Википедија

Туберкулоза — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м . using AWB
Popravljanje pokvarenih spoljašnjih poveznica
Ред 19:
'''Туберкулоза''' (''јектика'', ''сушица'', {{јез-тур|verem}} (''верем'')) заразна је болест коју изазива [[бактерија]] ''-{[[Mycobacterium tuberculosis]]}-''.<ref name=Robbins>{{Cite book|vauthors=Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN |year=2007|title=Robbins Basic Pathology |edition=8th |publisher=Saunders Elsevier |isbn=978-1-4160-2973-1|pages=516-522}}</ref> Најчешће се јавља као туберкулоза [[плућа]], али понекад захвата и [[централни нервни систем]], [[Циркулаторни систем човека|циркулаторни систем]], [[лимфни систем]], [[бубрег]]е, [[кост]]и и [[зглоб]]ове. Туберкулоза је једна од најраспрострањенијих заразних болести у свету и сматра се да је њоме заражено између 2 и 3 милијарде људи.<ref name=WHO2004data>{{cite web|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs104/en/index.html|title=Tuberculosis Fact sheet N°104|publisher=World Health Organization |date=November 2010|accessdate = 26. 7. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Jasmer RM, Nahid P, Hopewell PC |title=Clinical practice. Latent tuberculosis infection |journal=N. Engl. J. Med. |volume=347 |issue=23 |year=2002|pmid=12466511 |doi=10.1056/NEJMcp021045 |url=http://jasoncartermd.com/resources/pdf/Latent%20TB%20Infection.pdf}}, which cites {{cite journal |vauthors=Dolin PJ, Raviglione MC, Kochi A |title=Global tuberculosis incidence and mortality during 1990-2000 |journal= Bull World Health Organ |volume=72 |issue=2 |year=1994|pmid = 8205640 |pmc=2486541|pages=213-20|pages=1860-6}}</ref> Сваке године туберкулозом се зарази око 9 милиона људи.<ref name=AP>{{cite journal|author=Konstantinos A |year=2010|title=Testing for tuberculosis |journal=Australian Prescriber |volume= 33 |issue=1 |url=http://www.australianprescriber.com/magazine/33/1/12/18/|pages=12-18}}</ref>
 
Деведесет посто свих заражених има латентни облик болести без изражених симптома. Сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом заразном болешћу после [[Сида|сиде]].<ref name=WHO2011>{{cite web|title=The sixteenth global report on tuberculosis|url=http://web.archive.org/web/20131031225646/http://www.who.int/tb/publications/global_report/2011/gtbr11_executive_summary.pdf|year=2011}}</ref>
 
Класични симптоми активне ТБ инфекције су [[кашаљ|хроничан кашаљ]] са [[хемоптизија|крвавим]] [[испљувак|испљувком]], [[Грозница|повишена температура]], [[ноћно знојење]] и [[мршављење]]. (ТБ се некада називала „сушица“ због тога што су заражене особе губиле тежину.) Инфекција других органа изазива различите симптоме. [[Дијагноза (израз)|Дијагноза]] активне ТБ ослања се на [[радиологија туберкулозе|радиологију]] (најчешће [[рендгенски снимак плућа]]), као и микроскопско испитивање и [[микробиолошка анализа|микробиолошку анализу]] телесних течности. Дијагноза латентне ТБ се ослања на [[Мантоуxов тест|туберкулински кожни тест]] (ТСТ) и анализе крви. [[Лечење туберкулозе|Лечење]] је тешко и захтева узимање више антибиотика током дужег периода. Особе са којима је контактирано се такође проверавају и по потреби лече. [[Отпорност на антибиотике]] је све већи проблем код инфекција [[мултирезистентна туберкулоза|мултирезистентне туберкулозе]] (МДР-ТБ). Да би се спречила појава ТБ, људи се морају тестирати на ову болест и [[вакцинисати]] вакцином [[bacillus Calmette-Guérin|-{''bacillus Calmette&ndash;Guérin''}-]].
 
Стручњаци сматрају да је једна трећина светске популације заражена бактеријом -{„M. tuberculosis“}-,<ref name=WHO2012data>{{cite web|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs104/en/index.html|title=Tuberculosis Fact sheet N°104|publisher=[[Светска здравствена организација|World Health Organization]]|date=November 2010|accessdate = 26. 7. 2011.}}</ref> док је брзина појављивања нових инфекција једна у секунди.<ref name=WHO2012data/> Процењује се да је [[2007]]. на глобалном нивоу било активно 13,7 милиона хроничних случајева.<ref name=WHO2009-Epidemiology>{{Cite book|title=Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing |author=World Health Organization |year=2009|isbn=978-92-4-156380-2|chapter=Epidemiology|chapterurl=https://web.archive.org/web/20090419060455/http://www.who.int/entity/tb/publications/global_report/2009/pdf/chapter1.pdf |accessdate=12 November 2009 |pages=6-33}}</ref> Током [[2010]]. се, по процени, појавило 8,8&nbsp;милиона нових случајева, као и 1,5&nbsp;милиона повезаних смртних случајева, углавном у [[Земља у развоју|земљама у развоју]].<ref name=WHO2011/> Апсолутан број случајева туберкулозе опада од 2006, док број нових случајева опада од 2002.<ref name=WHO2011/> Туберкулоза није равномерно распрострањена у свету. Позитивне резултате на туберкулинским тестовима добија око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама, док Сједињеним Државама исти резултат добија само 5–10% становништва.<ref name=Robbins/> Туберкулозу чешће добијају становници земаља у развоју због слабијег имунитета. Ове особе обично добијају туберкулозу зато што су заражене вирусом [[ХИВ]]-а, након чега добијају [[Sida|сиду]].<ref name=Lancet11/>
 
Туберкулоза је била описивана у још у древним медицинским текстовима, али је тек у [[19. век]]у идентификована као посебна болест. Подстицај истраживању је била [[индустријска револуција]] и нагли прилив становништва у градове где се болест почела брзо ширити међу сиромашним радницима. Туберкулоза је, слично као и [[колера]], довела до преиспитивања хигијенских навика у сврху превенције.
Ред 45:
[[Датотека:Mycobacterium tuberculosis.jpg|thumb|[[Skenirajući elektronski mikroskop|Скенирани електронски микрограф]] бактерије -{''[[Mycobacterium tuberculosis]]''}-]]
 
Главни узрочник ТБ је -{''[[Mycobacterium tuberculosis]]''}-, мали, [[аеробни организам|аеробни]] непокретни [[Bacillus|бацил]].<ref name=ID10>{{harvnb|Dolin|2010|pp=Chapter 250}}</ref> Многе јединствене клиничке карактеристике овог патогена изазива његов висок садржај [[липид]]а.<ref>{{Cite book|author=Southwick F |title=Infectious Diseases: A Clinical Short Course, 2nd ed. |publisher=McGraw-Hill Medical Publishing Division |date = 10. 12. 2007. |chapter=Chapter 4: Pulmonary Infections |url=http://pharma-books.blogspot.com/2009/01/infectious-disease-clinical-short.html |archiveurl=http://web.archive.org/web/20120315235837/http://pharma-books.blogspot.com/2009/01/infectious-disease-clinical-short.html|isbn=978-0-07-147722-2|pages=313-4|pages=104-|archiveurl=http://web.archive.org/web/20090513183905/http://pharma-books.blogspot.com/2009/01/infectious-disease-clinical-short.html|archivedate = 13. 5. 2009.}}</ref> [[Ћелијска деоба|Дели се]] на сваких 16 &ndash;20 сати. Ово је споро у односу на друге бактерије, које се обично деле на мање од сат времена.{{sfn|Jindal|2011|pp=525}} Микобактерије имају [[липидни двослој]] [[Ћелијска структура бактерија|спољне мембране]].<ref name=Niederweis2010>{{cite journal |vauthors=Niederweis M, Danilchanka O, Huff J, Hoffmann C, Engelhardt H |title=Mycobacterial outer membranes: in search of proteins |journal=Trends in Microbiology |volume=18 |issue=3 |year=2010|month=March |pmid=20060722 |pmc=2931330 |doi=10.1016/j.tim.2009.12.005|pages=109-16}}</ref> Ако се обави [[бојење по Граму]], МТБ се веома слабо показује као „Грам-позитивна“ или не задржава боју због тога што зид ћелије има висок садржај [[липид]]а и [[миколинска киселина|миколинске киселине]].<ref name=Madison_2001>{{cite journal |author=Madison B |title=Application of stains in clinical microbiology |journal=Biotech Histochem |volume=76 |issue=3 |year=2001|pmid=11475314 |doi=10.1080/714028138|pages=119-25}}</ref> МТБ може да издржи слаба [[средства за дезинфекцију]] и недељама може да преживи у [[Ендоспора|сувом стању]]. У природи, бактерија може да расте само у ћелијама организма [[домаћин (биологија)|домаћина]], али „M. tuberculosis“ се може узгајати [[in vitro|у лабораторији]].<ref name=Parish_1999>{{cite journal |vauthors=Parish T, Stoker N |title=Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back) |journal=Molecular Biotechnology |volume=13 |issue=3 |year=1999| pmid=10934532 |doi = 10.1385/MB:13:3:191|pages=191-200}}</ref>
 
Помоћу [[хистологија|хистолошког]] бојења искашљаних узорака [[шлајм]]а, научници могу да идентификују МТБ под стандардним (светлосним) микроскопом. (Шлајм се назива и „испљувак“.) МТБ задржава извесне боје чак и након третирања киселим раствором, тако да се класификује као [[бацил отпоран на киселине]] (АФБ).<ref name=Robbins/><ref name="Madison_2001"/> Најчешће су две технике бојења код отпорности на киселине: [[бојење по Цијел-Нилсену]], које боји АФБ бактерије светлоцрвено, тако да јасно одударају од плаве позадине,<ref name=Stain2000>{{Cite book|title=Medical Laboratory Science: Theory and Practice|publisher=Tata McGraw-Hill |location=New Delhi |year=2000|isbn=978-0-07-463223-9|url=http://books.google.ca/books?id=lciNs3VQPLoC&pg=PA473|pages=473-}}</ref> и [[бојење орамин-родамином]] праћено [[Флуоресцентни микроскоп|флуоресцентном микроскопијом]].{{sfn|Piot|2008|pp=291}}
Ред 137:
 
== Епидемиологија ==
[[Датотека:Tuberculosis-prevalence-WHO-2009.svg|thumb|left|alt=Мапа света са [[подсахарском Африком]] у разним нијансама жуте, означавајући преваленцу изнад 300 на 100.000 људи, са САД, Канадом, Аустралијом и северном Европом у нијансама тамно плаве, означавајући преваленцу од око 10 на 100.000 људи. Азија је жута, али не тако светло, означавајући преваленцу опсега од око 200 на 100.000. Јужна Америка је тамно жута.|У 2007. години, преваленца ТБЦ-а на 100.000 људи била је највећа у подсахарској Африци, а такође је била релативно висока и у Азији.<ref name=WHO2009-Burden>{{Cite book|title=Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing |author=World Health Organization |year=2009|isbn=978-92-4-156380-2|chapter=The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden|chapterurl=http://who.int/tb/publications/global_report/2009/annex_3/en/index.html|archiveurl=http://web.archive.org/web/20131030172112/http://www.who.int/tb/publications/global_report/2009/annex_3/en/index.html |archivedate=30.10.2013 |deadurl=yes |accessdate=14 November 2009|pages=187-300}}</ref>]]
Отприлике једна трећина светске популације је заражена бактеријом -{''M. tuberculosis''}-. Једна нова инфекција се деси сваке секунде на глобалном нивоу.<ref name=WHO2012data/> Међутим, већина инфекција бактеријом -{''M. tuberculosis''}- не изазива туберкулозу,<ref name=CDC>{{cite web |publisher = Centers for Disease Control |url=http://www.cdc.gov/tb/publications/factsheets/general/LTBIandActiveTB.htm|title=Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease|date = 20. 6. 2011.|accessdate = 26. 7. 2011.}}</ref> и 90—95% свих инфекција остане без симптома.<ref name=Book90/> Процењено је да је У [[2007]]. години било 13,7 милиона хроничних активних случајева.<ref name=WHO2009-Epidemiology/> У 2010. години дијагностификовано је 8,8 милиона нових случајева туберкулозе, од чега 1,45 милиона смртних случајева, већином у [[Земља у развоју|земљама у развоју]].<ref name=WHO2011/> Од ових 1,45 милиона смртних случајева, око 0,35&nbsp;милиона се јави код особа које су коинфициране ХИВ-ом.<ref name=WHO2011Control>{{cite web|title=Global Tuberculosis Control 2011|url=http://web.archive.org/web/20140401121455/http://www.who.int:80/tb/publications/global_report/2011/gtbr11_full.pdf|work=World Health Organization|accessdate = 15. 4. 2012.}}</ref>
 
Туберкулоза је на другом месту међу најчешћим узрочницима смрти од инфективних болести (после смртних случајева услед ХИВ-а/сиде).<ref name=ID10/> Апсолутни број случајева туберкулозе („[[преваленца]]“) је у опадању од [[2005]]. године. Смањен је број нових случајева туберкулозе („[[инциденца]]“) од 2002.<ref name=WHO2011/> Кина је постигла нарочито драматичан напредак. Кина је смањила своју стопу морталитета од ТБЦ-а за приближно 80% између 1990. и 2010. године.<ref name=WHO2011Control/> Туберкулоза је чешћа у земљама у развоју. Око 80% становништва у многим азијским и афричким земљама је позитивно при туберкулинским тестовима, док је у САД само 5–10% становништа тест позитивно.<ref name=Robbins/> Стручњаци су се надали да ће се бити могућа комплетна контрола ТБЦ-а. Међутим, има неколико чинилаца који потпуну контролу ТБЦ-а чине мало вероватном. Тешко је развити ефикасну вакцину. Скупо је и захтева време да се постави дијагноза болести. Лечење траје више месеци. Већи број људи са ХИВ-ом добија ТБЦ. Туберкулоза резистентна на лекове се појавила 1980-их.<ref name=Lancet11/>
 
[[Датотека:TB incidence.png|thumb|Годишњи број новопријављених случајева ТБЦ-а. Подаци [[Светска здравствена организација|СЗО]].<ref>{{cite web|author=World Health Organization|url=http://www.who.int/tb/publications/global_report/2008/annex_3/en/index.html |archiveurl=http://web.archive.org/web/20131016215406/http://www.who.int/tb/publications/global_report/2008/annex_3/en/index.html |archivedate=16.10.2013 |deadurl=yes |title=WHO report 2008: Global tuberculosis control|accessdate = 13. 4. 2009.}}</ref>]]
У [[2007]]. години, земља са највећом процењеном стопом инциденце од туберкулозе био је [[Свазиленд]], са 1.200 случајева на 100.000 људи. Индија је имала највећу укупну инциденцу, са процењених 2,0 милиона нових случајева.<ref name=WHO2009-Epidemiology/> У развијеним земљама, туберкулоза је ређа и налази се углавном у урбаним срединама. У 2010. години, стопе туберкулозе на 100.000 људи у разним подручјима света биле су: глобално 178, Африка 332, Америка 36, Источни Медитеран 173, Европа 63, Југоисточна Азија 278 и Западни Пацифик 139.<ref name=WHO2011Control/> У Канади и Аустралији туберкулоза је много пута учесталија међу [[Урођенички народ|абориџинским народом]], посебно у удаљенијим крајевима.<ref>{{cite journal|last=FitzGerald|first=JM|coauthors=Wang, L, Elwood, RK|title=Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.|journal=CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne|date=2000 Feb 8|volume=162 |issue=3|pmid=10693593|pages=351-5}}</ref><ref>{{Cite book|author1=Quah, Stella R. |author2=Carrin, Guy |author3=Buse, Kent |author4=Kristian Heggenhougen |title=Health Systems Policy, Finance, and Organization |publisher=Academic Press |location=Boston |year=2009|isbn=978-0-12-375087-7|oclc= |url=http://books.google.ca/books?id=IEXUrc0tr1wC&pg=PA424|pages=424-}}</ref> У Сједињеним Државама, Абориџини имају пет пута већи морталитет од ТБЦ-а.<ref>{{Cite book|author= Anne-Emanuelle Birn |title= Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World |year=2009|isbn=978-0-19-988521-3|url=http://books.google.ca/books?id=2XBB4-eYGZIC&pg=PT261 |doi= |accessdate=|pages=261-}}</ref>
 
Инциденца ТБЦ-а варира са старошћу. У Африци она примарно погађа особе старости између 12 и 18 година и млађе одрасле особе.<ref>{{cite web|author=World Health Organization|url=http://web.archive.org/web/20120505082741/http://www.who.int/tb/publications/global_report/2006/pdf/full_report_correctedversion.pdf|title=Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries|format=PDF|accessdate = 13. 10. 2006.}}</ref> Међутим, у земљама где је стопа инциденце драстично опала (као што су Сједињене Државе), ТБЦ је углавном болест старијих људи и особа са смањеним имуним системом.<ref name=Robbins/><ref>{{cite web|author=Centers for Disease Control and Prevention|url=http://www.cdc.gov/nchstp/tb/pubs/slidesets/surv/surv2005/default.htm|title=2005 Surveillance Slide Set|date = 12. 9. 2006.|accessdate = 13. 10. 2006.}}</ref>
 
== Историјат ==
Ред 197:
* {{Cite book |ref= harv|author= Anne-Emanuelle Birn |title= Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World |year=2009|isbn=978-0-19-988521-3|pages=261|url=http://books.google.ca/books?id=2XBB4-eYGZIC&pg=PT261 |doi= |accessdate=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Quah||first=Stella R.|author2=Carrin, Guy|author3=Buse, Kent|author4=Kristian Heggenhougen |title=Health Systems Policy, Finance, and Organization |publisher=Academic Press |location=Boston |year=2009|isbn=978-0-12-375087-7|pages=424|oclc= url=http://books.google.ca/books?id=IEXUrc0tr1wC&pg=PA424}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing |author=World Health Organization |year=2009|isbn=978-92-4-156380-2|chapter=The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden|chapterurl=http://who.int/tb/publications/global_report/2009/annex_3/en/index.html|archiveurl=http://web.archive.org/web/20131030172112/http://www.who.int/tb/publications/global_report/2009/annex_3/en/index.html |archivedate=30.10.2013 |deadurl=yes |accessdate=14 November 2009|pages=187-300}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Arch G. |author2=III Mainous |title=Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance |publisher=Humana Pr |location= |year=2010|isbn=978-1-60327-238-4|pages=69|oclc=|url=http://books.google.ca/books?id=hwVFAPLYznsC&pg=PA69}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Warrell|first=ed. by D. J. Weatherall ... [4. + 5. ed.] ed. by David A.|title=Sections 1 - 10. |year=2005|publisher=Oxford Univ. Press |location=Oxford [u.a.] |isbn=978-0-19-857014-1 |pages=560 |url=http://books.google.ca/books?id=EhjX517cGVsC&pg=PA560 |edition=4. ed., paperback.}}
Ред 218:
* {{Cite book |ref= harv|last=Jindal|first=editor-in-chief SK|title=Textbook of pulmonary and critical care medicine|publisher=Jaypee Brothers Medical Publishers|location=New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0|url=http://books.google.ca/books?id=EvGTw3wn-zEC&pg=PA549|year=2011|pages=549-}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Behera|first=D. |title=Textbook of pulmonary medicine|year=2010|publisher=Jaypee Brothers Medical Pub.|location=New Delhi|isbn=978-81-8448-749-7|url=http://books.google.ca/books?id=0TbJjd9eTp0C&pg=PA457|edition=2nd|pages=457-}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing |author=World Health Organization |year=2009|isbn=978-92-4-156380-2|chapter=Epidemiology|chapterurl=https://web.archive.org/web/20090419060455/http://www.who.int/entity/tb/publications/global_report/2009/pdf/chapter1.pdf |accessdate=12 November 2009 |pages=6-33}}
* {{Cite book |ref= harv|vauthors=Kumar V, Abbas AK, Fausto N, Mitchell RN |year=2007|title=Robbins Basic Pathology |edition=8th |publisher=Saunders Elsevier |pages=516-522 |isbn=978-1-4160-2973-1}}
* {{Cite book |ref= harv| ref= harv|editor1-last=Zuckerman|editor-first1=Jane N.|editor2-last=Jong|editor2-first=Elaine C.|title=Travelers' vaccines|year=2010|publisher=People's Medical Pub. House |location=Shelton, CT |isbn=978-1-60795-045-5 |url=http://books.google.ca/books?id=BKRpWFEy66wC&pg=PA319|edition=2nd|pages=319-}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Туберкулоза”