Хорезу керамика
Хорезу керамика је јединствена врста румунске керамике која се традиционално, ручно производи у околини града Хорезу у северној Олтенији у округу Валча, у близини чувеног Манастира Хорезу. Вештина израде Хорезу керамике развијала се кроз многе генерације због чега је уписана на Унескову листу нематеријалне културне баштине у децембру 2012. године.[1]
| Хорезу керамика | |
|---|---|
 | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Румунија |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | Унеско |
| Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства |
| Датум уписа | 2012. (7. седница) |
| Локација уписа | 00610 |
Производња уреди
Производња је подељена на мушке и женске послове. Мушкарци прикупљају глину, затим је чисте, деле, влаже и мешају, претварајући је у црвену глину коју онда обликују посебном техником прстима, што захтева концентрацију, снагу и окретност. Сваки грнчар има своју технику обликовања, али сваки поштује редослед поступка.[1]
Жене украшавају обликовану керамику пре печења посебним техникама и алатима како би нацртале традиционалне мотиве. Њихове вештине у комбиновању украса и боја одређују личност и јединственост ових комада. Боје су светле нијансе смеђе, црвене, зелене, плаве и такозване "Хорезу слоноваче". [2] Хорезу керамика је украшена јединственим, лако препознатљивим стилом који је обележен понављањем специфичних елемената као што су: петлови, звезде, змије, дрвеће, двострука спирале, таласасте линије, кружни низови народних мотива, листови дрвећа, сунце, дрво живота.[3]
Грнчари Хорезуа користе многе традиционалне алате попут мешалице за чишћење земље, грнчарског точка и чешља за обликовање, издубљеног биковог рога и штапића са жичаним врхом за украшавање, и пећи на дрва за печење.
Овај древни занат сачуван је у огњишту предака, данас познатом као Улица Олари у Хорезуу, где занатлије обликују глину истим мукотрпним поступком као и њихови преци. Хорезу је јединствени историјски румунски керамички центар у коме је ова трговина остала главни извор прихода за многе породице грнчара као што су: Огрезеану,[4] Вискореану, Иорга, Фригура, Мишиу, Попа итд.[5] И данас се ово мајсторство преноси, као и увек, у кругу породице, али и у радионицама, са мајстора на шегрта, као и на фестивалима и изложбама грнчарије.
Галерија уреди
-
Процес бојења -
Грнчарска радионица у Хорезу -
Продавница грнчарије -
Продавница грнчарије -
Хорезу грнчарија
Референце уреди
- ^ а б „Craftsmanship of Horezu ceramics”. ich.unesco.org. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ „Horezu Ceramics – the art most representative of Romanian tradition”. imperialtransilvania.com. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ „UNESCO places Romania's Horezu ceramics on the list of intangible cultural heritage”. romania-insider.com. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ Homepage Stelian Ogrezeanu
- ^ Eugenia Popescu, Romanian fair of folklore ceramics in Horezu 2 June 2007.