Прича о радницима у винограду
Прича о радницима у винограду (или прича о великодушном послодавцу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у Јеванђељу по Матеју.
Прича говори о томе како је послодавац исплатио исту дневницу радницима који су дошли касније и радили мање као и онима који су од јутра радили у винограду. Уобичајено тумачење је да свако ко прихвати позив Краљевства Божјег, без обзира колико касно, добија награду једнаку онима који су најдуже верни.
Прича уреди
Јеванђеље по Матеју преноси следећу Исусову алегоријску причу:
Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени, и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако. И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени? Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград.
А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих. И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу. А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби. Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?
Тако ће последњи бити први и први последњи.
— Исус у Јеванђељу по Матеју, глава 20:1–16 (превод Емилијан Чарнић)
Тумачења уреди
Динар је у ствари антички денариус, сребрни новчић који је у Исусово време био уобичајена радничка дневница. Прича се ослања на сагласност публике да је ово фер надница за читав дан рада.[1]
Радници у винограду су били сиромаси који раде као привремени пољопривредни радници током жетве.[2] Друга смена се прикључила око „трећег часа“, што је по јеврејском бројању девет часова ујутро; даље: шести час је подне, а једанаести час је пет сати после подне.[2] Послодавац види да су они сиротиња и да је свима потребна пуна дневница да прехране своје породице.[1][2] Плаћање увече следи старозаветне смернице:[1]
За разлику од рабинских прича сличне тематике, ова прича наглашава Божију незаслужену милост, пре него у било ком смислу „зарађивање“ Божје наклоности.[1][2] Из овог разлога је слична причи о блудном сину.[1] Парабола је често тумачена у смислу да чак и они који се касније покају у животу стичу једнаку награду, заједно са онима који су преобраћени раније. Алтернативна интерпретација идентификује ране раднике као Јевреје, од којих неки оспоравају касније придошлима једнаку добродошлицу у Краљевству Божјем.[3]
Поводом расправе о идентитету радника у винограду Арланд Хултгрен пише:
| „ | Док тумачимо и примењујемо ову причу, неминовно се јавља питање: Ко су радници једанаестог часа у наше време? Ми можда желимо да их именујемо као преобраћенике на самрти или као особе обично презрене од дугогодишњих ветерана и оних ватренијих у верској посвећености. Али најбоље је не сужавати поље исувише брзо. На дубљем нивоу, сви смо ми радници једанаестог часа; сви смо ми почасни гости Бога у краљевству. Заиста није неопходно одлучити ко су радници једанаестог часа. Поента приче – и на нивоу Исуса и Матејевог јеванђеља уопште – је да Бог спасава по милости, а не због наше достојности. То важи за све нас.[4] | ” |
Исламска традиција уреди
Нешто другачију причу, вероватно изведену из ове новозаветне[5], је користио исламски пророк Мухамед у својим беседама:
Ваш пример и пример народа двају Књига је као пример човека који је запослио неке раднике и питао их: `Ко ће радити за мене од јутра до поднева за један сребрни новчић?` Јевреји су прихватили и радили. Потом је упитао: `Ко ће радити за мене од поднева до поподневне молитве за један сребрни новчић?` хришћани су прихватио и радили. Он тада рекао: `Ко ће радити за мене од поподне до заласка сунца за два сребрна новчића?` Ви, муслимани сте прихватили понуду. Јевреји и хришћани су се наљутили и рекли: `Зашто да радимо више и добијемо мању плату?`Бог рече: `Да ли сам ускратио нешто од вашег права?` Они одговорише не. Он рече: `То је мој благослов, који дарујем коме год желим.`
— Мухамед у Сахих Бухари 3:468, 469; 1:533; 4:665
Извори уреди
- ^ а б в г д France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
- ^ а б в г Keener, Craig S. (1999). A Commentary on the Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 481—484. ISBN 978-0-8028-3821-6.
- ^ Оба тумачења се разматрају у Matthew Henry's Complete Commentary on the Whole Bible (1706).
- ^ Hultgren, Arland J. (2002). The Parables of Jesus: A Commentary. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 43. ISBN 978-0-8028-6077-4.
- ^ Guillaume, Alfred (2003). Traditions of Islam: An Introduction to the Study of the Hadith Literature 1924. Kessinger Publishing. стр. 140. ISBN 978-0-7661-5959-4.
Литература уреди
- France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
