Википедија

Корисник:Čačanka032/песак

< Корисник:Čačanka032

Маргун Бјорнхолт уреди

Маргун Бјорнхолт ' (рођена 9. Октобра 1958. у Боу, Телемарк) је норвешки социолог и економиста. Она је редовни професор у Норвешком центру за студије насиља и трауматског стреса . Њен рад се заснива на родно-заснованом насиљу, миграцијама, родној једнакости, мушкарцима и маскулинитетом, студијама политике , и многим другим областима. Њен најскорији рад бави се питањима рода, насиља и моћи, укључујући сексуално и родно-засновано насиље над женским магрантима и избеглицама. Пре тога се бавила етичким банкарством, новцем и новчаним системима, и менаџментом и организацијским променама у државном сектору. Бивши је председник Норвешке асоцијације за Женска права и Норвешког женског лобија.

Живот и каријера уреди

Учила је политику, контемпорарну историју, регионално планирање и економију; има канд.маг. диплому са Универзитета у Тромсу (1981), мастер из студија европске економије са Европског колеџа (1982), маг.арт. из економске социологије са Универзитета у Ослу (1995), са дисертацијом из микрофинансија, етичког и безкаматног банкарства, као и докторат из родних студија са Оребро универзитета са дисертацијом "Модерни мушкарци". Дусертација, са утицајем и саветовањем од стране психолога Марго Бенгтсон , користи псохолошке и социолошке перспективе у интегративној трансмисији и социјалној промени'. Постала је редовни професор из родних студија 2015 године.[1][2][3] Раније је радила у Регионалном фонду за развој, Националном институту за технологију, и као партнер у консултантској кући, промовишући регионални развој и женско предузетништво. [4][2][5] Од 1993. радила је на Пројекту за алтернативну будућност, истраживачком програму у, данас, Центру за развој и околину на Универзитету у Ослу. Од 1997. ради као истраживач у многим истраживачким институтима, укључујући Институт за истраживање рада и на Универзитету у Ослу; од 2016. је редовни професор у Норвешком центру за струдије насиља и трауматског стреса. [6]Радила је као самостални експерт за родну равноправност у Европској комисији, и била је гостујући професор на Пројекту феминизма и легалне теорије на Правном факултету у Еморију, у ГЕКСел центру за родну изврсност и у Центру за права и социјалну правду на Универзитету у Лидсу[2][3]. [7] Била је члан истраживачке групе Права, појединци, култура и друштво Ане Хелум на Правном факултету Универзитета у Ослу и члан је комисије експерта за Преиспитујуће економисте у Норвешкој[8][3] Предавала је социологију и психологију на Универзитету у Ослу.

Истраживање уреди

Њу занима истраживање следећих тема:[9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21].[22]родно засновано насиље, миграције, родна равноправност, мушкарци и мужевности, организације, политичке студије и многе друге теме. Објавила је чланкове у The Sociological Review, the Journal of European Social Policy, Qualitative Research, Retfærd, the Nordic Journal of Criminology, the Journal of Gender-Based Violence, Norma, Fathering, Central and Eastern European Migration Review и многим другим. Њено истраживање 90-их се фокусирало на етичко банкарство, новац и монатерни систем. Касних 90-их се фокусирала на менаџмент и организационе промене у јавном сектору. Истраживање о радном животу је довело до породично-пословних проблема и мушких студија. Од 2000. године објавила је многе чланкове на тему промена кроз време и генерације у мушким породично-пословним праксама и родним односима,, употреба социо психолошке и социолошке перспективе на међугенерацијски пренос и соционалне промене. Такође је проучавала културне адаптације и транснационалне обичаје пољских миграната у преласку у Норвешку. Била је укључена у многим пројектима у централној и јужној Европи. Од 2010. њено истраживање се фокусира на питање насиља, рода и моћи[23] . Водила је неколико истраживачких пројеката у Норвешком центру за студије насиља и трауматског стреса финансираних од министарства правде и јавне безбедности, један од таквих пројеката била је студија о насиљу између интимних партнера. Она тренутно води норвешки део истраживачког пројекта које финансира ЕУ о сексуалном и родно заснованом насљу над мигранаткињама и избеглицама, заједно са Џејн Фридман, Рут Халперин-Кадари и са истраживачима из одругих европских држава, блиског истока и канаде. Циљ овог пројекта јесте да се направе препоруке за смањење женске рањивости ка сексуалном и родно заснованом насиљу. Она је један од уредника књиге "Мушкарци, мужевност и насиље итимних партнера" заједно са Лукас Готзеном и Флоретом Бонзајер , такође књига о насиљу у блиским односима са Кристин Скјортен и другима. Друга поља истраживања укључују теорије о социјалној правди, благостању државе , људска права и феминистичка економија. Годинама сарађује са америчком правном теоретичарком Мартом Албертсон Финман у 2013. уредила је издање Retfærd-а у ком се налазила Финменова теорија рањивости. Заједно са Алисом МекКеј, шкотском економискињом, 2014. год. била је уредник књиге "Рачунање на Марлин Варинг : Нови напредак у феменистичкој економији"[24][25][26][27] . Такође је објавила радове о савременој употреби неопипљивог културног наслеђа, о вези између учења и архитектуре и истраживачке методе.

Цивилне и политичке активности уреди

Била је на челу радничке групе у покрету етичког банкарства у раним 90-им који су покушали да направе банку у Норвешкој по узору на и у сарадњи са JAK Members Bank у Шведској.[28] Била је председник Норвешке асоцијације за права жена (2013-2016)[29][30] и Норвешког женског лобија (2014-2016).[31][32] Била је новинарка за феминистичку радио станицу radiOrakel раних 80-их и била је кандидат Зелене партије на изборима 2015.

Спољашње везе уреди

official website

Референце уреди

  1. ^ „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Association for Women's Rights. Приступљено 18. 3. 2019. 
  2. ^ а б в „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Women's Lobby. Приступљено 18. 3. 2019. 
  3. ^ а б в „Biography”. Приступљено 18. 3. 2019. 
  4. ^ Evensen, Kjell (19. 9. 1987). „Kvinner har de beste idéene”. Dagens Næringsliv. стр. 20. 
  5. ^ „Bjørnholt, Margunn”. Norwegian Centre for Violence and Traumatic Stress Studies. Приступљено 25. 2. 2016. 
  6. ^ „Margunn Bjørnholt”. Emory University. Приступљено 15. 4. 2012. 
  7. ^ „Deltakere i Rettigheter, individer, kultur og samfunn”. University of Oslo Faculty of Law. Архивирано из оригинала 4. 10. 2014. г. 
  8. ^ „Margunn Bjørnholt”. Rethinking Economics Norway. 
  9. ^ [1], Oria.no
  10. ^ „Margunn Bjørnholt”. inGenere.it. Приступљено 15. 4. 2012. 
  11. ^ Anita Haslie (14. 9. 2010). „A Successful Work-Life Balance”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Приступљено 15. 4. 2012. 
  12. ^ Belinda Luscombe (18. 10. 2010). „Week-On, Week-Off Parenting”. TIME Magazine. Приступљено 15. 4. 2012. 
  13. ^ Belinda Luscombe (22. 9. 2010). „A Crazy 40-Year-Old Experiment Suggests Work-Life Balance Is Possible”. TIME Healthland. Приступљено 15. 4. 2012. 
  14. ^ Johnny Gimmestad (3. 10. 2010). „Vekker oppsikt internasjonalt”. Aftenposten. Архивирано из оригинала 6. 10. 2010. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  15. ^ Bosse Parbring (2011). „Delat föräldraskap, delad arbetstid”. NIKK magasin. Nordic Gender Institute. 2011 (1). Приступљено 15. 4. 2012. 
  16. ^ Linn Stalsberg (2011). „En krympet likestillingsdebatt”. Forskningsmagasinet Apollon. University of Oslo. 2011 (1). Приступљено 15. 4. 2012. 
  17. ^ Linn Hanssen (4. 6. 2006). „Likestilling er bra for kjærligheten”. Dagbladet. Приступљено 15. 4. 2012. 
  18. ^ Beret Bråten (29. 11. 2005). „Delte arbeid ute og hjemme”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Приступљено 15. 4. 2012. 
  19. ^ Gimmestad, Johnny (5. 9. 2010). „Det lønner seg for far å stelle hjemme”. Aftenposten. 
  20. ^ Ingeborg Moe (12. 12. 2005). „Tenk nytt om tidsklemma”. Dagbladet. стр. 1, 16, 17. 
  21. ^ Central and Eastern Europe
  22. ^ „EFFECT: Cross-national Polish–Norwegian project on work–life balance”. Oslo Research. Приступљено 18. 3. 2019. 
  23. ^ „Intimate partner violence: gender, equality and power”. NKVTS. 
  24. ^ Kristin Marie Skaar (24. 5. 2014). „– Klart vi kan jobbe mindre”. forskning.no. 
  25. ^ Langeland, Terje (18. 6. 2013). „Women Unaccounted for in Global Economy Proves Waring Influence”. Bloomberg.com. 
  26. ^ Sullivan, T.E. (2014). „Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Choice: Current Reviews for Academic Libraries. 52 (3): 52—1517. doi:10.5860/CHOICE.185300. 
  27. ^ Elson, Diane (2015). „Book Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Feminist Review. 109 (1): e9—e11. doi:10.1057/fr.2014.58. Приступљено 25. 2. 2015. 
  28. ^ "Hundre interesserte til alternativ bank," Telemark Arbeiderblad 25 October 1991 p. 5
  29. ^ „Mannsforsker ny leder i Norsk Kvinnesaksforening”. Aftenposten. 2014-05-11. 
  30. ^ „Amal Aden tildelt Gina Krog-prisen”. Adresseavisen. 2016-05-21. 
  31. ^ „Norsk kvinnebevegelse slår seg sammen i ny lobby”. Kureren. 29. 1. 2014. Приступљено 4. 10. 2014. 
  32. ^ Han topper Bærums grønne, Budstikka, 26 November 2014
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Čačanka032/песак&oldid=22203824”