Сеизмичка зона сенке

Сеизмичка зона сенке је подручје Земљине површине, где не може да се открије сеизмограф земљотреса након што његови сеизмички таласи прођу кроз Земљу.^[1] Када се земљотрес догоди, сеизмички таласи крећу сферно из хипоцентра земљотреса. Примарни сеизмички таласи крећу од течног спољашњег језгра и не могу бити откривени између 104° и 140° (отприлике између 11570km и 15570km или 7190km и 9670km) од епицентра.^[2]^[3] Секундарни сеизмички таласи не могу да прођу кроз течност спољашњег језгра, а не могу бити откривени пре 104° (око 11570km и 7190km) од епицентра.

Разлог за ово је да брзина П-таласа и С-таласа регулисањем оба различита својства у материјалу којем путују и кроз различите математичке односе који се деле у сваком случају. Три особине су : некомпресивност ( $k$ ), густина ( $p$ )] и крутост ( $u$ ). Брзина П-таласа је једнака ${\sqrt {(k+{\tfrac {4}{3}}u)/p}}$ , при чему је брзина С-таласа једнака ${\sqrt {(u/p)}}$ , и стога је брзина С-таласа потпуно зависна од крутости материјала кроз који оно путује. Течност, међутим има нулту крутост, па се стално стварају S-брзине таласа и као такви С-таласи изгубе сву брзину када путују кроз течност.^[4] P-таласи међутим само делимично зависе од крутости и као такви одржавају неку брзину (у јако малој мери им се смањује брзина) када путују кроз течност. Анализе за сеизмологију разних забележених земљотреса и њихову зону сенке, до тог закључка дошао је Геолог Ричард Олдхам 1906. год. да течност припада спољашњем језгру земље.^[5]