Томас Минцер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање, шаблон додат
Литература
(3 међуизмене истог корисника нису приказане)
Ред 2:
| име = Томас Минцер
| слика = Thomas Muentzer.jpg
| опис_слике = Томас Минцер <br/><small>(слика из [[18. век|-{XVIII}- века]]а)</small>
| ширина_слике = 200п
| датум_рођења =
| опис_слике = Томас Минцер (слика из [[18. век|-{XVIII}- века]])
| датум_рођења место_рођења = [[Столберг]]
| место_рођења = Stolberg
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[1525]].
| место_смрти = [[Милхаузен]]
| држава_смрти =
| отац =
| мајка =
| супружник = OttilieОтили MüntzerМинцер
| деца =
}}
'''Томас Минцер''' ({{јез-нем|Thomas Müntzer}}; [[Столберг]], између [[1489]]. и [[1493]]. — [[Милхаузен]], [[1525]].) био је [[Немци|немачки]] [[свештеник]] током [[КатоличкаПротестантска Реформацијареформација|Реформацијереформације]], ученик и следбеник [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] и један од вођа [[Немачки сељачки рат|Немачког сељачког рата]]. Био је ухваћен и глава му је одрубљена у [[МилхојзенМилхаузен]]у [[27. мај]]а [[1525]]. године.<ref>{{cite web |title=Thomas Müntzer German religious reformer |url=https://www.britannica.com/biography/Thomas-Muntzer |website=Britannica |access-date=29. 1. 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=Thomas Müntzer |url=https://spartacus-educational.com/Thomas_Muntzer.htm |website=Spartacus Educational |access-date=29. 1. 2021}}{{en}}</ref>
 
== Рани живот ==
Рођен је у малом немачком граду [[СтолбергуСтолберг]]у, тачна година његовог рођења није утврђена (између [[1489]]. и [[1493]]. године). О самом његовом пореклу нема поузданих података. Каријеру је започео као наставник [[Латински језик|латинског]] у школи у [[ХалеуХале]]u, где је држао проповеди против магдебуршког архиепископа и уопште против црквеног уређења. Због тога је био прогнан и у периоду од [[1515]]. идо [[1520]]. честогодине је често морао да мења место боравка. У град [[Цвикау]] је дошао [[1520]]. године и тамо је ступио у контакт са представницима [[Анабаптисти|анабаптистичке секте]], са којима је припремао устанак против тамошњег градског већа. Побуна је била неуспешна и Минцер је ускоро морао да напусти овај град. Од [[1522]]. године живeo je у [[Тирингија|Тирингији]], где [[1524]]. године народне масе, после једне његове проповеди, руше капелу у околини Алештата[[Алештат]]а. То изазива гнев и незадовољство саксонских кнежева и самог курфиста у Алештату, који је издао наређење да се Минцер ухапси. Mеђутим, огроман број рудара из околних насеља је успео то да спречи. Минцер је убрзо након тога објавио своје револуционарно дело „Разобличење''Разобличење лажне вере”.<ref name=”Скаскин,Вајнштајн”>С.Двере''.{{референца|Скаскин,О.Л.|Вајнштајн, „Историја средњег века II” Научна КМД, |2011.</ref>}}
 
== Минцерово учење ==
Минцерово учење постаје [[Револуција|револуционарна]] доктрина, са циљем извршења социјалног преврата. Одбацио је [[Свето писмо]] као основ црквеног учења, сматрајући да само [[крштење]] треба да доведе изабране у додир са [[Свети Дух|Светим Духом]]. Проповедао је вечни споразум изабраних са Богом[[Бог]]ом, а сматрао је да изабрани могу бити само сиромашни и духовно необразовани, којима за циљ треба да буде да изведу „потпуну„''потпуну реформацију”реформацију''”. Такви ставови доводе Минцера у сукоб са Лутером, иако је у почетку био његов следбеник. У Минцеровим учењима и проповедима мешају се теологија и социјална стремљења, тежња ка обнови правог и истинског хришћанства какво је постојало у ранохришћанском периоду, треба да донесе бољи живот и повратак старим добрим временима.<ref>Драгољуб Р. {{референца|Живојиновић, „Успон Европе”, 4.допуњено издање, Београд: Службени лист СРЈ, |2000.</ref><ref>Хелмут Г. }}{{референца|Кенигсбергер, Џери К. |Боулер, Џорџ Л. |Моуз, „Европа у шеснаестом веку”, Clio, Београд |2002.</ref>}}
 
== Минцер и немачкиНемачки сељачки рат ==
Након избијања немачког[[Немачки сељачки рат|Немачког сељачког рата]], Минцер и Лутер долазе у директан сукоб. У том рату Лутер стаје на страну кнежева, нападајући само црквени [[феудализам]], док Минцер напада целокупни феудални поредак, одбацује [[класно друштво]] и лично учествује у побуни немачких сељака[[сељак]]а. Тиме њихов сукоб постаје не само теолошки, већ и класни. Док Лутер потпуно стаје уз световну власт и на страну [[племство|племства]], што се отворено види у његовом памфлету „Против''Против мучких и лоповских банди сељака“сељака'', Минцер са друге стране, сељаке назива „изабранима“„''изабранима''“, који ће извршити социјални преврат и донети друштвену једнакост. У току избијања масовне побуне сељака, Минцер је путовао и проповедао по читавој Горњојгорњој Немачкој, стекавши нове следбенике. Његове присталице, (крајем [[1524]]. или почетком [[1525]]. године), састављају „Писмо''Писмо са тезама”тезама'', у којем као чиљ означавају стварање хришћанског савеза, док се у централној тачки програма („О''О замковима, манастирима и свештеничким парохијама”парохијама'') објављује да је мир са племством и свештенством могућ само уколико се ови одрекну својих привилегија и имовине, и почну живети као и сви остали људи.Минцер се фебруара 1525. године враћа у Тирингију, у град [[Милхаузен]], где убрзо са својим присталицама преузима власт. Минцеров план био је да од Тирингије направи револуциони центар целе Севернесеверне Немачке, међутим његови планови да централизује покрет били су неуспешни, а сељачки одреди под његовом командом, били су слабо обучени и недисциплиновани. И поред велике енергије коју је уложио, Минцер није успео да организује одбрану, његове идеје и планове велики број људи уопште није схватао, као ни озбиљност саме ситуације. Такође, локално племство је понудило преговоре, са циљем да се одуговлачи што је дуже могуће док им у помоћ не стигне војска саксонских кнежева. Сељаци су били склонији да прихвате преговоре, док их је Минцер одлучно одбијао. На крају, Минцеров одред био је употпуности потучен у [[уБитка код Франкенхаузена|бици код Франкенхаузена]], а сам Минцер био је заробљен. Након заробљавања, био је мучен од стране кнежева и лутерових присталица, али није одао ни једног члана своје организавије и убрзо након тога је погубљен.<ref name=”Скаскин,Вајнштајн”/>{{референца|Скаскин|Вајнштајн|2011}}
 
== Референце ==
{{референце}}
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{литература}}
{{Литература}}
* С.Д.Скаскин,О.Л.Вајнштајн, „Историја средњег века II” Научна КМД, 2011.
* Драгољуб Р. Живојиновић, „Успон Европе”, 4.допуњено издање, Београд: Службени лист СРЈ, 2000.
* Хелмут Г. Кенигсбергер, Џери К. Боулер, Џорџ Л. Моуз, „Европа у шеснаестом веку”, Clio, Београд 2002.
{{Литература крај}}
 
* {{cite book
{{Подножје|Биографија}}
| ref = harv
| first1 = С. Д.
| last1 = Скаскин
| first2 = О. Л.
| last2 = Вајнштајн
| title = Историја Средњег века II
| publisher = Научна МКД
| location = Београд
| year = 2011
| isbn = 978-86-6021-042-7
| id = {{COBISS.SR|186646540}}
| url = https://kupdf.net/download/istorija-srednjeg-veka-ii_5b0ba859e2b6f583579ca096_pdf
| url-status = live
}}
 
* {{cite book
| ref = harv
| first = Драгољуб
| last = Живојиновић
| title = Успон Европе
| publisher = Службени лист СРЈ
| location = Београд
| year = 2000
| isbn = 86-355-0446-1
| id = {{COBISS.SR|175886855}}
}}
 
* {{cite book
| ref = harv
| first1 = Хелмут
| last1 = Кенигсбергер
| first2 = Џери
| last2 = Боулер
| first3 = Џорџ
| last3 = Моуз
| title = Европа у шеснаестом веку
| publisher = Clio
| location = Београд
| year = 2002
| edition = 4. допуњено
| isbn = 86-7102-051-7
| id = {{COBISS.SR|101740812}}
}}
 
{{литература крај}}
 
{{Подножје|Биографија|Историја|Немачка|Хришћанство}}
 
{{DEFAULTSORT:Минцер, Томас}}