Катарина Ивановић — разлика између измена

Катарина Ивановић је рођена у породици српског грађанина и трговца („купеца"купеца") у Веспрему, у [[Аустријско царство|Аустријском царству]] 1811. године у добростојећој породици Ивановић. По другом извору, дошла је на свет у Столном Београду, и то 1819. године.<ref name="automatski generisano2">Иван Кукуљевић Сакцински, наведено дело</ref>

Родитељи су јој били Лазар —- месни купец<ref>Николај Шимић: "Иконостас славних и храбрих лиц", Будим 1807. године</ref> и Марија., Захваљујућии захваљујући њиховој пажњи, развила се код ње тежња за образовањем и стваралаштвом. Са једанаест година већ је знала два страна језика.<ref>"Српски народ", Београд 1944. године</ref> Детињство је провела у малој српској заједници, у Столном Београду. Иако је таленат за сликарство показивала од детињства, није наишла на одобравање својих родитеља, који су сматрали да је њена одлука по мерилима тадашњег друштва била непримерена, али је сликарство почела да учи захваљујући подршци и новчаној помоћи тамошњег трговца Ђорђа Станковића (једног од оснивача Матице српске), у [[Пешта|Пешти]] у атељеу Јожефа Пешког и Реваја, где је настао и њен први познати сликарски рад —- ''Аутопортрет''.<ref name="automatski generisano1">"Време", Београд 1940. године</ref> По другом извору, сликар Н. Пешки је био Чех по народности, и код њега је Катарина лепо напредовала.<ref name="automatski generisano2" /> Током боравка у [[Пешта|Пешти]], Катарина се суочавала и са бројним проблемима који су представљали велику препреку за њен стваралачки успон и даље усавршавање. У распону од две године умрла су јој оба родитеља, па је она остала сама, препуштена средини у којој се нашла. Срећом, круг пријатеља које је стекла у Пешти, на челу са њеним пријатељем Теодором Павловићем, помогао јој је да преброди тешке тренутке и у потпуности се посвети сликарству и уметности.

Касније је њен дар за ликовну уметност уочила и мађарска грофица Чаки, позната меценамеценарка уметности, која јој је омогућила да сликарство учи у [[Беч]]у,<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1837. године</ref> нау [[Ликовна академија у Бечу|ЛиковнојУметничкој академији у Бечу]], где жене у то доба иначе нису имале приступ, па је морала да је упише као ванредни студент.<ref>{{Cite web|url=http://srbinovski-art.com/autor.php?id=970|title=Србиновски арт|url-status=live}}</ref> Учила јесе приватно и код бечког сликара Валдмилера.<ref>"Просветни гласник", Београд 1942. године</ref> СимаСимо Милутиновић Сарајлија је 1837. године објавио у „Сербском"Сербском народном листу" песму1837. посвећенугодине Катаринипесму Ивановићњој посвећену, као „честитој"Честитој и надобичној љубитељки краснога знања". СарајлијаЈавља јесе спомињеона у књизисписку пренумераната Сарајлијине књиге о историји Србије 1837. године, у Бечу као ''ображарку'ображарка'''<ref>Симо Милутиновић Сарајлија: "Историја Сербије", Лајпциг 1837.</ref> (портретиступортретиста). Током студија у Бечу насликала"нарисала" је 1839. године композицију „Српски"Српског ХомерОмира" (ХомерХомера) —- слепог старца гуслара. Даље се усавршавала на Академији у [[Минхен]]у, где студира историјско сликарство скоро две године (1845—1846) историјско сликарство. Ту је 1806. године започела студију познате историјске композиције „Освајање''Освајање Београда", 1806'' за чију инспирацију је заслужна књига „Историја''Историја српског народа",'' коју је читала док је студирала. Наставила је своје усавршавање и у Паризу, где је једно време и живела.

Године 1845. године је завршила историјску композицију ''[[Освајање Београда (Катарина Ивановић)|„ОсвајањеОсвајање Београда"]],'' на којојгде представља сцену хаотичног ослобођења престонице, где се у центру слике налази [[Узун Мирко Апостоловић]], један од ослободилаца Београда, који са својом четом улази кроз Сава-капију Турциматурцима иза леђа. Сем њега, насликан је велики број других ликова, што бранилаца, што Туракатурака, а међу њима се издваја лик жене која потеже оружје, што је највероватније и први приказ жене борца у српском сликарству.<ref>{{Cite web|url=https://ona.telegraf.rs/ona-price/3606561-slikarka-katarina-ivanovic|title=Катарина Ивановић|url-status=live}}</ref>

Посетила је 1842. године Загреб и Хрватску, и ту провела извесно време.<ref>Иван Кукуљевић Сакцински: "Словник умјетниках југославенских", Загреб 1858. године</ref> На позив Срба, [[1846]]. године одлази у [[Београд]], у ком остаје годину дана, живећи код Симе Милутиновића. Свој боравак је искористила да портретише многе виђене Србе Београђане, међу којима и кнегињукњегињу [[Љубица Обреновић|Љубицу Обреновић]]. Тад се, са својих 25 година, пробила на српску уметничку сцену, где се српска штампа посебно освртала на аутопортрет насликан 18361835. у Бечу, који је годину дана касније изложен на [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D1%87%D1%83бечкој Ликовној академији у Бечу],Академији где се одмах издвојио. Међу најуспелије портрете спада „Портретпортрет Симе Милутиновића Сарајлије"Симин. Вратила се затим у Пешту, где је била "веома популарна". Пештански Народни музеј јој откупљује портрет цара Фердинанда. Њени радови, цртежи и слике налазили су се и у збирци ЛиковнеБечке академијецарске уУметничке Бечуакадемије. Путовала је по [[Холандија|Холандији]] и [[Италија|Италији]], где је много научила о савременом сликарству.

Пред крај живота вратила се у Столни Београд, где је живела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртвумртве природуприроде.

Катарина Ивановић је слабо говорила српски. Без обзира на то, она је била велики српски родољуб{{чињеница| date = 01. 2010.}}. Поклонила је 1879. године [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5београдском Народном музеју Србије] 15 својих слика и друге "реткости", међу којима је и њен аутопортрет. Тако да је наводно и њена заслуга што је музеј основан. Позната су два њена аутопортрета, која су доспела у Народни музеј. Матица српска јој се такође обраћала, тражећи њене слике за своју збирку. Одушевљен њеном лепотом и њеним интелектом, у оно време веома популарни песник [[Сима Милутиновић Сарајлија]] је [[1837]]. године Катарини Ивановић посветио стихове песме „Тројесестарство“,„Троје-сестарство“ која је исте године штампана у Лајпцигу. Те године о њој лепо пише и објављује аутопортрет, Павловићев „Сербски"Сербски народни лист" у Пешти. Никада се није удавала, међутим,а позната је њена велика неприкривена наклоност према много старијем "Сарајлији".<ref name="automatski generisano1" />

Године [[1876]]. постала је почасни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], и тиметако уједноје она постала прва жена академик код Срба. Преминула је у Столном Београду 22. септембра 1882. године, где је и сахрањена. На иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци су [[1967]]. године премештенипренети у Београд и сахрањени у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|АлејуАлеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу.]].<ref>{{Cite web|url=http://srbinovski-art.com/autor.php?id=970|title=АКС|url-status=live}}</ref>

Катарина Ивановић је углавному главном сликала [[портрет]]е, историјске жанр-композиције, а с посебним успехом је успела да компонује мртву природу. Међу њена најпознатија дела спадају следеће композицијеслике: ''Аутопортрет'' ([[1836]]), ''Портрет младог мушкарца'' ([[1837|1837)]], ''Грожђе с корпом'' ([[1838]]), ''Српски Хомер'' (цртеж 1839), ''Портрет Симе Милутиновића Сарајлије'' ([[1840]]), ''Италијански виноградар'' ([[1842|(1842]]),. После [[1846]]. ''Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић'', ''Портрет војводе Стевана Книћанина'', ''Деца Павла Станишића'', ''Београђанка'', ''Млади Данић'', ''Дечак са соколом,'' ''Освајање Београда'' ([[1845]].)'' и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Portrait of a Belgrade woman M. J.jpg|Портрет Београђанке М. Ј. (1846—18471846-47)

Katarina Ivanović - Italijanski vinogradar, 1842.jpg|Италијански виноградар, (1842).

Katarina Ivanović - Starica se moli pred obed (1843-45).jpg|Старица се моли пред обред (1843—18451843-1845)

Osvajanje Beograda.jpg|Освајање Београда, (1806—1845)1845.

Danilo R. Danić.jpg|Данило Р. Данић, (1846).

Катарина Ивановић Стеван Книћанин 1847.jpg|Портрет [[Стеван Книћанин|Стевана Книћанина]](, 1847).

Patriarch of Constantinople anathematizing the luxury.jpg|Патријарх цариградски анатемише раскош, (1870).

Katarina Ivanović - Mile vesti, 1870-1873, ulje na platnu, Narodni muzej u Beogradu.jpg|Миле вести, (1870—1873)1870-1873

* Михајловић, Р. и [[Никола Кусовац|Кусовац]], Н. 1984Никола: ''Катарина Ивановић'' (монографија), Београд: Српска академија наука и уметности1984.

* Мирослав Тимотијевић, М.Мирослав, Михаиловић, Р. 2004Радмила: ''Катарина Ивановић : Првапрва српска сликарка'', Београд 2004.

* Чубрић, Љ. 2011:Љиљана, ''Катарина срб-девојка'', Београд: Народни музеј, 2011.