Википедија

Ј (ћириличко) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: враћена измена
Поништена измена 27770660 корисника Ђидо (разговор)
ознаке: поништење враћена измена
Ред 3:
| слика= Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
}}
Слово '''Ј''' је једанаесто [[слово]] [[српска ћирилица|српске ћирилице]].
Слово '''Ј''' је једанаесто [[слово]] [[српска ћирилица|српске ћирилице]], које је увео [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник]]“''. Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Најоштрији противник је био [[Јован Хаџић]], тадашњи велики књижевник. Поред слова Ј, у ''Првом српском рјечнику'' први пут су се појавила и слова ''[[Љ (ћириличко)|љ]]'', ''[[Њ (ћириличко)|њ]]'', ''[[Ђ (ћириличко)|ђ]]'', ''[[Ћ (ћириличко)|ћ]]'', ''[[Џ (ћириличко)|џ]]''.
 
== Историја ==
Ниједна друга промена азбуке није била више нападана од стране Вукових противника. Средином 19. века, код његове куће у [[Будим]]у, [[Јован Берић|Јована Берића]] је питао шта ће учинити Вуку због његове ''ј'', на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. <ref>Јовановић, М. Jезик и друштвена историја. Београд, 2002, с. 24.</ref>
Увео га је [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] када је писао ''„[[Српски рјечник]]“''. Ниједна друга промена азбуке није била нападанија од стране Вукових противника.
 
Вук је у Предговору ''Српског рјечника'' (1818) преузимање у нову азбуку слова „ј“ из [[Латиница|латинице]] правдао већ постојећом сличношћу латиничних и ћириличних слова, и тиме што су латинична слова грчког порекла као и словенска. Но, Вукови аргументи нису били довољни, већ се на Вука гледало попреко као на оружје у рукама католичко-језуитске пропаганде. У многе српске куће дуго није смела да уђе књига с „јотом“. О томе говоре и неколике анегдоте. Француски дипломата Боа ле Конт пише како су му 1834. године српске старешине говориле: „Српски би се народ цео дао набити на колац, пре него што би пристао да пише латиницом“. На другом месту се вели како је Вук био једном у посети Јовану Берићу у [[Будим|Будиму]]. Утом Берића посети и стари Лазаревић, бивши [[Пешта|пештански]] трговац, који није Вука лично познавао. Берић је био врло шаљив, а знао је како „православни“ Лазаревић мисли о Вуковој азбуци. У један мах, Берић запита старца: ''А што бисте ви урадили Вуку за његово „ј“?'' Лазаревић није дуго премишљао, него знајући да Вук има само једну ногу, одговори одлучно: ''Ја бих му и ону другу ногу пребио''. Берић удари у смех, а Вук повиче у шали: ''Та немојте забога, онда нећу моћи ходати''. Сад Лазаревић погледа Вука поближе, те видећи код њега дрвену ногу, поцрвени, па онда промумла: ''Е, шта ћу вам ја, немојте нам у цркву дирати''.<ref>https://snc.rs/wp-content/uploads/2020/05/Vukova-reforma-u-anegdotama-B.-Zlatkovic.doc.pdf</ref>
Слово Ј је, према фонетици:
 
* консонант (сугласник) - један од 25
== Особине ==
* сонант (врло звучан сугласник) - један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)▼
Према фонетици, слово Ј је:
* предњонепчани сугласник - један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)▼
* меки предњонепчаниконсонант (сугласник) -– један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)25
▲* сонант (врло звучан сугласник) -– један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
▲* предњонепчани сугласник -– један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
* меки предњонепчани сугласник – један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)
 
Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:
* Ђ -– настаје од Д+Ј
* Ћ -– настаје од Т+Ј
* Љ -– настаје од Л+Ј
* Њ -– настаје од Н+Ј
 
== Види још ==
* [[J (слово латинице)]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{извори}}
{{референце}}
 
{{подножје|Лингвистика}}
{{клица-језик}}
 
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Вукова реформа (1814—1868)]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ј_(ћириличко)”