Univerzitet Stanford

приватни истраживачки универзитет у Станфорду, Калифорнија, САД
(преусмерено са Stanford University)

Univerzitet Liland Stanford Džunior (engl. Leland Stanford Junior University), poznatiji kao Univerzitet Stanford (engl. Stanford University) ili Stanford (engl. Stanford)[10] privatni je univerzitet u Stanfordu, Kalifornija u Sjedinjenim Državama. Jedan je od najprestižnijih univerziteta na svetu.[11][12][13][14][15] Stanford je poznat po svojoj akademskoj jačini, bogatstvu, neposredna blizina Silicijumske doline, i on se rangira kao jedan od vrhunskih univerziteta u svetu.[16][17][18][19][20]

Leland Stanford Junior Univerzitet
Leland Stanford Junior University
Grb Univerziteta Stanford
MotoThe wind of freedom blows,[1] nem. Die Luft der Freiheit weht[1]
TipPrivatni istraživački univerzitet
Osnivanje1891 (1891)[2][3]
OsnivačLiland i Džejn Stanford
Endaument26,5 milijardi dolara (2018)[4]
Budžet6,5 milijardi dolara (2018-19)
PredsednikMark Tesier-Lavinj
ProrektorPersil Drel
Akademsko osoblje2.219[5]
Administrativno
osoblje

12.508[6] izuzimajući SHC
Broj studenata16.520
Preddiplomci7.083[5]
Postdiplomci9.437[5]
LokacijaStanford, Kalifornija, Sjedinjene Države
37° 25′ 42″ С; 122° 10′ 08″ З / 37.4282293° С; 122.1688576° З / 37.4282293; -122.1688576[7]
KampusPredgradski 8.180 acres (12,8 sq mi; 33,1 km2)[5]
Akademski semestarKvartal
BojeCrvena i bela[8]
         
Atletski nadimakKardinal
MaskotaNe postoji[9]
Sportske
afilijacije

NCAA divizija I FBS
Veb-sajtwww.stanford.edu
Stanford на карти САД
Stanford
Stanford
Stanford на карти California
Stanford
Stanford
Lokacija u Kaliforniji

Stanford su 1885. osnovali bivši guverner kalifornije i senator Liland Stanford i njegova supruga Džejn Lejtrop Stanford (Jane Lathrop Stenford), kao uspomenu na njihovog sina Lilanda Stanforda mlađeg koji je umro od tifusa u Evropi nekoliko nedelja pre šesnaestog rođendana.[21] Škola je primila prve studente 1. oktobra 1891. godine,[2][3] kao koobrazovna ne nedenominacionaa institucija.

Univerzitet Stanford je bio izložen finansijskim poteškoćama nakon smrti Lilanda Stanforda 1893. i ponovo nakon što je znatan deo kampusa bio oštećen tokom zemljotresa u San Francisku 1906. godine.[22] Nakon Drugog svetskog rata, prorektor Frederik Terman je podržavao preduzetništvo nastavnog osoblja i diplomiranih studenata s ciljem izgradnje samodostatne lokalne industrije u onome što će kasnije postati poznato kao Silicijumska dolina.[23] Univerzitet je takođe jedna od najboljih institucija za prikupljanje sredstava u zemlji, i postao je prva škola koja je prikupila više od milijardu dolara u jednoj godini.[24]

Univerzitet je organizovan oko tri tradicionalne škole koje se sastoje od 40 akademskih odeljenja na dodiplomskom i diplomskom nivou i četiri profesionalne škole koje se fokusiraju na postdiplomske programe u oblastima prava, medicine, obrazovanja i biznisa. Studenti se takmiče u 36 univerzitetska sporta, a univerzitet je jedna od dve privatne ustanove u Diviziji I FBS Pac-12 konferenciji. Ovaj univerzitet je osvojio 118 NCAA timskih šampionata,[25] što je više od bilo kog drugog univerziteta. Stanfordski atletičari su pobedili na 512 pojedinačnih šampionata,[26] i Stanford je osvojio NACDA direktorski kup tokom 24 uzastopne godine, počevši od 1994–1995.[27] Osim toga, Stanfordski studenti i bivši učenici su osvojili 270 olimpijskih medalja uključujući 139 zlatnih medalja.[28]

Na Stanford se svake godine upiše oko 6.800 studenata osnovnih studija[29] i oko 8.000 studenata postdiplomskih studija iz Sjedinjenih Država i celog sveta.[30] Univerzitet se nalazi u Silicijumskoj dolini, a njegovi diplomci osnovali su kompanije kao što su Hjulet-Pakard, San Majkrosistems, NVIDIA, Jahu, Sisko, Silikon Grafiks i Gugl.[31]

Prema podacima iz aprila 2021. godine, 58 dobitnika Nobelove nagrade, 29 dobitnika Tjuringove nagrade,[note 1] i 8 dobitnika Fildsovih medalja bili su povezani sa Stanfordom kao studenti, alumni, nastavnici ili drugo osoblje.[52] Pored toga, Stanford je posebno poznat po svom preduzetništvu i jedan je od najuspešnijih univerziteta u privlačenju sredstava za nova preduzeća.[53][54][55][56][57] Alumni Stanforda su osnovali brojne kompanije, koje zajedno ostvaruju više od 2,7 biliona dolara godišnjeg prihoda.[58][59][60] Stanford je alma mater nekoliko svetskih lidera, uključujući 31. predsednika Sjedinjenih Država Herberta Huvera, aktuelnog premijera Ujedinjenog Kraljevstva Rišija Sunaka i grčkog lidera Kirijakosa Micotakisa. Univerzitet je takođe povezan sa 74 živa milijardera i 17 astronauta.[61] U akademskim krugovima, njegovi bivši studenti uključuju predsednike ili prorektore MIT-a, Jejla, Harvarda i Prinstona. Takođe je jedan od vodećih formirača Fulbrajtovih stipendista, Maršalovih stipendista, Gejts Kembridž stipendista, Rouds stipendista i članova Kongresa Sjedinjenih Država.[62]

Istorija

уреди

Univerzitet Stanford su osnovali Liland i Džejn Stanford 1885. godine, posvećen sećanju na Lilanda Stanforda mlađeg, njihovog jedinog deteta. Institucija je otvorena 1891. godine na Stanfordovoj prethodnoj farmi Palo Alto. Džejn i Leland Stanford su svoj univerzitet napravili po uzoru na velike istočne univerzitete, posebno Univerzitet Kornel u Itaki u Njujorku. Stanford je 1891. nazvan „Kornel Zapada“ zbog toga što su većina njegovih nastavnika bili bivši pripadnici Kornela, uključujući njegovog prvog predsednika Dejvida Stara Džordana i drugog predsednika Džona Kaspera Branera. Kornel i Stanford su bili među prvima koji su visoko obrazovanje učinili dostupnim, nesektaškim i otvorenim za žene i muškarce. Kornel je zaslužan kao jedan od prvih američkih univerziteta koji je usvojio to radikalno odstupanje od tradicionalnog obrazovanja, a Stanford je takođe to rano prihvatio.[63]

Sa arhitektonske tačke gledišta, Stanfordovi, posebno Džejn, želeli su da njihov univerzitet izgleda drugačije od istočnih, koji su često pokušavali da oponašaju stil engleskih univerzitetskih zgrada. Oni su precizirali u osnivačkoj donaciji[64] da zgrade treba da budu „kao stare kuće od ćerpiča iz ranih španskih dana; biće jednospratne; imaće duboka sedišta na prozorima i otvorene kamine, a krovovi će biti pokriveni poznatim tamnocrvenim crepom." Ovog se pridržavaju zgrade kampusa do danas. Stanfordovi su takođe angažovali renomiranog pejzažnog arhitektu Frederika Loa Olmsteda, koji je prethodno projektovao kampus Kornel, da dizajnira kampus u Stanfordu.[65]

Kada je Liland Stanford umro 1893. godine, nastavak postojanja univerziteta bio je ugrožen zbog federalne tužbe protiv njegovog imanja, ali Džejn Stanford je insistirala da univerzitet ostane u funkciji tokom finansijske krize.[66][67] Univerzitet je pretrpeo veliku štetu od zemljotresa u San Francisku 1906. godine; većina oštećenja je popravljena, ali nova biblioteka i fiskulturna sala su srušene, a neke originalne karakteristike Spomen crkve i Kvada nikada nisu obnovljene.[68]

Organizacija

уреди

Univerzitet Stanford je oslobođen plaćanja poreza, u privatnom je vlasništvu a njime upravlja Upravni odbor koji se sastoji od 34 člana. Članovi upravnog odbora se biraju na petogodišnji mandat a sastaju se pet puta godišnje. Upravni odbor takođe upravlja i nadgleda Stanfordski istraživački park, šoping centar, Cantor centar za vizuelne umetnosti, Medicinski centar Univerziteta Stanford i još mnogo povezanih medicinskih ustanova (uključujući i dečiju bolnica Lusil Pakard).[69]

Organizacione jedinice

уреди

Univerzitet je trenutno organizovan u sedam akademskih škola,[70] a to su:

  • Škola humanističkih nauka (sa 27 odela)
  • Škola za inženjerstvo (sa 9 odela)
  • Škola za energiju i zaštitu životne sredine (4 odela)
  • Škola prava
  • Škola medicine
  • Pedagoška škola i
  • Poslovna škola.

Škola prava, medicine kao i pedagoška i poslovna škola imaju organizovane samo diplomske studije dok ostale imaju i dodiplomske i diplomske studije.

Univerzitet Stanford je korisnik posebne klauzule kalifornijskog Ustava, koji izričito izuzima imovinu Univerziteta od plaćanja poreza, sve dok se imovina koristi u edukativne svrhe.[71]

Napomene

уреди
  1. ^ Undergraduate school alumni who received the Turing Award:
    1. Vint Cerf: BS Math Stanford 1965; MS CS UCLA 1970; PhD CS UCLA 1972.[32]
    2. Allen Newell: BS Physics Stanford 1949; PhD Carnegie Institute of Technology 1957.[33]
    Graduate school alumni who received the Turing Award:
    1. Martin Hellman: BE New York University 1966, MS Stanford University 1967, Ph.D. Stanford University 1969, all in electrical engineering. Professor at Stanford 1971–1996.[34]
    2. John Hopcroft: BS Seattle University; MS EE Stanford 1962, Phd EE Stanford 1964.[35]
    3. Barbara Liskov: BSc Berkeley 1961; PhD Stanford.[36]
    4. Raj Reddy: BS from Guindy College of Engineering (Madras, India) 1958; M Tech, University of New South Wales 1960; Ph.D. Stanford 1966.[37]
    5. Ronald Rivest: BA Yale 1969; PhD Stanford 1974.[38]
    6. Robert Tarjan: BS Caltech 1969; MS Stanford 1971, PhD 1972.[39]
    Non-alumni former and current faculty, staff, and researchers who received the Turing Award:
    1. Whitfield Diffie: BS Mathematics Massachusetts Institute of Technology 1965. Visiting scholar at Stanford from 2009–2010 and an affiliate from 2010–2012; currently, a consulting professor at CISAC (The Center for International Security and Cooperation at Stanford University).[40]
    2. Doug Engelbart: BS EE Oregon State University 1948; MS EE Berkeley 1953; PhD Berkeley 1955. Researcher/Director at Stanford Research Institute (SRI) 1957–1977; Director (Bootstrap Project) at Stanford University 1989–1990.[41]
    3. Edward Feigenbaum: BS Carnegie Institute of Technology 1956, Ph.D. Carnegie Institute of Technology 1960. Associate Professor at Stanford 1965–1968; Professor at Stanford 1969–2000; Professor Emeritus at Stanford (2000–present).[42]
    4. Robert W. Floyd: BA 1953, BSc Physics, both from the University of Chicago. Professor at Stanford (1968–1994).[43]
    5. Sir Antony Hoare: Undergraduate at Oxford University. Visiting Professor at Stanford 1973.[44]
    6. Alan Kay: BA/BS from the University of Colorado at Boulder, Ph.D. 1969 from the University of Utah. Researcher at Stanford 1969–1971.[45]
    7. John McCarthy: BS Math, Caltech; PhD Princeton. Assistant Professor at Stanford 1953–1955; Professor at Stanford 1962–2011.[46]
    8. Robin Milner: BSc 1956 from Cambridge University. Researcher at Stanford University 1971–1972.[47]
    9. Amir Pnueli: BSc Math from Technion 1962, PhD Weizmann Institute of Science 1967. Instructor at Stanford 1967; Visitor at Stanford 1970[48]
    10. Dana Scott: BA Berkeley 1954, Ph.D. Princeton 1958. Associate Professor at Stanford 1963–1967.[49]
    11. Niklaus Wirth: BS Swiss Federal Institute of Technology 1959, MSC Universite Laval, Canada, 1960; Ph.D. Berkeley 1963. Assistant Professor at Stanford University 1963–1967.[50]
    12. Andrew Yao: BS physics National University of Taiwan 1967; AM Physics Harvard 1969; Ph.D. Physics, Harvard 1972; Ph.D. CS University of Illinois Urbana–Champaign 1975 Assistant Professor at Stanford University 1976–1981; Professor at Stanford University 1982–1986.[51]

Reference

уреди
  1. ^ а б Casper, Gerhard (5. 10. 1995). Die Luft der Freiheit weht—On and Off (Говор). Приступљено 26. 4. 2017. 
  2. ^ а б „History: Stanford University”. Stanford University. Приступљено 26. 4. 2017. 
  3. ^ а б „Chapter 1: The University and the Faculty”. Faculty Handbook. Stanford University. 7. 9. 2016. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  4. ^ As of August 2017. „Stanford sees fiscal year return on investments of 13.1 percent”. Stanford Daily. 5. 10. 2017. Приступљено 20. 3. 2018. 
  5. ^ а б в г Communications, Stanford Office of University. „Introduction: Stanford University Facts”. Stanford Facts at a Glance (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2018. 
  6. ^ „Stanford Facts: Administration & Finances”. Stanford University. 2. 5. 2018. Приступљено 13. 6. 2018. 
  7. ^ „Stanford University”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. 19. 1. 1981. Приступљено 26. 4. 2017. 
  8. ^ „Color”. Stanford Identity Toolkit. Stanford University. Приступљено 7. 5. 2017. 
  9. ^ The Stanford Tree is the mascot of the band but not the university.
  10. ^ „"Return of Organization Exempt from Income Tax – 2013" (IRS Form 990)” (PDF). 990s.foundationcenter.org. Приступљено 15. 11. 2017. 
  11. ^ „Stanford University”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 21. 11. 2012. „Stanford University...one of the most prestigious in the country. 
  12. ^ „Stanford University”. Encyclopedia.com. „In 2002 Stanford University stood as one of the premier centers of higher learning and research in the country. Enrolling over 6,000 undergraduates and 7,000 graduate students a year, the university continued to attract some of the leading scholars in their fields and has produced a long list of renowned alumni. 
  13. ^ Morgan, John. „Top Six Universities Dominate THE World Reputation Rankings”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2014. г. Приступљено 06. 08. 2014. „The rankings suggest that the top six-...Stanford University and the University of Oxford – form a group of globally recognised "super brands". 
  14. ^ Newport, Frank. „Harvard Number One University in Eyes of Public Stanford and Yale in second place”. Gallup. 
  15. ^ „World Reputation Rankings 2014”. Times Higher Education. Приступљено 18. 4. 2014. 
  16. ^ „Best Global Universities Rankings”. US News. Архивирано из оригинала 13. 1. 2016. г. 
  17. ^ „World University Rankings”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 18. 8. 2017. Приступљено 21. 5. 2018. 
  18. ^ „QS World University Rankings 2018”. Top Universities (на језику: енглески). 5. 6. 2017. Приступљено 21. 5. 2018. 
  19. ^ Pérez-Peña, Richard (29. 5. 2014). „Riding Technology Wave, Stanford Rises to Top of Some Measures”. Nytimes.com. 
  20. ^ „The World's Most Innovative Universities”. Reuters. 15. 9. 2015. 
  21. ^ The Birth of the University, History of Stanford
  22. ^ „History – Part 2 (The New Century) : Stanford University”. Stanford.edu. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013. 
  23. ^ „History – Part 3 (The Rise of Silicon Valley) : Stanford University”. Stanford.edu. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013. 
  24. ^ Chea, Terence (20. 2. 2013). „Stanford University is 1st College to raise $1B”. Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  25. ^ „National Championships (141 overall, 117 NCAA)”. Приступљено 23. 5. 2018. 
  26. ^ „Championship Summary through May 6, 2018” (PDF). NCAA. Приступљено 23. 5. 2018. 
  27. ^ „Stanford wins 23rd-consecutive Directors’ Cup; five Pac-12 members finish among top 15”. Pac-12 News. 29. 6. 2017. Приступљено 19. 1. 2018. 
  28. ^ „Wrapping Up Rio”. Stanford University (на језику: енглески). Приступљено 11. 11. 2017. 
  29. ^ Stanford Facts: Undergraduate Program and Admission Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2011)/Total Undergraduate Profile
  30. ^ „Stanford Facts: Graduate Program”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 29. 04. 2009. 
  31. ^ Stanford University Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2009), Nokia Research Centre
  32. ^ „Vinton Cerf – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  33. ^ „Allen Newell”. acm.org. 
  34. ^ „Martin Hellman”. acm.org. 
  35. ^ „John E Hopcroft”. acm.org. 
  36. ^ „Barbara Liskov”. acm.org. 
  37. ^ „Raj Reddy – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  38. ^ „Ronald L Rivest – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  39. ^ „Robert E Tarjan – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  40. ^ „Whitfield Diffie”. acm.org. 
  41. ^ „Douglas Engelbart”. acm.org. 
  42. ^ „Edward A Feigenbaum – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  43. ^ „Robert W. Floyd – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  44. ^ Lee, J.A.N. „Charles Antony Richard (Tony) Hoare”. IEEE Computer Society. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  45. ^ „Alan Kay”. acm.org. 
  46. ^ „John McCarthy”. acm.org. 
  47. ^ „A J Milner – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  48. ^ „Amir Pnueli”. acm.org. 
  49. ^ „Dana S Scott – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  50. ^ „Niklaus E. Wirth”. acm.org. 
  51. ^ „Andrew C Yao – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  52. ^ Carey, Bjorn (12. 8. 2014). „Stanford's Maryam Mirzakhani wins Fields Medal”. Stanford Report (на језику: енглески). Stanford University. Приступљено 17. 9. 2015. 
  53. ^ Nigel Page. The Making of a Licensing Legend: Stanford University's Office of Technology Licensing Архивирано јун 23, 2016 на сајту Wayback Machine. Chapter 17.13 in Sharing the Art of IP Management. Globe White Page Ltd, London, U.K. 2007
  54. ^ Timothy Lenoir. Inventing the entrepreneurial university: Stanford and the co-evolution of Silicon Valley pp. 88–128 in Building Technology Transfer within Research Universities: An Entrepreneurial Approach Edited by Thomas J. Allen and Rory P. O'Shea. Cambridge University Press, 2014. ISBN 9781139046930
  55. ^ McBride, Sarah (12. 12. 2014). „Special Report: At Stanford, venture capital reaches into the dorm”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2017. 
  56. ^ Devaney, Tim (3. 12. 2012). „One University To Rule Them All: Stanford Tops Startup List – ReadWrite”. ReadWrite (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  57. ^ „The University Entrepreneurship Report – Alumni of Top Universities Rake in $12.6 Billion Across 559 Deals”. CB Insights Research (на језику: енглески). 29. 10. 2012. Приступљено 6. 4. 2018. 
  58. ^ „Box”. stanford.app.box.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2018. 
  59. ^ Silver, Caleb (18. 3. 2020). „The Top 20 Economies in the World”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2020. 
  60. ^ Krieger, Lisa M. (24. 10. 2012). „Stanford alumni's companies combined equal tenth largest economy on the planet”. The Mercury News (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  61. ^ Elkins, Kathleen (18. 5. 2018). „More billionaires went to Harvard than to Stanford, MIT and Yale combined”. cnbc (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2021. 
  62. ^
  63. ^ Davis, Margo Baumgartner; Nilan, Roxanne (1989). The Stanford Album: A Photographic History, 1885–1945 (на језику: енглески). Stanford University Press. стр. 14. ISBN 978-0-8047-1639-0. 
  64. ^ „Founding Grant with Amendments” (PDF). 11. 11. 1885. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021. 
  65. ^ University, Office of the Registrar-Stanford. „Stanford Bulletin - Stanford University”. web.stanford.edu. Приступљено 2023-10-24. 
  66. ^ Edith R., Mirrielees (1959). Stanford: The Story of a University (на језику: енглески). G. P. Putnam's Sons. стр. 82—91. LCCN 59013788. 
  67. ^ Nilan, Roxanne (1979). „Jane Lathrop Stanford and the Domestication of Stanford University, 1893–1905”. San Jose Studies (на језику: енглески). 5 (1): 7—30. 
  68. ^ „Post-destruction decisions”. Stanford University and the 1906 Earthquake (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2021. 
  69. ^ Finances - In 2018–19, Stanford is a $6.5 billion enterprise.
  70. ^ „WASC—Stanford Reaccreditation by WASC”. Stanford University Registrar's Office. Приступљено 20. 12. 2013. 
  71. ^ Grodin, Joseph R.; Massey, Calvin R.; Cunningham, Richard B. . The California State Constitution: A Reference Guide. Westport, Connecticut. . Greenwood Press. 1993. pp. 311. ISBN 978-0-313-27228-8. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди