Приче о црвеном сирку
Приче о црвеном сирку () је роман Мо Јена на кинеском језику. Објављен 1986. године, Мо Јенов је први роман и остаје једно од његових најпознатијих дела.[1][2][3]
| Приче о црвеном сирку | |
|---|---|
 Корице књиге Приче о црвеном сирку на српском језику | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | 红高粱家族 |
| Аутор | Мо Јен |
| Земља | Кина |
| Језик | кинески |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1986. |
О роману уреди
Роман се састоји од пет делова:
- "Црвени сирак",
- "Сирковача",
- "Псеће стазе и богазе",
- "Сахрана у пољу сирка" и
- "Чудновата смрт".
Делови романа су први пут објављени у разним часописима 1986. године. "Псеће стазе и богазе" објављени су у издању Shiyue (часопис „Октобар“) из априла 1986. године; „Сирковача“ у издању PLA Arts из јула 1986, „Сахрана у пољу сирка“ у издању Beijing Wenxue из августа 1986. и „Чудновата смрт“ у издању часописа Kunlun од новембра до децембра.[4]
Серијализације часописа пре објављивања целог романа 1987. године видео је редитељ Џанг Јимоу, који је одмах предложио Мо Јену да од њега направи филм.[5] Следеће године роман је објављен, а готово истовремено је 1987. године изашао филм "Црвени сирак" на кинеском језику. Године 1988. представљен је током такмичења и освојио је Златног медведа на Берлинском филмском фестивалу. Првобитно је добио ад хок енглески наслов „Црвени клан сирака“ у неким изворима (Ванг 1996) [6] али га је Howard Goldblatt 1993. са кинеског језика превео са поднасловом „Црвени сирак - кинески роман“.
Радња романа уреди
Радња романа Приче о црвеном сирку врти се око три генерације породице Схандонг између 1923. и 1976. Приповедач прича причу о породичној борби, прво као власници дестилерије који праве вино од сирка, а затим као борци за отпор током Другог кинеско-јапанског рата. Роман такође описује грађанске спорове између зараћених кинеских група, укључујући ривалске банде и политичке моћи. Књига се такође односи на Културну револуцију и обнављање дипломатских односа између Кине и Јапана 1972. године.
Нараторов деда, носач Ју, заљубљује се у лепу девојку коју носи у свадбеној носиљци ка кући њеног будућег мужа, губавог сина имућног пециракије. Ускоро одлучује да убије и младиног мужа и њеног свекра, па почиње да живи с њом настављајући да производи ракију од сирка. Рат све више бесни, а Ју све више напредује у војсци и милицији...[7]
Мо Јен у роману користи кратак стил који се одликује краткоћом и нехронолошким приповедањем у првом лицу. Дело садржи елементе народне бајке који се стапају у мит и сујеверје, смештајући га у магично-реалистички жанр.
Као главни усев североисточног града Гаоми провинције Схандонг (родни град аутора), црвени сирак уоквирује нарацију као симбол равнодушности и виталности. Усред деценија крвопролића и смрти, непоколебљиво расте, пружајући храну, склониште, вино и живот.
Издање на српском језику уреди
Роман Приче о црвеном сирку на српском језику објавила је издавачка кућа Лагуна 2014. године. Са кинеског језика роман је превела Мирјана Павловић.[7]
Референце уреди
- ^ Shelley W. Chan World Literature Today 2000 p495 "Fin 1987, Mo Yan published Honggaoliang jiazu (Eng. Red Sorghum), a novel set in his Shandong hometown of Northeast Gaomi Township. Relating the story of a peasant family from 1923 to 1976, this first novel is about ..."
- ^ A Subsersive Voice in China: The Fictional World of Mo Yan 2011 "Mo Yan, The Red Sorghum Family, 2. Translation from Mo Yan, Red Sorghum: A Novel of China, trans. Howard Goldblatt,"
- ^ Edward L. Davis Encyclopedia of Contemporary Chinese Culture 2012 "He first published in 1981 and is best known for his 1986 novel, Red Sorghum (Hong gaoliang), which is a firstperson account of a grandson's visit to his ancestral home and his retelling of its history during the Japanese invasion."
- ^ 叶开 莫言评传 2008 p270 "作为《红高粱家族》系列长篇小说中的第三部,中篇小说《狗道》发表于《十月》杂志 1986 年第 4 期,第二部《高粱酒》发表于《解放军文艺》 1986 年第 7 期,第四部《高粱殡》发表于《北京文学》 1986 年第 8 期,第五部《奇死》发表于《昆仑》 1986 年第 6 期。
- ^ Zhang Yimou: interviews p 3 Frances K. Gateward - 2001 "I didn't know Mo Yan; I first read his novel, Red Sorghum, really liked it, and then gave him a phone call. Mo Yan suggested that we meet once. It was April and I was still filming Old Well, but I rushed to Shandong — I was tanned very dark then ..."
- ^ Jing Wang - High Culture Fever: Politics, Aesthetics, and Ideology in Deng's China -1996 p187 "Yet The Red Sorghum Clan is by no means a clear-cut case of classic modernism. Although framed in a temporal limbo somewhere between the past and the present that bears close resemblance to the root-searching literature, the novel ...
- ^ а б Мо, Јен (2014). Приче о црвеном сирку. Београд: Лагуна. ISBN 978-86-521-1573-0.
