Википедија

Пресељење Мађара у Чешку

Пресељење Мађара у Чешку биo je низ масовних депортација мађарског становништва из јужне Словачке у Чешку од стране чехословачких власти. Депортације су се одвијале по окончању Другог светског рата у периоду од 1945. до 1947. године.

Пресељење Мађара у Чешку
Мађари присилно расељени из града Гута (данас Коларово) распакују имовину из воза у Младој Болеслави, фебруара 1947.
Датум1946. - 1947.
МетаМађари

Примарни циљ пресељења Мађара био је измена етничког састав Јужне Словачке.[1][2] Ове регрутације радне снаге чешки историчар Карел Каплан назвао је унутрашњом колонизацијом, а према њему њихов политички циљ ... био је премештање дела мађарске мањине са мађарске границе у циљу уништавање компактности ове територијалне јединица. Ова колонизација такође је имала непосредни индустријски циљ - обезбедити осиромашеним деловима радну снагу.[1]

Позадина уреди

Чехословачки званичници, имајући у виду претходну мађарску офанзивну иредентистичку политику, присуство мађарске мањине доживљавали су као трајну претњу миру и стабилности државе. После неуспелих покушаја да се постигне његово једнострано расељавање по принципу како је то обављено са Немацим, фокус решења мађарског питања замењено је идејом о размена становништва са Мађарском, једним делом и, ресловакизацијом и присилним пресељењем унутар државе, другим делом.[1]

Овим мерама требало је:[3]

  • смањити концентрацију мађарске мањине у јужној Словачкој, размештањем по целој територији Чехословачке,
  • након расељавања припремити услове за постепену асимилацију Мађара.
  • решити проблем недостатак радне снаге у Чешкој након расељавања Немаца, расељеним Мађарима из словачке.[1] Међутим, Мађари нису пресељени искључиво на чешку границу где су некада живели Немци, већ и у друге централне округе.

Расељавање у фазама уреди

 
Под маском „регрутовања радне снаге”, вршена је депортација Мађара из Јужне Словачке

Председнички указ бр. 071/1945 зб. („у вези са радном дужношћу лица која су изгубила чехословачко држављанство“) и бр. 88/1945 Цол. („у вези са универзалном радном обавезом“) овластио је чехословачку администрацију да људе запосли у плаћеној радној служби на највише годину дана како би надокнадио део ратне штете.[1]

Под маском „регрутовања радне снаге”, депортација Мађара из Јужне Словачке започела је уз недавно испражњене чешке границе.[1][2] Онима који нису могли да докажу да су били/или остали лојални Чехословачкој током рата или да су учествовали у ослобађању или да су били изложени нацистичком терору, одузета је имовина према председничкој уредби бр. 108/1945 Цол. („у вези са одузимањем непријатељске имовине и Фондом за националну обнову“).[1] Транзитни возови били су означени ознаком „добровољни пољопривредни радници“.[1]

Први талас расељавања

Први талас пресељења догодио се од септембра до децембра 1945. године, када је 9.247 Мађара депортовано у Чешку.[4] Акција је заустављена релативно брзо, пошто се Чехословачка Република у то време фокусирала на закључивање споразума о размени становништва.

Од јула до августа 1946. године, Чехословачка Република је организовала регрутовање радне снаге у Чешкој на добровољној основи под мотом Словачка помоћ Чешкој у пољопривредним радовима, у чему је мађарска мањина учествовала у минималној мери.

Након неуспеха акције међу мађарским становништвом и у вези са мировном конференцијом у Паризу, која је одбацила ревизионистичке мађарске тврдње, као и једностраним премештајем мађарског становништва, чехоловачке власти одлучиле су да употребе присилно протеривање.[5]

Главна фаза расељавања

Главна фаза расељавања у Чешку републику одвијала се између новембра 1946. године и фебруара 1947. године, када је пресељено 41.666 људи мађарске националности.[6]

Супротстављени ставови уреди

Иако је Чехословачка Република оправдавала расељавања Мађара радном обавезом на основу Указа председника Републике бр. 88/1945 Кол. („у вези са универзалном радном обавезом“), она, није испоштовао неколико одредби ове уредбе:[7]

  • Расељавање је имало облик насилне депортације уз учешће органа државне безбедности.
  • Због депортације читавих породица, укључујући жене и децу, цео догађај је био врло нехуман и донео је низ емоционално напетих сцена.

Ситуацију је почетком године погоршало неповољно зимско време. Сукоби са органима безбедности и покушаји бекства такође су однели више живота.

Расподела Мађара међу чешким сељацима извршена је на начин који је срозао људско достојанство. У таквим условима Мађари су масовно побегли са нових послова и вратили се својим кућама, где је тада дошло до сукоба са новим насељеницима које су затекли на свом имању.[8]

Данас је питање чехословачког протеривања Мађара и Немаца и даље изузетно напет политички и културни сукоб у Немачкој, Аустрији и подељеној Чешкој и Словачкој. Словачка, која је протерала далеко мање драматично становништво од 3.000.000 попут Чеха, успела је окривити кривити чешки режим или Црвену армију. Словачка Република се званично извинила због протеривања, иако је одбила да понуди било какву финансијску реституцију или компензацију.[9] Међутим, мађарска мањина тврди да трпи континуирано интензивну дискриминацију као део етничке напетости старе 1.000 година. Њихово искуство са словачким протеривањем вероватно је врло мало. Барем званично, мађарски језик и сви други језици мањина делимично су криминализовани у владиним и политичким круговима, што се кажњава новчаном казном до 5.000 евра. Мађарски националисти попут моћне крајње десничарске странке Јобик у Мађарској дрско оптужују словачку владу да је омражену мађарску мањину деградирала у другоразредни статус. Чак је и мађарски премијер Виктор Орбан описао протеривање мађарских цивила као „још један срамотан догађај у 20. веку у којем су Мађари били на болној, губитничкој страни“. Словачка влада инсистира на томе да они само покушавају усмерити администрацију и асимилирати Мађаре. Без обзира на то, њихова прича о протеривању од стране Чехословачке је вероватно мање обележена од протеривања Немаца.[9]

Статистика уреди

Између јула и августа 1946. године, под слоганом „Словачки пољопривредни рад који помаже Чешкој“, више хиљада Мађара је депортовано у Чешку.[1] На крају је 40.000,[10][11] до 45.000,[12] или 50000,[2] Мађара депортовано на чешке територије, недавно очишћене од судетских Немаца, али и у друга подручја у којима је била потребна радна снага. За имања која су им у Словачкој одузета, додељена су им имања бивших Судетских Немаца.[13] Према подацима Словачког националног архива, 41.666 Мађара је депортовано из јужне Словачке.[14]

Број Мађара депортованих у Чешку из Јужне Словачке[14]
Окрузи Словачке Број Мађара (1930), [а] Пресељене мађарске породице Пресељени мађарски појединци
Шаморин (сада део Дунајска Стреда) 27,030 767 3,951
Дунајска Стреда 39,070 698 3,551
Коморан 53,154 1,483 6,694
Галанта 41,474 874 3,972
Шаља 28,431 694 2,931
Нове Замки 19,625 313 1,391
Хурбаново (сада део Округ Коморан) 36,940 966 3,960
Штурово (сада део Округ Нове Замки) 39,483 1,008 3,956
Желиезовце (сада део Округ Љевице) 24,164 864 3,282
Љевице 12,190 198 675
Вељки Кртиш 11,023 97 437
Јасенске 25,195 547 2,156
Торнажа (сада део Округ Ревуца) 17,701 631 2,615
Рожњава 14,767 100 380
Спиш 16,737 83 390
Краловски Хлмец (данас део Округ Требишов) 24,514 116 590
Укупно 448,481 9,610 41,666

Мађари који су остали у Словачкој постали су мета покушаја словачке асимилације.[15]

Напомене уреди

  1. ^ У 1930. према чехословачком цензусу

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Breuning, Eleonore C.M.; Dr. Lewis, Jill; Pritchard, Gareth (2005). Power and the people: a social history of Central European politics, 1945-56. Manchester University Press. pp. 140–143 ISBN 978-0-7190-7069-3.
  2. ^ а б в Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 90. ISBN 978-0-7146-5132-3.
  3. ^ BOBÁK, J. (1996): Maďarská otázka v Československu /1944-48/. Bratislava, 119 p.
  4. ^ Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, р. 28. ISBN 80-89046-29-0
  5. ^ BOTÍK, J. (1995): Etnokultúrne procesy v podmienkach etnického rozdelenia. Slovenský národopis 4/1995, pp. 431-445.
  6. ^ Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, р. 66 ISBN 80-89046-29-0
  7. ^ ČIERNA-LANTAYOVÁ, D. (1992): Political and Human Aspects of the Repatriation of Slovaks from Hungary. Human Affairs, 1992, pp. 173-182.
  8. ^ DIVIČANOVÁ, A. (1994): Etnokulturne zmeny na slovenskych jazykovych ostrovoch v Maďarsku. Slovenský narodopis 1994, pp. 264-283.
  9. ^ а б „History of Settlement, Culture, and the Nazi-Czech Conflict”. www.expelledgermans.org. Приступљено 14. 5. 2021. 
  10. ^ Kaplan, Karel (1987). The short march: the Communist takeover in Czechoslovakia, 1945-1948. C.Hurst & Co. Publishers. р. 29. ISBN 978-0-905838-96-0.
  11. ^ Mandelbaum, Michael (2000). The New European Diasporas: National Minorities and Conflict in Eastern Europe. Council on Foreign Relations. р. 40. ISBN 978-0-87609-257-6.
  12. ^ Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. Basingstoke, UK (Foreword by Professor Peter Burke): Palgrave Macmillan. р. 775. ISBN 978-0-230-55070-4.
  13. ^ „"Human Rights For Minorities In Central Europe: Ethnic Cleansing In Post World War II Czechoslovakia: The Presidential Decrees Of Edvard Beneš, 1945-1948”. web.archive.org. 2009-04-23. Архивирано из оригинала 23. 04. 2009. г. Приступљено 2021-05-14. 
  14. ^ а б Slovenský národný archív, Bratislava (Slovak National Archives, Bratislava Access date:11. 1. 2010) - Povereníctvo pôdohospodárstva a pozemkovej reformy - sekcia B ( ) box 304. Štatistický prehľad náborom pracovných síl odsunutých na práce do Čiech.
  15. ^ Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 93. ISBN 978-0-7146-5132-3.

Литература уреди

  • Breuning, Eleonore C.M.; Dr. Lewis, Jill; Pritchard, Gareth (2005). Power and the people: a social history of Central European politics, 1945-56. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7069-3. 
  • Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. Basingstoke, UK (Foreword by Professor Peter Burke): Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-55070-4. 
  • Kaplan, Karel (1987). The short march: the Communist takeover in Czechoslovakia, 1945-1948. C.Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-0-905838-96-0. 
  • Mandelbaum, Michael (2000). The New European Diasporas: National Minorities and Conflict in Eastern Europe . Council on Foreign Relations. ISBN 978-0-87609-257-6. 
  • Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. ISBN 978-0-7146-5132-3. 
  • Šutaj, Štefan (2005). Nútené presídlenie Maďarov zo Slovenska do Čiech [Deportation of population of Hungarian nationality out of Slovakia to Bohemia] (PDF) (на језику: словачки). Prešov: Universum. ISBN 978-80-89046-29-4. 
  • Sáposová, Zlatica; Šutaj, Štefan, edi. (2010), Povojnové migrácie a výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom, Prešov: Universum, ISBN 978-80-89046-64-5
  • Vadkerty, Katalin (2002), Maďarská otázka v Československu 1945-1948, Bratislava: Kalligram, ISBN 807149495X
  • BALOGH, Sándor. Az 1946. február 27-i magyar–csehszlovák lakosságcsere-egyezmény.Történelmi Szemle, 1979/1, s. 59-87;
  • BOBÁK, Ján. Výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom (1946 – 1948). In: BIELIK, František – BALÁŽ, Claude (Eds.). Slováci v zahraničí. 8. zv. Martin : Matica slovenská, 1982, s. 70-89;
  • SZABÓ, Károly. A magyar–csehszlovák lakosságcsere története dióhéjban. In: VERES, Géza (Ed.). Új Mindenes Gyűjtemény. 10. zv. Bratislava : Madách, 1993, s. 95-112;
  • ŠUTAJ, Štefan. Maďarská menšina na Slovensku v rokoch 1945 – 1948. Bratislava : Veda, 1993;
  • BOBÁK, Ján. Maďarská otázka v Česko-Slovensku (1944 – 1948). Martin : Matica slovenská, 1996;
  • KUGLER, József. Lakosságcsere a Délkelet-Alföldön. Budapest : Osiris–MTA Kisebbségkutató Műhely, 2000;
  • VADKERTY, Katalin. Maďarská otázka v Československu 1945—1948. Bratislava : Kalligram, 2002;
  • LÁSZLÓ, Péter. Fehérlaposok. Adalékok a magyar – csehszlovák lakosságcsere történetéhez. Bonyhád, 2003;
  • MOLNÁR, Imre – SZARKA, László (Eds.): Otthontalan emlékezet. Emlékkönyv a csehszlovák–magyar lakosságcsere 60. évfordulójára. Komárom : MTA Kisebbségkutató Intézet – Kecskés László Társaság, 2007.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пресељење_Мађара_у_Чешку&oldid=26982012”