Википедија

Универзитет Станфорд

приватни истраживачки универзитет у Станфорду, Калифорнија, САД

Универзитет Лиланд Станфорд Џуниор (енгл. Leland Stanford Junior University), познатији као Универзитет Станфорд (енгл. Stanford University) или Станфорд (енгл. Stanford)[10] приватни је универзитет у Станфорду, Калифорнија у Сједињеним Државама. Један је од најпрестижнијих универзитета на свету.[11][12][13][14][15] Станфорд је познат по својој академској јачини, богатству, непосредна близина Силицијумске долине, и он се рангира као један од врхунских универзитета у свету.[16][17][18][19][20]

Leland Stanford Junior Univerzitet
Leland Stanford Junior University
Grb Univerziteta Stanford
MotoThe wind of freedom blows,[1] нем. Die Luft der Freiheit weht[1]
ТипПриватни истраживачки универзитет
Оснивање1891 (1891)[2][3]
ОснивачЛиланд и Џејн Станфорд
Ендаумент26,5 милијарди долара (2018)[4]
Буџет6,5 милијарди долара (2018-19)
ПредседникМарк Тесиер-Лавињ
ПроректорПерсил Дрел
Академско особље2.219[5]
Административно
особље
12.508[6] изузимајући СХЦ
Број студената16.520
Преддипломци7.083[5]
Постдипломци9.437[5]
ЛокацијаСтанфорд, Калифорнија, Сједињене Државе
37° 25′ 42″ С; 122° 10′ 08″ З / 37.4282293° С; 122.1688576° З / 37.4282293; -122.1688576[7]
КампусПредградски 8.180 ацрес (12,8 сq ми; 33,1 км2)[5]
Академски семестарКвартал
БојеЦрвена и бела[8]
         
Атлетски надимакКардинал
МаскотаНе постоји[9]
Спортске
афилијације
NCAA дивизија I FBS
Веб-сајтwww.stanford.edu
Станфорд на карти САД
Станфорд
Станфорд
Локација у Сједињеним Државама
Станфорд на карти Цалифорниа
Станфорд
Станфорд
Локација у Калифорнији

Станфорд су 1885. основали бивши гувернер калифорније и сенатор Лиланд Станфорд и његова супруга Џејн Лејтроп Станфорд (Jane Lathrop Stenford), као успомену на њиховог сина Лиланда Станфорда млађег који је умро од тифуса у Европи неколико недеља пре шеснаестог рођендана.[21] Школа је примила прве студенте 1. октобра 1891. године,[2][3] као кообразовна не неденоминационаа институција.

Универзитет Станфорд је био изложен финансијским потешкоћама након смрти Лиланда Станфорда 1893. и поново након што је знатан део кампуса био оштећен током земљотреса у Сан Франциску 1906. године.[22] Након Другог светског рата, проректор Фредерик Терман је подржавао предузетништво наставног особља и дипломираних студената с циљем изградње самодостатне локалне индустрије у ономе што ће касније постати познато као Силицијумска долина.[23] Универзитет је такође једна од најбољих институција за прикупљање средстава у земљи, и постао је прва школа која је прикупила више од милијарду долара у једној години.[24]

Универзитет је организован око три традиционалне школе које се састоје од 40 академских одељења на додипломском и дипломском нивоу и четири професионалне школе које се фокусирају на постдипломске програме у областима права, медицине, образовања и бизниса. Студенти се такмиче у 36 универзитетска спорта, а универзитет је једна од две приватне установе у Дивизији I ФБС Пац-12 конференцији. Овај универзитет је освојио 118 НЦАА тимских шампионата,[25] што је више од било ког другог универзитета. Станфордски атлетичари су победили на 512 појединачних шампионата,[26] и Станфорд је освојио НАЦДА директорски куп током 24 узастопне године, почевши од 1994–1995.[27] Осим тога, Станфордски студенти и бивши ученици су освојили 270 олимпијских медаља укључујући 139 златних медаља.[28]

На Станфорд се сваке године упише око 6.800 студената основних студија[29] и око 8.000 студената постдипломских студија из Сједињених Држава и целог света.[30] Универзитет се налази у Силицијумској долини, а његови дипломци основали су компаније као што су Хјулет-Пакард, Сан Мајкросистемс, NVIDIA, Јаху, Сиско, Силикон Графикс и Гугл.[31]

Према подацима из априла 2021. године, 58 добитника Нобелове награде, 29 добитника Тјурингове награде,[ноте 1] и 8 добитника Филдсових медаља били су повезани са Станфордом као студенти, алумни, наставници или друго особље.[52] Поред тога, Станфорд је посебно познат по свом предузетништву и један је од најуспешнијих универзитета у привлачењу средстава за нова предузећа.[53][54][55][56][57] Алумни Станфорда су основали бројне компаније, које заједно остварују више од 2,7 билиона долара годишњег прихода.[58][59][60] Станфорд је алма матер неколико светских лидера, укључујући 31. председника Сједињених Држава Херберта Хувера, актуелног премијера Уједињеног Краљевства Ришија Сунака и грчког лидера Киријакоса Мицотакиса. Универзитет је такође повезан са 74 жива милијардера и 17 астронаута.[61] У академским круговима, његови бивши студенти укључују председнике или проректоре МИТ-а, Јејла, Харварда и Принстона. Такође је један од водећих формирача Фулбрајтових стипендиста, Маршалових стипендиста, Гејтс Кембриџ стипендиста, Роудс стипендиста и чланова Конгреса Сједињених Држава.[62]

Историја уреди

Универзитет Станфорд су основали Лиланд и Џејн Станфорд 1885. године, посвећен сећању на Лиланда Станфорда млађег, њиховог јединог детета. Институција је отворена 1891. године на Станфордовој претходној фарми Пало Алто. Џејн и Леланд Станфорд су свој универзитет направили по узору на велике источне универзитете, посебно Универзитет Корнел у Итаки у Њујорку. Станфорд је 1891. назван „Корнел Запада“ због тога што су већина његових наставника били бивши припадници Корнела, укључујући његовог првог председника Дејвида Стара Џордана и другог председника Џона Каспера Бранера. Корнел и Станфорд су били међу првима који су високо образовање учинили доступним, несекташким и отвореним за жене и мушкарце. Корнел је заслужан као један од првих америчких универзитета који је усвојио то радикално одступање од традиционалног образовања, а Станфорд је такође то рано прихватио.[63]

Са архитектонске тачке гледишта, Станфордови, посебно Џејн, желели су да њихов универзитет изгледа другачије од источних, који су често покушавали да опонашају стил енглеских универзитетских зграда. Они су прецизирали у оснивачкој донацији[64] да зграде треба да буду „као старе куће од ћерпича из раних шпанских дана; биће једноспратне; имаће дубока седишта на прозорима и отворене камине, а кровови ће бити покривени познатим тамноцрвеним црепом." Овог се придржавају зграде кампуса до данас. Станфордови су такође ангажовали реномираног пејзажног архитекту Фредерика Лоа Олмстеда, који је претходно пројектовао кампус Корнел, да дизајнира кампус у Станфорду.[65]

Када је Лиланд Станфорд умро 1893. године, наставак постојања универзитета био је угрожен због федералне тужбе против његовог имања, али Џејн Станфорд је инсистирала да универзитет остане у функцији током финансијске кризе.[66][67] Универзитет је претрпео велику штету од земљотреса у Сан Франциску 1906. године; већина оштећења је поправљена, али нова библиотека и фискултурна сала су срушене, а неке оригиналне карактеристике Спомен цркве и Квада никада нису обновљене.[68]

Организација уреди

Универзитет Станфорд је ослобођен плаћања пореза, у приватном је власништву а њиме управља Управни одбор који се састоји од 34 члана. Чланови управног одбора се бирају на петогодишњи мандат а састају се пет пута годишње. Управни одбор такође управља и надгледа Станфордски истраживачки парк, шопинг центар, Цантор центар за визуелне уметности, Медицински центар Универзитета Станфорд и још много повезаних медицинских установа (укључујући и дечију болница Лусил Пакард).[69]

Организационе јединице уреди

Универзитет је тренутно организован у седам академских школа,[70] а то су:

  • Школа хуманистичких наука (са 27 одела)
  • Школа за инжењерство (са 9 одела)
  • Школа за енергију и заштиту животне средине (4 одела)
  • Школа права
  • Школа медицине
  • Педагошка школа и
  • Пословна школа.

Школа права, медицине као и педагошка и пословна школа имају организоване само дипломске студије док остале имају и додипломске и дипломске студије.

Универзитет Станфорд је корисник посебне клаузуле калифорнијског Устава, који изричито изузима имовину Универзитета од плаћања пореза, све док се имовина користи у едукативне сврхе.[71]

Напомене уреди

  1. ^ Ундерградуате сцхоол алумни wхо рецеивед тхе Туринг Аwард:
    1. Винт Церф: БС Матх Станфорд 1965; МС ЦС УЦЛА 1970; ПхД ЦС УЦЛА 1972.[32]
    2. Аллен Неwелл: БС Пхyсицс Станфорд 1949; ПхД Царнегие Институте оф Тецхнологy 1957.[33]
    Градуате сцхоол алумни wхо рецеивед тхе Туринг Аwард:
    1. Мартин Хеллман: БЕ Неw Yорк Университy 1966, МС Станфорд Университy 1967, Пх.D. Станфорд Университy 1969, алл ин елецтрицал енгинееринг. Профессор ат Станфорд 1971–1996.[34]
    2. Јохн Хопцрофт: БС Сеаттле Университy; МС ЕЕ Станфорд 1962, Пхд ЕЕ Станфорд 1964.[35]
    3. Барбара Лисков: БСц Беркелеy 1961; ПхД Станфорд.[36]
    4. Рај Реддy: БС фром Гуиндy Цоллеге оф Енгинееринг (Мадрас, Индиа) 1958; M Тецх, Университy оф Неw Соутх Wалес 1960; Пх.D. Станфорд 1966.[37]
    5. Роналд Ривест: БА Yале 1969; ПхД Станфорд 1974.[38]
    6. Роберт Тарјан: БС Цалтецх 1969; МС Станфорд 1971, ПхД 1972.[39]
    Нон-алумни формер анд цуррент фацултy, стафф, анд ресеарцхерс wхо рецеивед тхе Туринг Аwард:
    1. Wхитфиелд Диффие: БС Матхематицс Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy 1965. Виситинг сцхолар ат Станфорд фром 2009–2010 анд ан аффилиате фром 2010–2012; цуррентлy, а цонсултинг профессор ат ЦИСАЦ (Тхе Центер фор Интернатионал Сецуритy анд Цооператион ат Станфорд Университy).[40]
    2. Доуг Енгелбарт: БС ЕЕ Орегон Стате Университy 1948; МС ЕЕ Беркелеy 1953; ПхД Беркелеy 1955. Ресеарцхер/Дирецтор ат Станфорд Ресеарцх Институте (СРИ) 1957–1977; Дирецтор (Боотстрап Пројецт) ат Станфорд Университy 1989–1990.[41]
    3. Едwард Феигенбаум: БС Царнегие Институте оф Тецхнологy 1956, Пх.D. Царнегие Институте оф Тецхнологy 1960. Ассоциате Профессор ат Станфорд 1965–1968; Профессор ат Станфорд 1969–2000; Профессор Емеритус ат Станфорд (2000–пресент).[42]
    4. Роберт W. Флоyд: БА 1953, БСц Пхyсицс, ботх фром тхе Университy оф Цхицаго. Профессор ат Станфорд (1968–1994).[43]
    5. Сир Антонy Хоаре: Ундерградуате ат Оxфорд Университy. Виситинг Профессор ат Станфорд 1973.[44]
    6. Алан Каy: БА/БС фром тхе Университy оф Цолорадо ат Боулдер, Пх.D. 1969 фром тхе Университy оф Утах. Ресеарцхер ат Станфорд 1969–1971.[45]
    7. Јохн МцЦартхy: БС Матх, Цалтецх; ПхД Принцетон. Ассистант Профессор ат Станфорд 1953–1955; Профессор ат Станфорд 1962–2011.[46]
    8. Робин Милнер: БСц 1956 фром Цамбридге Университy. Ресеарцхер ат Станфорд Университy 1971–1972.[47]
    9. Амир Пнуели: БСц Матх фром Тецхнион 1962, ПхД Wеизманн Институте оф Сциенце 1967. Инструцтор ат Станфорд 1967; Виситор ат Станфорд 1970[48]
    10. Дана Сцотт: БА Беркелеy 1954, Пх.D. Принцетон 1958. Ассоциате Профессор ат Станфорд 1963–1967.[49]
    11. Никлаус Wиртх: БС Сwисс Федерал Институте оф Тецхнологy 1959, МСЦ Университе Лавал, Цанада, 1960; Пх.D. Беркелеy 1963. Ассистант Профессор ат Станфорд Университy 1963–1967.[50]
    12. Андреw Yао: БС пхyсицс Натионал Университy оф Таиwан 1967; АМ Пхyсицс Харвард 1969; Пх.D. Пхyсицс, Харвард 1972; Пх.D. ЦС Университy оф Иллиноис Урбана–Цхампаигн 1975 Ассистант Профессор ат Станфорд Университy 1976–1981; Профессор ат Станфорд Университy 1982–1986.[51]

Референце уреди

  1. ^ а б Цаспер, Герхард (5. 10. 1995). Дие Луфт дер Фреихеит wехт—Он анд Офф (Говор). Приступљено 26. 4. 2017. 
  2. ^ а б „Хисторy: Станфорд Университy”. Станфорд Университy. Приступљено 26. 4. 2017. 
  3. ^ а б „Цхаптер 1: Тхе Университy анд тхе Фацултy”. Фацултy Хандбоок. Станфорд Университy. 7. 9. 2016. Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 4. 2017. 
  4. ^ Ас оф Аугуст 2017. „Станфорд сеес фисцал yеар ретурн он инвестментс оф 13.1 перцент”. Станфорд Даилy. 5. 10. 2017. Приступљено 20. 3. 2018. 
  5. ^ а б в г Цоммуницатионс, Станфорд Оффице оф Университy. „Интродуцтион: Станфорд Университy Фацтс”. Станфорд Фацтс ат а Гланце (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2018. 
  6. ^ „Станфорд Фацтс: Администратион & Финанцес”. Станфорд Университy. 2. 5. 2018. Приступљено 13. 6. 2018. 
  7. ^ „Станфорд Университy”. Геограпхиц Намес Информатион Сyстем. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. 19. 1. 1981. Приступљено 26. 4. 2017. 
  8. ^ „Цолор”. Станфорд Идентитy Тоолкит. Станфорд Университy. Приступљено 7. 5. 2017. 
  9. ^ Тхе Станфорд Трее ис тхе масцот оф тхе банд бут нот тхе университy.
  10. ^ „"Ретурн оф Организатион Еxемпт фром Инцоме Таx – 2013" (ИРС Форм 990)” (ПДФ). 990с.фоундатионцентер.орг. Приступљено 15. 11. 2017. 
  11. ^ „Станфорд Университy”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 21. 11. 2012. „Станфорд Университy...оне оф тхе мост престигиоус ин тхе цоунтрy.” 
  12. ^ „Станфорд Университy”. Енцyцлопедиа.цом. „Ин 2002 Станфорд Университy стоод ас оне оф тхе премиер центерс оф хигхер леарнинг анд ресеарцх ин тхе цоунтрy. Енроллинг овер 6,000 ундерградуатес анд 7,000 градуате студентс а yеар, тхе университy цонтинуед то аттрацт соме оф тхе леадинг сцхоларс ин тхеир фиелдс анд хас продуцед а лонг лист оф реноwнед алумни.” 
  13. ^ Морган, Јохн. „Топ Сиx Университиес Доминате ТХЕ Wорлд Репутатион Ранкингс”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2014. г. Приступљено 06. 08. 2014. „Тхе ранкингс суггест тхат тхе топ сиx-...Станфорд Университy анд тхе Университy оф Оxфорд – форм а гроуп оф глобаллy рецогнисед "супер брандс".” 
  14. ^ Неwпорт, Франк. „Харвард Нумбер Оне Университy ин Еyес оф Публиц Станфорд анд Yале ин сецонд плаце”. Галлуп. 
  15. ^ „Wорлд Репутатион Ранкингс 2014”. Тимес Хигхер Едуцатион. Приступљено 18. 4. 2014. 
  16. ^ „Бест Глобал Университиес Ранкингс”. УС Неwс. Архивирано из оригинала 13. 1. 2016. г. 
  17. ^ „Wорлд Университy Ранкингс”. Тимес Хигхер Едуцатион (ТХЕ) (на језику: енглески). 18. 8. 2017. Приступљено 21. 5. 2018. 
  18. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс 2018”. Топ Университиес (на језику: енглески). 5. 6. 2017. Приступљено 21. 5. 2018. 
  19. ^ Пéрез-Пеñа, Рицхард (29. 5. 2014). „Ридинг Тецхнологy Wаве, Станфорд Рисес то Топ оф Соме Меасурес”. Нyтимес.цом. 
  20. ^ „Тхе Wорлд'с Мост Инновативе Университиес”. Реутерс. 15. 9. 2015. 
  21. ^ The Birth of the University, History of Stanford
  22. ^ „Хисторy – Парт 2 (Тхе Неw Центурy) : Станфорд Университy”. Станфорд.еду. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013. 
  23. ^ „Хисторy – Парт 3 (Тхе Рисе оф Силицон Валлеy) : Станфорд Университy”. Станфорд.еду. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2013. 
  24. ^ Цхеа, Теренце (20. 2. 2013). „Станфорд Университy ис 1ст Цоллеге то раисе $1Б”. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  25. ^ „Натионал Цхампионсхипс (141 овералл, 117 НЦАА)”. Приступљено 23. 5. 2018. 
  26. ^ „Цхампионсхип Суммарy тхроугх Маy 6, 2018” (ПДФ). НЦАА. Приступљено 23. 5. 2018. 
  27. ^ „Станфорд wинс 23рд-цонсецутиве Дирецторс’ Цуп; фиве Пац-12 мемберс финисх амонг топ 15”. Пац-12 Неwс. 29. 6. 2017. Приступљено 19. 1. 2018. 
  28. ^ „Wраппинг Уп Рио”. Станфорд Университy (на језику: енглески). Приступљено 11. 11. 2017. 
  29. ^ Stanford Facts: Undergraduate Program and Admission Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2011)/Total Undergraduate Profile
  30. ^ „Станфорд Фацтс: Градуате Програм”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 29. 04. 2009. 
  31. ^ Stanford University Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2009), Nokia Research Centre
  32. ^ „Vinton Cerf – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  33. ^ „Allen Newell”. acm.org. 
  34. ^ „Martin Hellman”. acm.org. 
  35. ^ „John E Hopcroft”. acm.org. 
  36. ^ „Barbara Liskov”. acm.org. 
  37. ^ „Raj Reddy – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  38. ^ „Ronald L Rivest – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  39. ^ „Robert E Tarjan – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  40. ^ „Whitfield Diffie”. acm.org. 
  41. ^ „Douglas Engelbart”. acm.org. 
  42. ^ „Edward A Feigenbaum – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  43. ^ „Robert W. Floyd – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  44. ^ Lee, J.A.N. „Charles Antony Richard (Tony) Hoare”. IEEE Computer Society. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  45. ^ „Alan Kay”. acm.org. 
  46. ^ „John McCarthy”. acm.org. 
  47. ^ „A J Milner – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  48. ^ „Amir Pnueli”. acm.org. 
  49. ^ „Dana S Scott – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  50. ^ „Niklaus E. Wirth”. acm.org. 
  51. ^ „Andrew C Yao – A.M. Turing Award Winner”. acm.org. 
  52. ^ Carey, Bjorn (12. 8. 2014). „Stanford's Maryam Mirzakhani wins Fields Medal”. Stanford Report (на језику: енглески). Stanford University. Приступљено 17. 9. 2015. 
  53. ^ Nigel Page. The Making of a Licensing Legend: Stanford University's Office of Technology Licensing Архивирано јун 23, 2016 на сајту Wayback Machine. Цхаптер 17.13 ин Схаринг тхе Арт оф ИП Манагемент. Глобе Wхите Паге Лтд, Лондон, У.К. 2007
  54. ^ Тимотхy Леноир. Инвентинг тхе ентрепренеуриал университy: Станфорд анд тхе цо-еволутион оф Силицон Валлеy пп. 88–128 ин Буилдинг Тецхнологy Трансфер wитхин Ресеарцх Университиес: Ан Ентрепренеуриал Аппроацх Едитед бy Тхомас Ј. Аллен анд Рорy П. О'Схеа. Цамбридге Университy Пресс, 2014. ISBN 9781139046930
  55. ^ McBride, Sarah (12. 12. 2014). „Special Report: At Stanford, venture capital reaches into the dorm”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2017. 
  56. ^ Devaney, Tim (3. 12. 2012). „One University To Rule Them All: Stanford Tops Startup List – ReadWrite”. ReadWrite (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  57. ^ „The University Entrepreneurship Report – Alumni of Top Universities Rake in $12.6 Billion Across 559 Deals”. CB Insights Research (на језику: енглески). 29. 10. 2012. Приступљено 6. 4. 2018. 
  58. ^ „Box”. stanford.app.box.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2018. 
  59. ^ Silver, Caleb (18. 3. 2020). „The Top 20 Economies in the World”. Investopedia (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2020. 
  60. ^ Krieger, Lisa M. (24. 10. 2012). „Stanford alumni's companies combined equal tenth largest economy on the planet”. The Mercury News (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2018. 
  61. ^ Elkins, Kathleen (18. 5. 2018). „More billionaires went to Harvard than to Stanford, MIT and Yale combined”. cnbc (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2021. 
  62. ^
  63. ^ Davis, Margo Baumgartner; Nilan, Roxanne (1989). The Stanford Album: A Photographic History, 1885–1945 (на језику: енглески). Stanford University Press. стр. 14. ISBN 978-0-8047-1639-0. 
  64. ^ „Founding Grant with Amendments” (PDF). 11. 11. 1885. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 5. 2021. г. Приступљено 7. 5. 2021. 
  65. ^ University, Office of the Registrar-Stanford. „Stanford Bulletin - Stanford University”. web.stanford.edu. Приступљено 2023-10-24. 
  66. ^ Edith R., Mirrielees (1959). Stanford: The Story of a University (на језику: енглески). G. P. Putnam's Sons. стр. 82—91. LCCN 59013788. 
  67. ^ Nilan, Roxanne (1979). „Jane Lathrop Stanford and the Domestication of Stanford University, 1893–1905”. San Jose Studies (на језику: енглески). 5 (1): 7—30. 
  68. ^ „Post-destruction decisions”. Stanford University and the 1906 Earthquake (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2021. 
  69. ^ Finances - In 2018–19, Stanford is a $6.5 billion enterprise.
  70. ^ „WASC—Stanford Reaccreditation by WASC”. Stanford University Registrar's Office. Приступљено 20. 12. 2013. 
  71. ^ Grodin, Joseph R.; Massey, Calvin R.; Cunningham, Richard B. . The California State Constitution: A Reference Guide. Westport, Connecticut. . Greenwood Press. 1993. pp. 311. ISBN 978-0-313-27228-8. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Stanford&oldid=27564573”