Хилари Клинтон — разлика између измена

| име = {{nowrap|Хилари Клинтон}}

| слика = Hillary Clinton by Gage Skidmore 2.jpg

| опис_слике = Клинтонова у [[Ајова|Ајови]], јануара 2016. године

| име при рођењу = {{nowrap|Хилари Дајана Родам‍{{refn|group=н.|name="ex04"}}}}

| потпис = Hillary Rodham Clinton Signature.svg

| списак =

 

<!-- Функција/функције (30 максимално) -->

 

=== Велсли колеџ ===

 

Родамова се [[1965]]. године уписује на [[Велсли (колеџ)|Велсли колеџ]], где дипломира [[политичке науке]].‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archive.boston.com/news/nation/articles/2007/03/04/a_students_words_a_candidates_struggle/ |наслов=A student's words, a candidate's struggle |презиме=Levenson |име=Michael |рад=[[:en:Boston Globe|Boston Globe]] |датум=4. 3. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.wellesley.edu/events/commencement/archives/1992commencement/commencementaddress |наслов=Hillary Rodham Clinton Remarks to Wellesley College Class of 1992 |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[Велсли (колеџ)|Wellesley College]] |датум=29. 5. 1992. |приступ-датум=1. 6. 2007.}}</ref> За време студентских дана, била је председница „Велслијевих младих републиканаца” ({{јез-енгл|Wellesley Young Republicans}});‍&zwj;<ref name="living31">{{harvnb|Rodham Clinton|2003|p=31}}</ref>‍&zwj;<ref name="wellesley.edu">{{cite web |URL=http://www.wellesley.edu/Activities/homepage/gop/history.html |наслов=Wellesley College Republicans: History and Purpose |издавач=[[Велсли (колеџ)|Wellesley College]] |датум=16. 5. 2007. |приступ-датум=2. 6. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060903132835/http://www.wellesley.edu/Activities/homepage/gop/history.html |archivedate=3. 9. 2006. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Хилари Клинтон је организацији дала њено прво име.‍&zwj;<ref name="wellesley.edu"/>}} са овом групом која је била оријентисана „''[[Нелсон Рокфелер|рокфелерско]]'' ([[либерализам|либерално]]) [[Републиканизам|републикански]]” ({{јез-енгл|Rockefeller (Liberal) Republican}}),‍&zwj;<ref>{{cite book |URL=https://archive.org/details/firstpartnerhill00milt |наслов=The First Partner: Hillary Rodham Clinton |презиме=Milton |име=Joyce |издавач=William Morrow and Company |ISBN=978-0-688-15501-8 |стр=[https://archive.org/details/firstpartnerhill00milt/page/27 27]—28 |година=1999.}}</ref> подржала је избор Џона Линдсија за градоначелника [[Њујорк]]а и државног тужиоца из [[Масачусетс]]а Едварда Брука у Сенат САД.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brock|1996|pp=12—13}}</ref> Касније се повукла са овог положаја. Клинтонова ће касније ([[2003]]. године) написати да су се променили њени тадашњи погледи по питању Америчког покрета за људска права и [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]].‍&zwj;<ref name="living31"/> У писму свом министру младих у то време, она себе описује као „умом конзервативну и срцем либералну”.‍&zwj;<ref name="Bernstein-50">{{harvnb|Bernstein|2007|p=50}} »a mind conservative and a heart liberal«</ref>‍&zwj;{{refn|group=н.|Бернстајн наводи да је она веровала да је ова комбинација могућа и да ниједна друга ’једначина’ не описује боље одраслу Хилари Клинтон.‍&zwj;<ref name="Bernstein-50"/>}} За разлику од [[1960]]. године, када се залагала за [[крајња левица|радикалне]] акције против политичког система, сада је тражила да буде у истом.‍&zwj;<ref name="bg011293">{{cite news |URL=https://www.bostonglobe.com/news/politics/1993/01/12/hillary-the-wellesley-years/OEapzWGuzSNAFiIHL2zm9K/story.html |наслов=Hillary: The Wellesley Years: The woman who will live in the White House was a {{nowrap|sharp-witted}} activist in the class of&nbsp;'69 |презиме=Kenney |име=Charles |рад=[[:en:The Boston Globe|The Boston Globe]] |датум=12. 1. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=42—46}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|pp=18—19}}</ref>

 

 

На трећој години Родамова постаје присталица антиратног председничког кандидата, демократе Јуџина Макартија.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Након убиства [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга]], она организује дводневни штрајк ученика, а радила је с Велслијевим ученицима [[негроидна раса|негроидне расе]] да би се укључило још црначких ученика и студената.‍&zwj;<ref name="nyt090507">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/09/05/us/politics/05clinton.html |наслов=In Turmoil of '68, Clinton Found a New Voice |презиме=Leibovich |име=Mark |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=7. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=perceived as the convention's "veiled" racist messages}}</ref> Почетком [[1968]]. године изабрана је за председницу удружења „Владина асоцијација Велсли колеџа” ({{јез-енгл|Wellesley College Government Association}}), где остаје до почетка [[1969]]. године.‍&zwj;<ref name="bg011293"/>‍&zwj;<ref name="wcaddr"/> Како би јој помогао да промени политичке ставове, професор Алан Шектер именује Родамову за приправницу у „Дому републиканске конференције” {{nowrap|({{јез-енгл|House Republican Conference}})}}, а похађала је и Летњи камп „Велсли у [[Вашингтон]]у” ({{јез-енгл|"Wellesley in Washington" summer program}}).‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Родамова је позвана од&nbsp;стране њујоршког републиканског представника Чарлса Гудела да помогне гувернеру [[Нелсон Рокфелер|Нелсону Рокфелеру]] у припреми за улазак у кампању за републиканске номинације.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Присуствовала је и Републиканској националној конвенцији [[1968]]. године у [[Мајами]]ју. Међутим, узнемирила се због подршке Ричарда Никсона Рокфелеру, коју је схватила као „прикривену расистичку поруку”, те тада напушта [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку САД]] заувек.‍&zwj;<ref name="nyt090507"/> Родамова [[1969]]. године пише своју сениорску тезу на 92&nbsp;странице; то су убити биле критике тактика радикалног организатора из Велслијеве заједнице Сола Дејвида Алинског, а рад је прегледао професор Шектер.‍&zwj;<ref name="msn030207"/> <small>''(Неколико година после, када је била [[Прва дама Сједињених Америчких Држава|прва дама]], приступ&nbsp;њеној<!-- сениорској--> тези<!-- био--> је ограничен на захтев [[Бела кућа|Беле куће]] и постао је предмет спекулација. Теза је касније ипак објављена.)‍&zwj;<ref name="msn030207">{{cite news |URL=https://www.nbcnews.com/id/17388372/ns/politics-decision_08/t/reading-hillary-rodhams-hidden-thesis/#.V1JeXzV96Uk |наслов=Reading Hillary Rodham's hidden thesis |презиме=Dedman |име=Bill |издавач=[[:en:NBC News|NBC News]] |датум=9. 5. 2007. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref>''</small>

Хилари Клинтон [[1977]]. године суоснива организацију „[[Адвокати Арканзаса за децу и породицу]]” ({{јез-енгл|Arkansas Advocates for Children and Families}}), савез који је деловао заједно с „Дечјим фондом одбране”, и то на државном нивоу.‍&zwj;<ref name="arkhc"/>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=154}}</ref> Након неког времена, исте 1977. године, председник [[Џими Картер]] (коме је Родамова служила као директорка кампање на терену у [[Индијана|Индијани]] прошле, [[1976]]. године)‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=125}}</ref> поставља је на место генералне извршне директорке [[Корпорација за правне услуге|Корпорације за правне услуге]] ({{јез-енгл|Legal Services Corporation}}),‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=7026 |наслов=Jimmy Carter: Nominations Submitted to the Senate, Week Ending Friday |издавач=American Presidency Project |приступ-датум=3. 9. 2007. |датум=16. 12. 1977.}}</ref> функцију коју ће обнашати од 1978. до краја 1981. године.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index.php?pid=42598 |наслов=Ronald Reagan: Recess Appointment of Three Members of the Board of Directors of the Legal Services Corporation |датум=22. 1. 1982. |издавач=American Presidency Project |приступ-датум=3. 9. 2007.}}</ref> Од средине 1978. до средине 1980. године,‍&zwj;{{refn|group=н.|name="ex03"|За датум почетка обављања функције погледајте „{{harvnb|Brock|1996|p=96}}”. Секундарни извори дају недоследне датуме о томе када се Клинтонина функција председавајуће(г) завршила. Примарни извори упућују на то да је у време између априла 1980. и септембра 1980. године, отприлике, Родамову на месту председавајуће заменио Ф. Вилијам Макалпин. Такође погледајте издвајања Одељења државе, правде и трговине, правосуђа и повезаних агенција /Представнички дом САД, 1981/ <small>({{јез-енгл|Departments of State, Justice, and Commerce, the Judiciary, and Related Agencies Appropriations /U.S. House of Representatives, 1981/}})</small> за више информација, као и {{external link|URL=https://books.google.com/books?id=KWRBPOdZCdAC&pg=PA145&redir_esc=y|name=„Комитет за издвајања, подкомитет за издвајања Одељења државе, правде и трговине, правосуђа и повезаних агенција”}} /Представнички дом САД, 1980/ <small>({{јез-енгл|House Committee on Appropriations, Subcommittee on Departments of State, Justice, Commerce, the Judiciary, and Related Agencies Appropriations /U.S. House of Representatives, 1980/}})</small>. Родамова је била на положају председавајуће након што се породила „пре неколико седмица”; [[Челси Клинтон]] је рођена [[27. фебруар]]а [[1980]]. године. Такође погледајте и „Историјатско издање” Корпорације правних сервиса из септембра 1980. године <small>({{јез-енгл|"Background release", Legal Services Corporation /September 1980/}})</small>, затим {{external link|URL=https://web.archive.org/web/20070724021029/http://lawlibrary.rutgers.edu/cgi-bin/lib/hearing.cgi?file%3D81601609%20page%3D0001|name=„Саслушања пред Подкомитетом о судовима, грађанским слободама и администрацији правде, Комитета за правосуђе Представничког дома САД”}} /21. и 27. септембар 1979. године; -{pp}-.&nbsp;388—403, тачна референца&nbsp;—&nbsp;-{p}-.&nbsp;398/ <small>({{јез-енгл|"Hearings Before the Subcommittee on Courts, Civil Liberties, and the Administration of Justice, of the Committee of the Judiciary, House of Representatives" /September 21, 27, 1979; pp.&nbsp;388–403, exact reference&nbsp;–&nbsp;p. 398}})</small>, где се наводи Макалпин као председавајући у септембру 1980. године.}} Хилари Клинтон је била председавајућа одбора, као прва жена на том положају.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Morris|1996|p=225}}</ref> Током свог председавања, као директорка повећала је средства корпорације за 210&nbsp;милиона долара (с&nbsp;90 на 300&nbsp;милиона); Клинтонова се потом успешно изборила против председника [[Роналд Реган|Роналда Регана]], који је покушавао да смањи финансирање и измени организацију и начине функционисања ове корпорације.‍&zwj;<ref name="bernstein-133">{{harvnb|Bernstein|2007|p=133}}</ref>

 

 

Након новембарских избора [[1978]]. године, Бил Клинтон бива изабран за гувернера Арканзаса, а Клинтонова добија титулу [[Прва дама|''прве даме'']] и задржава је наредних 12&nbsp;година (1979—1981, 1983—1992). Исте године, Клинтон именује супругу за директорку Саветодавног комитета за рурално здравство ({{јез-енгл|The Rural Health Advisory Committee}}),‍&zwj;<ref name="nyt012093mk">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/1993/01/20/us/the-inauguration-the-first-couple-a-union-of-mind-and-ambition.html |наслов=The First Couple: A Union of Mind and Ambition |презиме=Kelly |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=20. 1. 1993. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote={{nowrap|co-presidents}}”&nbsp;•&nbsp;„Billary}}</ref> где обезбеђује новац из федералног фонда за медицинске установе у најсиромашнијим областима Арканзаса, без утицаја на накнаде за лекаре.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|p=147}}</ref>

Од [[1982]]. до [[1988]]. године, Хилари Клинтон је била директорка у одбору&nbsp;—&nbsp;с времена на време и председавајућа&nbsp;—&nbsp;Фондације „Нови свет” ({{јез-енгл|New World Foundation}}),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://fair.org/press-release/limbaugh-responds-to-fair/ |наслов=Limbaugh Responds to FAIR |издавач=Fairness and Accuracy in Reporting (FAIR) |датум=28. 6. 1994. |приступ-датум=9. 5. 2008.}}</ref> која је финансирала различите [[интересна група|интересне групе]] тзв. „Нове левице” ({{јез-енгл|New Left}}).‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=29}}</ref> У периоду 1987—1991. била је прва председавајућа Комисије Америчке адвокатске асоцијације за жене у струци ({{јез-енгл|The American Bar Association's Commission on Women in the Profession}}),‍&zwj;<ref name="gvn-82">{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=82—84}}</ref> оформљене да би се решавале пристрасности половима (тј. занемаривање жена) у правној струци и потпомогла стварања удружења за усвајање мера за борбу против овог проблема.‍&zwj;<ref name="gvn-82"/> ''[[Национални правни часопис]]'' ({{јез-енгл|National Law Jurnal}}) Хилари Клинтон је два пута именовао за једну тј. једног од „100&nbsp;најутицајнијих адвоката у Америци”, и то [[1988]]. и [[1991]]. године.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|pp=87—88}}</ref> Када је Бил Клинтон размишљао да се не кандидује за нови гувернерски мандат, Хилари Клинтон је сматрала да се мора кандидовати; међутим, приватне анкете су указивале на неповољан исход, али он се на крају ипак кандидовао и&nbsp;—&nbsp;насупрот ономе што су анкете говориле&nbsp;—&nbsp;био изабран, по последњи пут.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Gerth|Van Natta|2007|p=85}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=187—189}}</ref>

 

 

Клинтонова је била у одборима за правне службе Дечје болнице у Арканзасу ({{јез-енгл|Arkansas Children's Hospital}}) у периоду 1988—1992,‍&zwj;<ref name="findlaw">{{cite web |URL=http://pview.findlaw.com/view/1708556_1 |наслов=Hon. Hillary Rodham Clinton |издавач=FindLaw |приступ-датум=31. 5. 2007.}}</ref> као и Дечјег фонда за одбрану ({{јез-енгл|Children's Defense Fund}}) у периоду 1986—1992, као председавајућа.‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov"/>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.childrensdefense.org/site/PageNavigator/People_Board_Emeritus |наслов=Board of Directors Emeritus |издавач=Children's Defense Fund |приступ-датум=31. 5. 2007. |archiveurl=http://webarchive.loc.gov/all/20061213233909/http%3A//www%2Echildrensdefense%2Eorg/site/PageNavigator/People_Board_Emeritus |archivedate=13. 12. 2006.}}</ref> Осим својих функција у [[непрофитна организација|непрофитним организацијама]], она се такође налазила у управним одборима озбиљнијих корпорација, као што су: -{''TCBY''}- (1985—1992),‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://projects.washingtonpost.com/2008-presidential-candidates/hillary-clinton/ |наслов=Hillary Rodham Clinton |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |приступ-датум=30. 5. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070612140914/http://projects.washingtonpost.com/2008-presidential-candidates/hillary-clinton/ |archivedate=12. 6. 2007.}} Текст биографија.</ref> -{''[[Волмарт|{{nowrap|Wal-Mart}} Stores]]''}- (1986—1992),‍&zwj;<ref name="vv052400">{{cite news |URL=http://www.villagevoice.com/2000-05-23/news/wal-mart-s-first-lady/ |наслов={{nowrap|Wal-Mart's}} First Lady |презиме=Harkavy |име=Ward |рад=[[:en:The Village Voice|The Village Voice]] |датум=24. 5. 2000. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> -{''Lafarge''}- (1990—1992)‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.sevendaysvt.com/vermont/vermonters-to-hillary-dont-tread-on-us/Content?oid=2128540 |наслов=Vermonters to Hillary: Don't Tread on Us |презиме=Picard |име=Ken |рад=[[:en:Seven Days (newspaper)|Seven Days]] |датум=4. 5. 2005. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> итд. -{''TCBY''}- и -{''{{nowrap|Wal-Mart}}''}- биле су компаније чији се рад базирао на деловању из ’стожера’ у [[Арканзас]]у, а ове корпорације биле су и клијенти [[Роуз (адвокатска канцеларија)|Адвокатске фирме „Роуз”]].‍&zwj;<ref name="nyt022694"/>‍&zwj;<ref name="nyt052007"/> Хилари Клинтон је била прва жена у управи {{nowrap|-{''Wal-Mart''}--а}}, а ову функцију почела је да обавља после вршења притиска на председника Сема Волтона да именује жену (тј. њу) на неки висок положај.‍&zwj;<ref name="nyt052007">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/05/20/us/politics/20walmart.html |наслов=As a Director, Clinton Moved Wal-Mart Board, but Only So Far |презиме=Barbaro |име=Michael |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=20. 5. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Док је радила у {{nowrap|-{''Wal-Mart''}--у}}, покушаји да се у фирму уведу праксе које ће бити [[еколошка перспектива|еколошки прихватљивије]] пошли су јој за руком, али у кампањском пропагирању да се више жена запосли у менаџменту компаније Клинтонова је доживела велик неуспех; по питању добро познатих антисиндикатских уверења компаније, која је била против уједињавања радника, Клинтонова није нарочито деловала.‍&zwj;<ref name="vv052400"/>‍&zwj;<ref name="nyt052007"/>‍&zwj;<ref name="abc013108">{{cite news |URL=https://abcnews.go.com/Blotter/Story?id=4218509 |наслов=Clinton Remained Silent As Wal-Mart Fought Unions |презиме=Ross |име=Brian |last2=Sauer |first2=Maddy |last3=Schwartz |first3=Rhonda |издавач=[[:en:ABC News|ABC News]] |датум=31. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

 

=== Одговор на скандал Левински ===

 

Године [[1998]]. почиње се спекулисати око везе између [[Бил Клинтон|председника Клинтона]] и службенице у [[Бела кућа|Белој кући]]&nbsp;—&nbsp;психолошкиње [[Моника Левински|Монике Левински]]; истрага утврђује да је председник имао ванбрачне односе са службеницом.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|pp=176—177}}</ref> Догађаји око Левински скандала на крају су довели до опозива Била Клинтона од стране [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома САД]], а касније ослобађајуће пресуде [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената САД]]. Када су оптужбе против Хилариног мужа изашле у јавност, она изјављује да су исте део „Огромне десничарске завере” ({{јез-енгл|Vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy}}),‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=183}} »vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy«</ref>‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia |URL=https://archive.org/details/ancientmesopotam00knig |презиме=Grant |име=Philippe R. |editor-last=Knight |editor-first=Peter |издавач=[[:en:ABC-CLIO|ABC-CLIO]] |ISBN=978-1-57607-812-9 |стр=177 |година=2003. |quote=Concerned by the many conspiracy theories involving her husband, [she] claimed&nbsp;... there was a 'vast {{nowrap|right-wing}} conspiracy' to undermine their credibility.}}</ref> окарактерисавши Левинскијеву као последњу учесницу у дугом, организованом и колаборативном низу напада на Била од стране његових политичких противника,‍&zwj;{{refn|group=н.|Клинтонова је мислила на „Арканзаски пројекат” ({{јез-енгл|Arkansas Project}}) и његовог финансијера Ричарда Мелона Скејфа, затим везе Кенета Стара са Скејфом, кућу „Регнери паблишинг” ({{јез-енгл|Regnery Publishing}}) и њене везе с Лушан Стајнбергер Голдберг Камингс, Линдом Каротенуто Роуз Трип, [[Џери Фолвел|Џеријем Лејмоном Фолвелом старијим]] и др.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/ALLPOLITICS/1998/02/02/time/kirn.html |наслов=Persecuted or Paranoid? A look at the motley characters behind Hillary Clinton's 'vast right-wing conspiracy' |презиме=Kirn |име=Walter |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |датум=9. 2. 1998. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>}} а не било какву „злоупотребу” свог мужа. Касније је рекла да је била заведена тврдњама свог мужа да се афера није десила.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Troy|2006|p=187}} »I have been misled by my husband's initial claims that no affair had taken place.«</ref> После непобитних доказа да се однос између Била и Монике десио, Клинтонова у јавности потврђује претходне изјаве да остаје посвећена своме браку; приватно је, међутим, била веома љута на супруга и није била сигурна да ли жели наставити с браком.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Bernstein|2007|pp=512, 517—518, 521}}</ref> Особље Беле куће приметило је изражен ниво тензија код пара током овог раздобља.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Brower|2015|pp=141—149}}</ref>

 

=== Традиционалне дужности ===

 

Клинтонова је била иницијатор и оснивач програма „Спасимо блага Америке” ({{јез-енгл|Save America's Treasures}}), који је за циљ имао обезбеђивање донација од федералног фонда за очување и обнављање историјски значајних предмета и места,‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.saveamericastreasures.org/about.htm |наслов=Save America's Treasures&nbsp;–&nbsp;About Us |издавач=[[:en:Save America's Treasures|Save America's Treasures]] |приступ-датум=23. 3. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071228125335/http://www.saveamericastreasures.org/about.htm |archivedate=28. 12. 2007.}}</ref> укључујући и заставу која је надахнула ''[[Барјак искићен звездама]]'' ({{јез-енгл|The Star-Spangled Banner}}) и Први историјски локалитет за даме ({{јез-енгл|The First Ladies Historic Site}}) у [[Кантон (Охајо)|Кантону]] ([[Охајо]]).‍&zwj;<ref name="nfll"/> Клинтонова је била председавајућа „Миленијумског савета Беле куће” ({{јез-енгл|White House Millennium Council}})‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/1999/ALLPOLITICS/stories/12/31/clinton.kickoff.02/ |наслов=Clinton toasts 2000 at White House VIP dinner |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=31. 12. 1999. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070206172607/http://archives.cnn.com/1999/ALLPOLITICS/stories/12/31/clinton.kickoff.02/ |archivedate=6. 2. 2007. |url-status=live}}</ref> и организатор од. домаћин „Миленијумских вечери” ({{јез-енгл|Millennium Evenings}}),‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton4.nara.gov/Initiatives/Millennium/evenings.html |наслов=Millennium Evenings |издавач=[[:en:White House Millennium Council|White House Millennium Council]] |приступ-датум=20. 6. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080513073528/http://clinton4.nara.gov/Initiatives/Millennium/evenings.html# |archivedate=13. 5. 2008. |url-status=dead}}</ref> серије предавања везаних за [[футурологија|футурологију]] од којих је једно постало први симултани {{nowrap|[[веб-кастинг]]}} уживо преношен из Беле куће.‍&zwj;<ref name="nfll"/> Такође је створила и први „Парк скулптура Беле куће” ({{јез-енгл|White House Sculpture Garden}}), који се налази у Башти [[Џеклин Кенеди Оназис|Џеклин Кенеди]] ({{јез-енгл|Jacqueline Kennedy Garden}}), где се излажу велика уметничка дела савремене америчке уметности позајмљена из [[музеј]]а.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1996/1-5-96.html |наслов=Remarks By First Lady Hillary Rodham Clinton at The Sculpture Garden Reception |издавач=[[Бела кућа|The White House]] |датум=5. 1. 1996. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070408110858/http://clinton4.nara.gov/WH/EOP/First_Lady/html/generalspeeches/1996/1-5-96.html# |archivedate=8. 4. 2007. |url-status=dead}}</ref>

Надметање је привукло значајну националну пажњу, а кампање обеју страна биле су добро финансиране. До краја кампање, [[Демократска странка (САД)|демократкиња]] Хилари Клинтон и [[Републиканска странка (САД)|републиканци]] Рик Лазио и Рудолф Џулијани заједно су потрошили око 90&nbsp;милиона [[амерички долар|долара]],‍&zwj;<ref name="nyt121300">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/12/13/nyregion/lazio-sets-spending-mark-for-a-losing-senate-bid.html |наслов=Lazio Sets Spending Mark for a Losing Senate Bid |презиме=J. Levy |име=Clifford |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=13. 12. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref> до тада највише у историји изборних трка за [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сенат САД]].‍&zwj;<ref name="nyt121300"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|До [[2007]]. године, цифра од 90&nbsp;милиона долара још увек је држала рекорд најскупље сенатске трке.‍&zwj;<ref name="salon112707"/>}} Лазио је потрошио око 40&nbsp;милиона долара, много више од Клинтониних улагања која су износила 29&nbsp;милиона долара,‍&zwj;<ref name="nyt121300"/> с тим да је она од демократских организација такође добијала неколико милиона у тзв. „меком новцу” ({{јез-енгл|soft money}}).‍&zwj;<ref name="nyt121300"/> Међу Клинтониним антагонистичким круговима рађале су се групе за прикупљање средстава поштом које су деловале директно против ње&nbsp;—&nbsp;као што је „Хитни одбор за заустављање Хилари Родам Клинтон” ({{јез-енгл|The Emergency Committee to Stop Hillary Rodham Clinton}})‍&zwj;<ref name="nyt-rivals">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/10/27/nyregion/clinton-rivals-raise-little-besides-rage.html |наслов=Clinton Rivals Raise Little Besides Rage |презиме=J. Levy |име=Clifford |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=27. 10. 2000. |приступ-датум=17. 12. 2007. |quote=Just as one Clinton leaves office, another gains office.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;које су редовно имале обраћања с апоплектичним (уп. ''негодовање'') изјавама и порукама за јавност као што је то изрека „Само један Клинтон напушта уред, други добија уред.”.‍&zwj;<ref name="nyt-rivals"/>

 

 

Хилари Клинтон је осигурала широку базу подршке, укључујући групе за очување природе‍&zwj;<ref name="Sierra"/>‍&zwj;{{refn|group=н.|На пример, [[:en:Sierra Club|Сијера клуб]].‍&zwj;<ref name="Sierra">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/06/nyregion/hillary-clinton-is-endorsed-by-sierra-club-as-better-ally.html |наслов=Hillary Clinton Is Endorsed By Sierra Club as Better Ally |презиме=Archibold |име=Randal C. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=6. 9. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016.}}</ref>}} те организоване раднике и њихове синдикате,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/10/nyregion/hillary-clinton-stars-unrivaled-at-labor-day-parade.html |наслов=Hillary Clinton Stars, Unrivaled, at Labor Day Parade |презиме=Greenhouse |име=Steven |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=10. 9. 2000. |приступ-датум=4. 6. 2016.}}</ref> с тим да је важно истаћи да је подршка од уније [[полиција|полицајаца]] за разлику од оне уније [[ватрогасац]]а [[Њујорк|Њујорк Ситија]] углавном припала Лазију.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2000/09/08/nyregion/police-union-backs-lazio-citing-first-lady-s-statement.html |наслов=Police Union Backs Lazio, Citing First Lady's Statement |презиме=Bumiller |име=Elisabeth |датум=8. 9. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]}}</ref>‍&zwj;<ref name="firefighters">{{cite news |URL=http://www.newsday.com/news/nationworld/nation/ny-nyhill0420,0,6369920.story |наслов=Clinton wins endorsement of city's firefighter unions |agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]] |датум=19. 4. 2006. |приступ-датум=6. 10. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070628055431/http://www.newsday.com/news/nationworld/nation/ny-nyhill0420,0,6369920.story |archivedate=28. 6. 2007.}}</ref> Иако је имала солидну подршку у граду Њујорку, кандидати и посматрачи очекивали су да ће се у изборној трци одлучити на нивоу државе Њујорк, у којој живи 45% бирача. Током кампање коју је предводио [[Бил де Блазио]], Хилари Клинтон је обећавала да ће побољшати економску слику на северу државе Њујорк, рекавши да има план за отварање 200.000&nbsp;нових радних места у наредних шест година. Њен план укључивао је и посебне пореске кредите с циљем награђивања за отварање нових радних места те за подстицање пословних инвестиција, посебно у високотехнолошком ({{јез-енгл|high-tech}}) сектору. Позивала је на смањење пореза везаних за школарине на колеџима и дугорочне неге.‍&zwj;<ref name="cnn110700">{{cite news |URL=http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/11/07/senate.ny/ |наслов=Hillary Rodham Clinton scores historic win in New York |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=8. 11. 2000. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050911191159/http://archives.cnn.com/2000/ALLPOLITICS/stories/11/07/senate.ny/ |archivedate=11. 9. 2005. |url-status=dead}}</ref> Лазио је наишао на јединствен тактички проблем током кампање на северу државе. Највећа препрека је била непрестано слаба локална економија, коју је Лазио намеравао да повеже с мандатом мужа своје противнице у његовом уреду. Напади на економију државе из њених северних делова често су интерпретирани као критиковање актуелног републиканског гувернера Џорџа Патакија; међутим, ово је заправо само ограничавало ефект ове линије напада...

 

Хилари Клинтон је о Нападу у [[Бенгази]]ју дала свој исказ двама одборима за инострана питања Конгреса САД, [[23. јануар]]а [[2013]]. године. Бранила је своје потезе које је повлачила као одговор на инцидент, док је&nbsp;—&nbsp;и даље прихватајући формалну одговорност&nbsp;—&nbsp;рекла да није имала неку директну улогу у посебним разговорима вођеним пре напада, а што се тиче сигурности конзулата.‍&zwj;<ref name="cnn-0123-hearings">{{cite news |URL=http://edition.cnn.com/2013/01/23/politics/clinton-benghazi/index.html |наслов=Clinton takes on Benghazi critics, warns of more security threats |презиме=Dougherty |име=Jill |last2=Cohen |first2=Tom |издавач=[[Си-Ен-Ен|CNN]] |датум=24. 1. 2013. |приступ-датум=11. 8. 2016. |quote=With all due respect, the fact is we had four dead Americans. Was it because of a protest or was it because of guys out for a walk one night who decided that they'd they go kill some Americans? What difference at this point does it make? It is our job to figure out what happened and do everything we can to prevent it from ever happening again, Senator.}}</ref> [[Републиканска странка (САД)|Републиканци]] су јој у [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгресу САД]] оспоравали неколико тврдњи по више тачки, на што је понекад реаговала љутито или емоционално. Један овакав пример је реакција Клинтонове након упорног испитивања републиканца Рона Џонсона о томе да ли је или није администрација водила погрешне „теме разговора” после напада, када је Клинтонова одговорила ’загрејано’ и љутито, а њена реплика је веома често цитирана:

{{цитат2|Уз дужно поштовање, чињеница је да имамо четири мртва Американца. Да ли је то због протеста или је то због момака који су одлучили једне ноћи да прошетају и одлуче да убију неколико Американаца? На крају крајева, у чему је разлика? Наш је посао да схватимо шта се догодило и учинимо све што можемо да спречимо да се тако нешто икада понови, сенаторе.‍&zwj;<ref name="cnn-0123-hearings"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.politifact.com/truth-o-meter/article/2013/may/08/context-hillary-clintons-what-difference-does-it-m/ |наслов=In Context: Hillary Clinton's 'What difference does it make' comment |рад=[[:en:PolitiFact.com|PolitiFact]] |датум=8. 5. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=With all due respect, the fact is we had four dead Americans. Was it because of a protest or was it because of guys out for a walk one night who decided that they'd they go kill some Americans? What difference at this point does it make? It is our job to figure out what happened and do everything we can to prevent it from ever happening again, Senator.}}</ref>|10px|10px}}<!--

 

 

== Фондација Клинтонових и држање говора ==

 

Када је Хилари Клинтон напустила [[Стејт департмент]], она по први пут постаје приватно лице после тридесет година.<!--Пошто је Бил почео свој други посао као гувернер 11. јануара 1983; имати на уму да је она радила много ствари у оквирима приватног сектора као прва дама Арканзаса.-->‍&zwj;<ref name="reut-depart">{{cite news |URL=http://www.reuters.com/article/2013/01/16/us-usa-politics-hillary-idUSBRE90F0A820130116 |наслов=Hillary Clinton leaving world stage, but for how long? |презиме=Holland |име=Steve |agency=[[Ројтерс|Reuters]] |датум=16. 1. 2013. |приступ-датум=7. 2. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150927041625/http://www.reuters.com/article/2013/01/16/us-usa-politics-hillary-idUSBRE90F0A820130116 |archivedate=27. 9. 2015. |url-status=dead}}</ref> 2013. године се заједно с ћерком придружује мужу у раду с фондацијом која носи име ''Фондација Била, Хилари и Челси Клинтон'' ({{јез-енгл|Bill, Hillary & Chelsea Clinton Foundation}}).‍&zwj;<ref name="a-p-cf">{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=374—375, 382—385}}</ref> Овде се фокусира на напоре развоја у раном детињству, укључујући се у иницијативу под именом ''Сувише мали за неуспех'' ({{јез-енгл|Too Small to Fail}}) те 600&nbsp;милиона долара вредну иницијативу која је требало да подстакне упис девојака у средње школе широм света и коју је предводила бивша [[Аустралија|аустралијска]] премијерка [[Џулија Гилард|Џулија Ајлин Гилард]].‍&zwj;<ref name="a-p-cf"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.theguardian.com/world/2014/sep/25/hillary-clinton-gobal-female-education |наслов=Hillary Clinton unveils $600m global female education plan |agency=Associated Press |рад=[[Гардијан|The Guardian]] |датум=25. 9. 2014. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>

 

== Књижевна дела и други радови ==

 

Као [[прва дама Сједињених Америчких Држава]], Хилари Клинтон је од [[1995]]. до [[2000]]. године имала своју колумну у недељним дистрибутивним [[синдикат]]ским новинама под називом -{''Talking It Over''}-.‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.buzzfeed.com/christophermassie/r-kelly-big-bird-and-28-other-highlights-from-hillary-clinto |наслов=R. Kelly, Big Bird, And 28&nbsp;Other Highlights From Hillary Clinton's First Lady Columns |презиме=Massie |име=Christopher |издавач=[[:en:BuzzFeed|BuzzFeed]] |датум=21. 4. 2015. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160301090638/http://www.buzzfeed.com/christophermassie/r-kelly-big-bird-and-28-other-highlights-from-hillary-clinto |archivedate=1. 3. 2016. |url-status=live}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.creators.com/read/hillary-clinton |наслов=Hillary Rodham Clinton&nbsp;–&nbsp;Talking It Over |презиме=Rodham Clinton |име=Hillary |издавач=[[:en:Creators Syndicate|Creators Syndicate]] |датум=1. 1. 2008. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160811010908/http://www.creators.com/read/hillary-clinton |archivedate=11. 8. 2016. |url-status=live}}</ref> Ту се фокусирала на своја искуства и искуства жена, деце и породица које је упознала на својим путовањима кроз свет.‍&zwj;<ref name="Whitehouse.gov"/>

Барелине студије откриле су да су жене конзистентно давале Хилари Клинтон рејтинг пожељности већи него мушкарци, и то за око 10&nbsp;посто поена током њених година у улози прве даме.‍&zwj;<ref name="burrell-paper"/> Јакобсонова студија пронашла је позитивну корелацију међу свим сенаторима женског пола и ''партизански'' поларизованог одговора.‍&zwj;<ref name="jacob-paper"/> Професорка Карин Вазби Андерсон са одсека за комуникације на Универзитету државе Колорадо описује положај прве даме као „праву локацију” ({{јез-енгл|site}}) за америчку женскост, једну већ направљену за симболичко преговарање женског идентитета.‍&zwj;<ref name="kva1">{{cite book |наслов=Inventing a Voice: The Rhetoric of American First Ladies of the Twentieth Century |chapter=The First Lady: A Site of 'American Womanhood' |презиме=Anderson |име=Karrin Vasby |editor-last=Meijer Wertheimer |editor-first=Molly |издавач=[[:en:Rowman & Littlefield|Rowman & Littlefield]] |ISBN=978-0-7425-2971-7 |стр=21 |година=2003. |quote=site for American womanhood, one ready made for the symbolic negotiation of female identity}}</ref> Тачније, Андерсонова наводи да је постојала културолошка пристрасност према традиционалним првим дамама и културолошка прохибиција против модерних првих дама; до времена Клинтонове, положај прве даме постао је поприште хетерогености и [[парадокс]]а.‍&zwj;<ref name="kva1"/> Барелова&nbsp;—&nbsp;као и биографи Џеф Герт и Дон Ван Ната млађи&nbsp;—&nbsp;истиче да је Клинтонова досегла своје највише нивое рејтинга одобравања као прва дама крајем [[1998]]. године: не за професионална или политичка достигнућа ње саме, већ за виђење као жртве веома јавне невере свог мужа.‍&zwj;<ref name="gerth-195"/>‍&zwj;<ref name="burrell-paper"/> Професорка на комуникацијама Кетлин Хол Џејмисон са Универзитета Пенсилванија видела је Клинтонову као савршен егземплар за [[двострука обавезаност|двоструку обавезаност]] ({{јез-енгл|double bind}}), где јој је било веома тешко да живи и у свету каријере и за породицу истовремено, али је без обзира на то ипак „постала сурогат на ком смо ми пројектовали своје ставове о особинама које су се некада сматрале некомпатибилнима”, што је даље довело до тога да се она често нађе у различитим „безизлазним ситуацијама” где је била осуђена на пораз ({{јез-енгл|no-win situations}}).‍&zwj;<ref name="khj1"/> Медијске студије професорка Лисе Бернс са Квинипијачког универзитета откриле су да је допринос штампе често обликовао Клинтонову као примерак модерне професионалне запослене мајке и као политичког уљеза заинтересованог за узурпирање власти [само] за себе.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Burns|2008|pp=135—136, 140—141}} »...&nbsp;press accounts frequently framing Clinton both as an exemplar of the modern professional working mother and as a political interloper interested in usurping power for herself.«</ref> Професорка [[енглески језик|енглеског језика]] Шарлот Темплин са Индијанаполиског универзитета показала је да су политичке [[карикатура|карикатуристе]] користиле разне врсте [[стереотип]]а&nbsp;—&nbsp;као што је ''замена полова'', радикални феминистички ''емаскулатор'' и жена које муж жели да се ''кутарише''&nbsp;—&nbsp;да портретирају Клинтонову као такву да крши [[родна улога|родне норме полова]].‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов=Hillary Clinton as Threat to Gender Norms: Cartoon Images of the First Lady |презиме=Templin |име=Charlotte |journal=Journal of Communication Inquiry |doi=10.1177/0196859999023001002 |volume=23 |issue=1 |стр=20—36 |година=1999. |quote=...&nbsp;political cartoonists using a variety of stereotypes&nbsp;–&nbsp;such as ''gender reversal'', radical feminist as ''emasculator'', and the wife the husband wants to ''get rid of''&nbsp;–&nbsp;to portray Hillary Clinton as violating gender norms.}}</ref>

 

 

Када је почела да улази у ране фазе своје председничке кампање за [[2008]]. годину, магазин ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' је на својој насловници објавио слику Хилари Клинтон у крупном плану, са два квадратића за одабир између „Волим је” ({{јез-енгл|Love Her}}) и „Мрзим је” ({{јез-енгл|Hate Her}});‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://content.time.com/time/covers/0,16641,20060828,00.html |наслов=The Presidential Ambitions of Hillary Clinton |датум=26. 8. 2006. |рад=[[Тајм (часопис)|Time]] |приступ-датум=27. 9. 2007.}}</ref> с друге стране, магазин -{''Mother Jones''}- насловио је свој профил Хилари „Харпи, Херој, Јерес: Хилари” ({{јез-енгл|Harpy, Hero, Heretic: Hillary}}).‍&zwj;<ref>{{cite magazine |URL=http://www.motherjones.com/politics/2007/01/harpy-hero-heretic-hillary |наслов=Harpy, Hero, Heretic: Hillary |презиме=Hitt |име=Jack |magazine=[[:en:Mother Jones (magazine)|Mother Jones]] |датум=јануар/фебруар 2007 |приступ-датум=7. 10. 2007.}}</ref> Демократски ''нетрутс'' активисти доследно су давали Хилари веома ниске рејтинге у анкетама њима пожељних кандидата,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/09/25/opinion/25brooks.html |презиме=Brooks |име=David |наслов=The Center Holds |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=25. 9. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> док су опет неке конзервативне личности&nbsp;—&nbsp;као што су Брус Бартлет и Кристофер Руди&nbsp;—&nbsp;проглашавале председниковање Хилари Клинтон не тако лошим на крају крајева.‍&zwj;<ref>{{cite web |URL=http://www.creators.com/opinion/bruce-bartlett/conservatives-for-hillary.html |наслов=Conservatives for Hillary |презиме=Bartlett |име=Bruce |издавач=[[:en:Creators Syndicate|Creators Syndicate]] |датум=1. 5. 2007. |приступ-датум=11. 8. 2016. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070513231134/http://www.creators.com/opinion/bruce-bartlett/conservatives-for-hillary.html |archivedate=13. 5. 2007. |url-status=dead}}</ref>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2007/02/19/us/politics/19clinton.html |презиме=Kirkpatrick |име=David D. |наслов=As Clinton Runs, Some Old Foes Stay on Sideline |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=19. 2. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Насловница часописа -{''The American Conservative''}- из октобра 2007. године насловљена је „Последњи атоми снаге Хиларине мржње” ({{јез-енгл|The Waning Power of Hillary Hate}}).‍&zwj;<ref>{{cite journal |URL=http://www.amconmag.com/2007/2007_10_22/index1.html |наслов=Contents: October 22, 2007&nbsp;Issue |journal=[[:en:The American Conservative|The American Conservative]] |датум=22. 10. 2007. |приступ-датум=29. 10. 2007. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071026051323/http://www.amconmag.com/2007/2007_10_22/index1.html |archivedate=26. 10. 2007.}}</ref> До децембра 2007. године, професорка комуникација Џејмисон посматрала је и уочила да су постојале велике количине [[мизогинија|мизогиније]] о Клинтоновој свеприсутне на интернету,‍&zwj;<ref name="bmj120707">{{cite journal |URL=http://www.pbs.org/moyers/journal/12072007/transcript1.html |наслов=Transcript: December 7, 2007 |journal=[[:en:Bill Moyers Journal|Bill Moyers Journal]] |издавач=[[Пи-Би-Ес|Public Broadcasting Service]] |датум=7. 12. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=We know that there's language to condemn female speech that doesn't exist for male speech. We call women's speech shrill and strident. And Hillary Clinton's laugh was being described as a cackle.}}</ref> све до укључивања [[Фејсбук]]а и других сајтова посвећеним осликавању Клинтонове у светлу у коме се она [[секс]]уално понижава.‍&zwj;<ref name="bmj120707"/> Она је истакла, као одговор на широко распрострањене коментаре на „смех Клинтонове”,‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/10/02/AR2007100201940.html |наслов=Hillary Chuckles; Pundits Snort |презиме=Kurtz |име=Howard |рад=[[Вашингтон пост|The Washington Post]] |датум=3. 10. 2007. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> следеће: „Ми знамо да постоји језик којим се осуђује женски говор који не постоји за мушки говор. Називамо говор жене ''крештавим'' и ''пискавим''. А смех Хилари Клинтон био је описиван као ''кокодакање'' [''гакање''].”‍&zwj;<ref name="bmj120707"/> [[Епитет]] ''[[:en:Bitch (insult)|кучка]]''&nbsp;—&nbsp;који се приписивао Клинтоновој још од њених дана прве даме и који се могао видети код Карин Вазби Андерсон као алатка за сузбијање, против жена у америчкој политици‍&zwj;<ref>{{cite journal |наслов='Rhymes with rich': 'Bitch' as a tool of containment in contemporary American politics |презиме=Anderson |име=Karrin Vasby |journal=Rhetoric & Public Affairs |doi=10.1353/rap.2010.0082 |volume=2 |issue=4 |стр=599—623 |година=1999.}}</ref>&nbsp;—&nbsp;извинио се нарочито током кампање и поготово на интернету (с тим да ни конвенционални медији нису били искључени).‍&zwj;<ref>{{cite book |наслов=Women for President: Media Bias in Eight Campaigns |презиме=Falk |име=Erika |издавач=[[:en:University of Illinois Press|University of Illinois Press]] |ISBN=978-0-252-07511-7 |стр=161—163 |година=2007.}}</ref> Пратећи Клинтонин „момент гушења” ({{јез-енгл|choked up moment}}) и повезане инциденте у залету за [[Њу Хемпшир|њухемпишрски]] примар јануара 2008. године, и ''[[Њујорк тајмс]]'' и ''[[Њузвик]]'' открили су да се улога пола у кампањи померила у национални политички дискурс.‍&zwj;<ref name="nyt011008">{{cite news |URL=https://www.nytimes.com/2008/01/10/us/politics/10women.html |наслов=Women's Support for Clinton Rises in Wake of Perceived Sexism |презиме=Kantor |име=Jodi |рад=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |датум=10. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>‍&zwj;<ref name="nw012108">{{cite magazine |URL=http://www.newsweek.com/letting-hillary-be-hillary-86471 |наслов=Letting Hillary Be Hillary |презиме=Meacham |име=Jon |magazine=[[Њузвик|Newsweek]] |датум=21. 1. 2008. |приступ-датум=7. 2. 2016. |quote=...&nbsp;the New Hampshire events brought an odd truth to light: though Hillary Rodham Clinton has been on the periphery or in the middle of national life for decades...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;she is one of the most recognizable but least understood figures in American politics.}}</ref> Уредник (сада бивши) ''Њузвика'' Џон Елис Мичам сумирао је однос између Клинтонове и америчке јавности рекавши да су догађаји из Њу Хемпшира „...&nbsp;чудну истину изнели на светло [дана]: иако је Хилари Родам Клинтон била на периферији или у средини националног живота деценијама...&nbsp;(...)&nbsp;...&nbsp;једна је од најпрепознатљивијих али најмање схваћених личности у Америчкој политици”.‍&zwj;<ref name="nw012108"/>‍&zwj;<ref name="nw012108"/>

 

 

Када је постала државна секретарка, њена слика у очима америчке јавности чинило се да се драматично побољшава; ''Хилари Родам Клинтон'' постаје једна од високо поштованих светских личности.‍&zwj;<ref name="elle-2012"/>‍&zwj;<ref name="pd-pop">{{cite news |URL=http://www.politicsdaily.com/2010/10/12/hillary-clinton-leads-the-pack-in-bloomberg-popularity-poll/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101014124653/http://www.politicsdaily.com/2010/10/12/hillary-clinton-leads-the-pack-in-bloomberg-popularity-poll/ |archivedate=14. 10. 2010. |наслов=Hillary Clinton Leads the Pack in Bloomberg Popularity Poll |презиме=Torregrossa |име=Luisita Lopez |рад=[[:en:Politics Daily|Politics Daily]] |датум=12. 10. 2010. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> Добијала је доследно високе рејтинге одобравања (до [[2011]]. године, када је њена каријера била на врхунцу, не рачунајући период Левински скандала)‍&zwj;<ref name="gallup-mar2011">{{cite news |URL=http://www.gallup.com/poll/146891/Hillary-Clinton-Favorable-Near-Time-High.aspx |наслов=Hillary Clinton Favorable Near Her All-Time High |презиме=Saad |име=Lydia |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=30. 3. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> с тим да су њени рејтинзи (не)пожељности током [[2010]]. и 2011. године били највиши за једну активну, национално проминентну америчку политичку фигуру.‍&zwj;<ref name="pd-pop"/>‍&zwj;<ref>{{cite news |URL=https://www.yahoo.com/news/blogs/ticket/poll-third-americans-believe-clinton-ve-better-president-152358495.html |наслов=Poll: A third of Americans believe Clinton would've been a better president |презиме=Bailey |име=Holly |издавач=[[Yahoo! News]] |датум=16. 9. 2011. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref> [[Интернет мем|Интернет ''мим'']] из [[2012]]. године под именом ''Текстови од Хилари'' ({{јез-енгл|Texts from Hillary}}) базирао се на слици Хилари Клинтон која седи у војном авиону носећи наочале и користећи мобилни телефон са замишљеним примаоцима и садржајима њених текстуалних порука. Виралну популарност је стекао међу млађим, технички стручнијим пратиоцима политике.‍&zwj;<ref>{{harvnb|Allen|Parnes|2014|pp=257—259}}</ref>‍&zwj;<ref>{{harvnb|Ghattas|2013}}. плоче после стр.&nbsp;150.</ref> Клинтонова је настојала да објасни своју популарност говорећи почетком 2012. године како „...&nbsp;постоји одређена доследност између онога што је она и што ради...” и како „...&nbsp;мисли да су људи коначно рекли: ’Дакле, знаш, сада [некако] успевам да допрем до ње.’&thinsp;”.‍&zwj;<ref name="elle-2012"/> Хилари Клинтон је наставила с добрим резултатима у „[[Галуп]]овој анкети за најцењенијег мушкарца и жену” ({{јез-енгл|Gallup's most admired man and woman poll}}), а у [[2015]]. години Американци су је назвали „најцењенијом женом” за рекордни четрнаести пут директно и двадесети пут свеукупно гледајући.‍&zwj;<ref>{{cite press release |URL=http://www.gallup.com/poll/187922/clinton-admired-woman-record-20th-time.aspx |наслов=Clinton Most Admired Woman for Record 20th Time |издавач=[[Галуп|Gallup Organization]] |датум=28. 12. 2015. |приступ-датум=7. 2. 2016.}}</ref>