Периферни уређаји

Периферни или периферијски уређај је било који помоћни уређај који се повезује и ради са рачунаром како би му доставио информације или добио информације од њега.[1][2] Термин периферни уређај се односи на све хардверске компоненте које су повезане са рачунаром и које контролише рачунарски систем, али оне нису основне компоненте рачунара, као што су CPU или јединица за напајање.[3] Другим речима, периферни уређаји се такође могу дефинисати као уређаји који се лако могу уклонити и прикључити на рачунарски систем.

Може се идентификовати неколико категорија периферних уређаја, на основу њиховог односа са рачунаром:

Многи савремени електронски уређаји, као што су дигитални сатови, тастатуре и таблет рачунари са омогућеним интернетом, имају интерфејсе који се користе као периферни уређаји рачунара.

Референце уреди

  1. ^ „Šta su periferni uređaji?”. AIKU.info (на језику: српски). 17. 4. 2018. 
  2. ^ Laplante, Philip A. (2000). Dictionary of Computer Science, Engineering and Technology. CRC Press. стр. 366. ISBN 0-8493-2691-5. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2018. 
  3. ^ Woligroski, Don (14. 12. 2011). „Power Supply 101: A Reference Of Specifications”. Tom's Hardware. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 12. 7. 2018. 
  4. ^ Copping, Jasper (2013-07-11). „Briton: 'I invented the computer mouse 20 years before the Americans'. The Telegraph. Приступљено 2013-07-18. 
  5. ^ Ball, Norman R.; Vardalas, John N. (1993), Ferranti-Packard: Pioneers in Canadian Electrical Manufacturing, McGill-Queen's Press, ISBN 978-0-7735-0983-2 
  6. ^ „FP-6000 -- From DATAR To The FP-6000”. ieee.ca. Архивирано из оригинала 2019-04-04. г. Приступљено 2021-06-28. 
  7. ^ „computer keyboard”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 2018-06-26. 
  8. ^ „Keyboard and mouse basics | nidirect”. www.nidirect.gov.uk (на језику: енглески). 2015-12-04. Архивирано из оригинала 07. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-21. 
  9. ^ „What is digitizing tablet? Webopedia Definition”. www.webopedia.com. септембар 1996. 
  10. ^ Dimond, Tom (1957-12-01), „Devices for reading handwritten characters”, Papers and discussions presented at the December 9-13, 1957, eastern joint computer conference: Computers with deadlines to meet on XX - IRE-ACM-AIEE '57 (Eastern), IRE-ACM-AIEE '57 (Eastern), Proceedings of Eastern Joint Computer Conference, стр. 232—237, ISBN 9781450378628, S2CID 17961928, doi:10.1145/1457720.1457765, Приступљено 2008-08-23 
  11. ^ „An Historical Timeline of Computer Graphics and Animation”. Архивирано из оригинала 2007-06-29. г. Приступљено 2007-09-19. 
  12. ^ Engelbart, Douglas C. (март 1967), Display-Selection Techniques for Text Manipulation, IEEE Transactions on Human Factors in Electronics, стр. 5—15, Приступљено 2013-03-26 
  13. ^ „Scan to a Flash Drive or Memory Card From a PIXMA MP560”. support.usa.canon.com. Canon Knowledge Base. Приступљено 22. 4. 2022. 
  14. ^ Sachs, J. (2001-02-01). „Scanners and how to use them” (PDF). Digital Light & Color. Приступљено 2015-11-08. 
  15. ^ Alapetite, A. (2010). „Dynamic 2D-barcodes for multi-device web session migration including mobile phones.” (PDF). Personal and Ubiquitous Computing. 14 (1): 45—52. S2CID 10202670. doi:10.1007/s00779-009-0228-5. 
  16. ^ Thomas, David; Orland, Kyle; Steinberg, Scott (2007). The Videogame Style Guide and Reference Manual (PDF). Power Play Publishing. стр. 21. ISBN 9781430313052. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2021. 
  17. ^ Lu, William. „Evolution of Video Game Controllers” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 8. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  18. ^ „Slashphone Article”. 2006-04-20. Архивирано из оригинала 2008-11-20. г. Приступљено 2008-11-12. 
  19. ^ „A Critical History of Computer Graphics and Animation”. Архивирано из оригинала 2009-05-05. г. Приступљено 2009-05-04. 
  20. ^ „The Computer Desktop Encyclopedia (entry for Light Pen)”. Приступљено 2009-05-04. 
  21. ^ Cowan, Michael (2018). „Interactive media and imperial subjects: Excavating the cinematic shooting gallery”. NECSUS. European Journal of Media Studies. 7 (1): 17—44. doi:10.25969/mediarep/3438. 
  22. ^ Teger, Daniel; Rogowski, Scott; Dinerman, Julie; Ramkishun, Kevin (13. 5. 2011). „DuckFeed: An Embedded Take on Duck Hunt Columbia University, Spring 2011 CSEE 4840: Embedded System Design” (PDF). стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2015. 
  23. ^ McVeigh, Daniel (2000). „An Early History of the Telephone: 1664–1866: Robert Hooke's Acoustic Experiments and Acoustic Inventions”. Архивирано из оригинала 2003-09-03. г. 
  24. ^ Paul J. Nahin (2002). Oliver Heaviside: The Life, Work, and Times of an Electrical Genius of the Victorian Age. JHU Press. стр. 67. ISBN 9780801869099. 
  25. ^ Bob Estreich. „David Edward Hughes”. Архивирано из оригинала 2019-11-01. г. Приступљено 2013-12-30. 
  26. ^ „David Hughes”. Приступљено 2012-12-17. 
  27. ^ „Low-cost, high-speed SGI Indy comes with camera” . Machine Design. св. 65 бр. 16. 13. 8. 1993. стр. 84. ProQuest 217148786. Архивирано из оригинала 13. 7. 2021. г. Приступљено 5. 3. 2021 — преко ProQuest. 
  28. ^ DB (22. 7. 1993). „Video input becoming workstation standard.” . Electronic Design. св. 41 бр. 15. стр. 30. ISSN 0013-4872. Архивирано из оригинала 19. 8. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2021 — преко EBSCO. 
  29. ^ „LCD monitors outsold CRTs in Q3, says DisplaySearch”. Electronic Engineering Times. 2004-12-09. Приступљено 2022-10-18. 
  30. ^ „Difference Between TV and Computer Monitor | Difference Between”. www.differencebetween.net (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-15. 
  31. ^ „Difference Between laptop and Computer Monitor | Difference Between”. www.technologyrental.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-27. 
  32. ^ „THE ULTIMATE PROJECTOR BUYING GUIDE”. ProjectorScreen.com. ProjectorScreen.com. Приступљено 27. 4. 2022. 
  33. ^ Needham, Joseph. Science and Civilization in China, vol. IV, part 1: Physics and Physical Technology (PDF). стр. 122—124. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-07-03. г. Приступљено 2016-08-30. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди