ennis his deputy”. Jamaica Observer. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 20. 6. 2017.
- ^ „Brief history of Kingston, Jamaica”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г.
- ^ „Electoral Commission of Jamaica”. Архивирано из оригинала 5. 1. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2012.
- ^ „University of Texas, Perry–Castañeda Library Map Collection”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 27. 05. 2022.
- ^ а б в „Mean Climatological Data” (PDF). Meteorological Service (Jamaica). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 9. 2012. г. Приступљено 1. 9. 2016.
- ^ VoodooSkies.com. „Voodoo Skies – Kingston Monthly Climate weather history”.
- ^ „Station Norman” (на језику: француски). Meteo Climat. Приступљено 1. 9. 2016.
- ^ „Miami-Dade County Sister Cities Program”. miamidade.gov. Miami-Dade County. Приступљено 2021-01-20.
- ^ Griffin, Mary (2. 8. 2011). „Coventry's twin towns”. Coventry Telegraph. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Coventry – Twin towns and cities”. Coventry City Council. Архивирано из оригинала 12. 4. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 12. 3. 2013.
- ^ 友好城市 [Friendly cities] (на језику: кинески). Shenzhen Foreign Affairs Office. 22. 3. 2008. Архивирано из оригинала 19. 7. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ 国际友好城市一览表 [International Friendship Cities List] (на језику: кинески). Shenzhen Foreign Affairs Office. 20. 1. 2011. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ 友好交流 [Friendly exchanges] (на језику: кинески). Shenzhen Foreign Affairs Office. 13. 9. 2011. Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Jamaican capital city agrees to twin with Windhoek”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2018. г. Приступљено 13. 1. 2018.
- ^ Smith, Alecia (2018-01-10). „Twinning Resolution Approved by Kingston and St. Andrew Municipal Corporation”. Jamaica Information Service.
- ^ Mu Xuequan, ур. (6. 2. 2019). „Namibia's Windhoek, Jamaica's Kingston sign twinning agreement”. Xinhua. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 27. 05. 2022.
