Последњи кинески цар

Последњи кинески цар (енгл. The Last Emperor) је биографски филм из 1987. године, режисера Бернарда Бертолучија о последњем кинеском цару Пу Јиу, на основу његове аутобиографије. Продуцент филма је био Џереми Томас, а филм је реализован од стране Коламбија пикчерса. Пу Јиев живот приказан је од његовог успона на престо као мали дечак до његовог хапшења и политичке рехабилитације од стране Комунистичке партије Кине.

Последњи кинески цар
The Last Emperor filmposter.jpg
Постер за филм
Изворни насловThe Last Emperor
Жанрбиографски
РежијаБернардо Бертолучи
СценариоМарк Пеплоу
Бернардо Бертолучи
ПродуцентЏереми Томас
Главне улогеЏон Лоун
Џоан Чен
Питер О’Тул
Јинг Рученг
Виктор Вонг
Денис Дан
Рујчи Сакамото
Издавачка кућаКоламбија пикчерс
Година1987.
Трајање163 минута
ЗемљаСАД
Кина
Италија
Језикенглески
мандарински
Буџет23,8 милиона долара
Зарада44 милиона долара
IMDb веза

У главним улогама су Џон Лоун, Џоан Чен, Питер О’Тул, Јинг Рученг, Виктор Вонг, Денис Дан и Рујчи Сакамото. Ово је био први западњачки филм чија екипа је добила дозволу за снимање у Забрањеном граду у Пекингу. Филм је освојио девет Оскара, укључујући онај за најбољи филм и онај за најбољег режисера.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Трогодишњег Пу Јиа на престо Забрањеног града поставља бескрупулозна царица Циси. Иако би више волео да се игра са другом децом, млади владар ласкањем бива обманут да прихвати одговорности и привилегије престола. 1912. године млади владар је приморан да абдицира, јер је Кина проглашена републиком, па постаје затвореник у сопственом дому, „заштићен” од спољног света.

Фасциниран светољубљем свог тутора из Шкотске, Пу Ји планира бекство из своје чауре, тако што ће се оженити. Његова изабраница је Ван Јунг из породице Манчу, која не жели да робује традицији, већ жели да искуси све благодети 20. века. Као одрасли владар, донеће неколико социјалних реформи и из палате ће избацити корумпиране „чуваре” који су га штитили од стварног живота. Врло значајна година у животу тог цара била је 1924, јер је тада прихватио западњачку културу.

Шест година касније, Пу Ји бежи у Манџурију, где постаје политичка марионета нове јапанске владе. Осрамотивши своју верну жену, Пу Ји се упушта у бројне љубавне авантуре. За време Другог светског рата, Јапанци приморавају Пу Јиа да потпише документе који подржавају њихову деспотску војну силу. Пред сам крај рата, цар постаје заробљеник совјетске војске и први пут долази у ситуацију да се без ичије помоћи бори за свој живот. Када га, 1959. године, коначно пусте из заробљеништва, постаће живи доказ „ефикасности” комунистичког система. У години када је и умро (1967), запослен као државни баштован, Пу Ји ће последњи пут посетити Забрањени град... као туриста.

УлогеУреди

Глумац Улога
Џон Лоун Пу Ји
Џоан Чен Ванронг
Питер О’Тул Реџиналд Џонстон
Виктор Вонг Чен Баочен
Меги Хан Кавасима Јошико
Вивијен Ву Венксију
Кари-Хирокуји-Тагава Ченг
Џејд Го Ар Мо
Фумихико Икеда пуковник Јошиока
Фанг Гуан Пу Јијев брат
Лиса Лу Циси
Хидео Такамацу Генерал Такаши Хишикари
Базил Пао Цаифенг
Хенри О Лорд Чамберлајн

Спољашње везеУреди