Метафизичко сликарство
Метафизичко сликарство (лат. pittura metafisica) је уметнички покрет који су основали италијански сликари у Ферари 1917. године, а који се одликује визуелним приказивањем онога што је ван домашаја чула, тј. ван физичког света. [1]
.jpg)
Настао је при сусрету четворице уметника: Ђорђа де Кирика, Карла Караа, Алберта Савинија и Филиппа де Пииса 1917. године, а наредне године им се придружује и Ђорђо Моранди. Ти уметници сами себе дефинишу као метафизичари, односно верују да виде оно што је изван физичке стварности. [2]
Њихова дела, чије значење често остаје тајанствено, саопштавају осећај нестварности, ишчекивања необичног догађаја, призивају тишину и сан. Метафизичке слике су узнемирујуће јер их прожима истовремено очаравајуће и одбојно расположење. Ништа од онога што је насликано није онако каквим се чини: предмети се постављају један уз други без логичког смисла, а односи који их повезују остају непознати. У техничком погледу беспрекорне, метафизичке слике не теже томе да буду провокативне попут дадаистичких, већ нас упозоравају да нас и неживи предмети могу увући у чаробни круг, у зачарану непокретну димензију (ван историје). Група се распада 1920. године.
Италијан Ђорђо де Кирико (1888–1978) се с правом назива пиониром надреализма. С крајње реалистичном увјерљивошћу сликао је амбијенте градова осветљене јарком светлошћу, оштро оцртаних бридова класичних грађевина, потпуно пустих и ненастањених с дугим сенкама (понекад у супротности са извором светлости - као у сновима) а емотивно подсећа на изгубљеност и отуђеност човека у савременом животу и свету. То је један безосећајан свет, саздан од екстремно строгих и хладних облика - својеврсна "носталгија бесконачног", ако и постоје људи на њима - они су лишени емоција и представљају само лутке. На његовим сликама време је заустављено, а илузија и реалност су заменљиви. Око 1910. у Ферари, удружио се са сликаром Карлом Караом, а своје сликарство тајанствених и зачараних простора назвали су метафизичко сликарство, што значи "са оне стране физичког".[3]
Извори уреди
- ^ Conway Morris, Roderick, De Chirico: "Painting Landscapes of the Mind, International Herald Tribune, Feb 11 2007
- ^ Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. стр. 71.
- ^ Cowling, Elizabeth; Mundy, Jennifer . On Classic Ground: Picasso, Léger, de Chirico and the New Classicism 1910–1930. London: Tate Gallery. 1990. ISBN 978-1-85437-043-3. стр. 52.
