Ненад Кецмановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Ред 27:
 
== Биографија ==
Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао [[1971]]. као студент генерације, а политикологију [[1973]]. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему ''Конвергенција политичких система'' [[1975]]. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран [[1976]], за ванредног професора [[1979]]. и за редовног професора [[1984]]. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у [[Београд]]. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од [[1988]]. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва Југославије]], а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“. Од стране муслиманског политичког руководства на челу са [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] је оптужен да је „енглески шпијун“.
 
У вријеме политичког плурализма у Југославији [[1990]]. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину [[Савез реформских снага Југославије|Савеза реформских снага Југославије]] чији је био председник до [[1992]]; политичку партију чији оснивач је био [[Анте Марковић]]. Године [[1991]]. добија почасни докторат [[Универзитет у Мичигену|Универзитета у Мичигену]]. У време [[Распад Југославије|расада Југославије]] и увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СРЈ]], краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у [[СРЈ]] у [[Београд]].{{sfn|Логос|2019|p=161 у напомени 627}}