Етничка група — разлика између измена

'''Етничка група''' или {{nowrap|'''етнија'''/}}'''народ''' ({{јез-грч|ἔθνος}} [''-{ethnos}-'']&nbsp;— „народ”, етнос&nbsp;— „народ”) [[друштво|друштвено]] је дефинисана категорија људи који се међусобно идентификују на основу заједничких предака, те [[нација|националних]], друштвених или [[култура|културолошких]] сличности.‍<ref>{{cite web |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/ethnicity?q=ethnicity |title=Ethnicity: definition of ethnicity |work=Oxford Dictionaries |publisher=Oxford University Press |accessdate=28. 12. 2013 |archive-date=06. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306102617/http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/ethnicity?q=ethnicity |url-status= }}</ref>‍<ref>{{cite book |title=Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology |last1=People |first1=James |last2=Bailey |first2=Garrick |publisher=Wadsworth Cengage learning |edition=9 |page=389 |year=2010 |quote=In essence, an ethnic group is a named social category of people based on perceptions of shared social experience or ancestry. Members of the ethnic group see themselves as sharing cultural traditions and history that distinguish them from other groups. Ethnic group identity has a strong psychological or emotional component that divides the people of the world into opposing categories of 'us' and 'them'. In contrast to social stratification, which divides and unifies people along a series of horizontal axes on the basis of socioeconomic factors, ethnic identities divide and unify people along a series of vertical axes. Thus, ethnic groups, at least theoretically, cut across socioeconomic class differences, drawing members from all strata of the population.}}</ref> За разлику од већине других статуса социјалних група (богатство, старост, занимање и сл.), етницитет је неретко и стечени статус; наиме, иначе се заснива на друштву у којем неко живи (поготово у интелектуално напредним државама), али такође може да се „усвоји” преласком у друго друштво&nbsp;— било добровољним или (ин)директно присилним, било физичким или менталним. Чланство у етничкој групи има тенденцију да се дефинише заједничком [[Културна баштина|културном баштином]], прецима, митовима о пореклу ([[:en:Origin myth|{{nowrap|''космогонијски''/}}''етиолошки'' {{nowrap|митови /}} ајтон]]), [[историја|историјом]], домовином, [[језик]]ом {{nowrap|и/или}} [[дијалект]]ом, или чак [[идеологија|идеологијом]], а манифестује се кроз [[Симболизам|симболичке]] системе као што су [[религија]], [[митологија]] и [[ритуал]]и, [[кување|кухиња]], стил облачења, физички изглед, [[уметност]] уопштено говорећи итд. Назив за припадност етничкој {{nowrap|групи /}} етнији, тј. само постојање етничке групе је {{nowrap|'''етницитет'''/}}{{nowrap|'''етничност'''/}}'''народност''', док се припадник етничке групе зове '''етник''' (припадници једне етничке {{nowrap|групе /}} етније зову се етници и сви они чине један [[народ]] тј. етничку групу).

У раном модерном енглеском и до средине [[19. век]]а, ''етнички'' се користи у смислу ''[[паганизам|паганског]]'' (односећи се на различите „нације” које још нису ''суделовале'' у [[хришћанство|хришћанској]] ''[[оикумена|оикумени]]''), док је назив -{''ta ethne''}- („нације”) који је употребљавала ''[[септуагинта]]'' коришћен да се преведе хебрејско -{''goyima''}- („нације, {{nowrap|не-Хебреји}}, {{nowrap|не-Јевреји}}”).‍<ref>ThiE. Tonkin, M. McDonald; Chapman, M (1989). ''History and Ethnicity''. London. стр.&nbsp;11—17. [цитирано у: Hutchinson, J.; Smith, A. D. (1996). ''Oxford readers: Ethnicity''. Oxford. стр.&nbsp;18—24]</ref> [[Грчки језик|Грчкојезички]] термин у раној антици ([[Хомер]]ова [[Грчка]]) може се односити на било коју већу групу, ''домаћина'' мушкараца, ''групу'' другова, као и ''рој'' или ''стадо'' животиња. У [[Класична Грчка|класичнојкланичној (античкој) Грчкој]], термин је добио значење упоредиво са концептом сада званим ''етничка група'', најчешће преведен као ''[[нација]]'', ''људи''; само у [[Хеленистичка ера|хеленистичкој Грчкој]], израз је имао тенденцију да постане додатно сужен да би се нарочито односио на „стране” или „''[[варвари|варварске]]''” нације (одакле је касније добио значење „пагански”).‍<ref>Liddell, Henry George; Scott, Robert. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3De%29%2Fqnos „''A {{nowrap|Greek-English}} Lexicon'': ἔθνος”]. Perseus.</ref>

[[Немачка|Немачки]] [[социологија|социолог]], [[филозофија|филозоф]], [[право|правник]] и [[политичка економија|политички]] [[економија|економиста]] [[Макс Вебер]] са [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитета у Берлину]], [[Фрајбург]]у, [[Хајделберг]]у, [[Беч]]у и [[Минхен]]у, један од три оснивача социологије (поред [[Емил Диркем|Емила Диркема]] и [[Карл Маркс|Карла Маркса]]), као прву ствар тврдио је да су етничке групе -{''künstlich''}- (у преводу, на [[српски језик|српском]]: „уметно” (вештачки)„вештачки” од. „[[социјални конструкционизам|друштвено конструисано]]”) јер су биле базиране на субјективном уверењу у заједнички -{''Gemeinschaft''}- (у преводу, на [[српски језик|српском]]: „заједница”). Друго, то уверење у заједнички -{''Gemeinschaft''}- није створило групу; група је створила уверење. Треће, формирање група је резултовало из жеље да се ''[[монопол]]ише'' моћ и статус. То је у супротности са превлађујућим природословним уверењима о времену у коме {{nowrap|социо-културолошке}} разлике и разлике у понашању између народа произилазе из наследних особина и тенденција изведених из истог порекла, тада под називом ''[[раса]]''.‍<ref>Banton, Michael. (2007). „Weber on Ethnic Communities: A critique”. ''Nations and Nationalism 13'' (1). стр. 19—35.</ref>

Још један утицајни теоретичар националности је био Фредрик Барт, чије су ''Етничке групе и оквири'' ({{јез-енгл|Ethnic Groups and Boundaries}}) из [[1969]]. године описане као инструмент у ширењу употребе термина у друштвеним наукама [[1980е|{{nowrap|1980-их}}]] и [[1990е|{{nowrap|1990-их}}]] година.‍<ref name="cohen"/> Барт је отишао корак даље од Вебера наглашавајући конструктивну природу етницитета. За Барта, етницитет је непрестано прихватан и оспораван и од стране спољних приписивања и унутрашње самоидентификације. Бартов поглед је да етничке групе нису повремене културне изолације, или логички ''приорис'' (претходно условљавана ствар) ком људи природно припадају. ХтеоХтио је да разликује антрополошке појмове ''култура'' као ограничене ентитете и ''етницитет'' као исконске везе, променивши их с нагласком на сукобу између група. ''Етничке групе и оквири'', дакле, усредоточују се на међусобну повезаност етничких идентитета. Барт пише:

{{цитат2|Супротстављени интереси које деле радне [[класа|класе]] додатно су ојачани „жалбама” на ''расне'' и ''етничке'' разлике. Такве жалбе служе да би се издвојиле различите категорије радника на скали тржишта рада, протерујући [[стигматизација|стигматизовану]] популацију на нижим нивоима и изолујући више нивое од „конкуренције одоздо”. [[Капитализам]] није створио све разлике између етницитета и расе које функционишу да би се категорије радника разделиле једна од друге. То је, ипак, процес рада мобилизације у капитализму који придоносидоприноси стварању тих разлика и њихових ефективних вредности.‍<ref>Griffith, David Craig (1993). ''Jones's minimal: {{nowrap|Low-wage}} labor in the United States''. State University of New York Press, Albany. стр.&nbsp;222.</ref>}}