Султанија Фатма (ћерка Селима II)

ћерка Селима II
(преусмерено са Султанија Фатма)

Султанија Фатма (тур. Fatma Sultan) била је најмлађа ћерка османског султанa Селима II.

Султанија Фатма
Лични подаци
Датум рођења1559[1]
Место рођењаКонија, Османско царство
Датум смрти24. јун 1590.(1590-06-24) (30/31 год.)
Место смртиИстанбул, Османско царство
Породица
Супружник
ПотомствоСинан-бег
РодитељиСелим II
ДинастијаОсманска династија

Живот и смрт уреди

Фатма је била Селимова ћерка и последње дете рођено пре Селимовог ступања на престо. Рођена је у Конији 1559. године. Њена мајка је била непозната конкубина. Ипак, Фатма је била блиска са султанијом Нурбану и њеном децом. Остала је упамћена као омиљена сестра султана Мурата.

У мају 1575. године [2] удала се за Канијели Сијавуш-пашу (умро 1602), намесника Румелије и на крају великог везира (1582–1584, 1586–1589, 1592–1593). Стефан Герлах , први помоћник амбасадора Светог римског царства је био у Истанбулу од 1573. до 1578. године, и забележио је реч да је Сијавуш првобитно био роб кога је Фатмин отац Селим купио као дечака за 500 дуката и почео да га сматра као своје дете. У вољи султана Селима је било да се овај брак уговори, који је непосредно пре његове смрти склопио[3].

Фатмин мираз износио је око 5000 дуката[4]. Брак је био срећан, о чему говори и чињеница да је молила свог брата Мурата III да поштеди живот Сијавуш-паши када је овај у неком тренутку пао у немилост султана. Сијавуш-пашин лекар, Мојсије Бенвенисте, често је био на вечери са паром[5].

Потомство уреди

Султанија Фатма је имала четири сина и кћерку. Три сина су јој умрла у раном детињству. Само ју је један син надживео:

  • Синан-бег (1575 — април 1599); умро од болести. Сахрањен поред свог оца.

Смрт уреди

Фатма султанија је умрла 24. јуна 1590. године у Истанбулу на порођају од последица превременог рођења њене ћерке[6]. Сахрањена је у маузолеју свог оца султана Селима II у џамији Аја Софија.

Када је умрла, обезбедила је њеној мајци која је живела у Старој палати примања од 60 акчи дневно.

Референце уреди

  1. ^ Peirce 1993, стр. 92.
  2. ^ Alderson 1956, Table XXXI.
  3. ^ And 1994, стр. 166.
  4. ^ Uluçay 1992, стр. 71.
  5. ^ Pedani, Maria Pia (2000). Tucica, Volume 32: Safiye's Household and Venetian Diplomacy. стр. 30. 
  6. ^ Selânik Mustafa Efendi (1864). „Tarih-i Selâniki”. Internet Archive. стр. 265. Приступљено 2021-05-11.