Право на заштиту генетских података осигураника
Право на заштиту генетских података осигураника једно је од права пацијената у области здравствене заштитите и једно од права у области заштите приватности пацијената. У упоредном праву, право на заштиту генетских података осигураника, често у пракси доводи до различитих правних ситуација које настају на релацији осигуравајућа друштва и осигураници, у области утврђивања висине премија за одређени осигурани ризик. У том смислу поставља се основно питање треба ли лице које жели да се осигура да заступнику осигурања саопшти резултате генетског тестирања, или ако учини тиме крши право приватности.
Тумачења уреди
Без обзира да ли се ради о тестирању које је спроведено пре појаве симптома болести (предикативни генски тестови) или након појаве симптома болести, а у циљу постављања тачне дијагнозе и евентуалног излечења (тдијагностички тестови), пракса је различита у европско-континенталном систему у односу на англо-саксонски правни систем.
Европско-континентални систем уреди
У Немачкој, резултати генетских тестова доступни су само лицу које је тестирано као и надлежном лекару, а трећим лицима само под условом да постоји изричита писана сагласност тестираног лица.
Резултати генетичких тестирања се чувају 10 година, а након тога бивају уништени, при чему постоји и обавеза уништења генетског узорка.[1]
Англо-саксонски правни систем уреди
У Сједињеним Америчким Држава током 2008. године донет је Закон о забрани дискриминације на темељу генетских информација поводом здравственог осигурања и запошљавања. Наведеним законом настојало се забранити послодавцима и осигуравајућим кућама здравственог осигурања да дескринимишу лица на основу њихове генетске предеспозиције за настанак болести.
Такође сврха доношења овог закона била је и да се створи поверење потрошача у резултате генетичких тестова, без бојазни да ће се исти искористити против тих лица.
Према одредбама наведеног закона осигуравајућим кућама забрањена је употреба генетских информација при доношењу одлука о закључивању уговора о здравственом осигурању као и при одређивању премије.
Одредбе поменутог закона не примењују се на животна осигурања као ни на инвалидска осигурања и осигурања дуготрајније неге и помоћи одређеном лицу.[2]