Пролактином

Пролактином је бенигни тумор (аденом) хипофизе који производи хормон пролактин који покреће груди да производе млеко (дојење). Он је најчешћи тип функционалног тумора хипофизе, чији симптоми настају као последица превелике количине пролактина у крви (хиперпролактинемија) или дејства притиска тумора на околна ткива.[1][2]

Пролактином
PRL HE histology.jpg
Специјалностионкологија, ендокринологија, неурологија, неурохирургија

Алтернативни називиУреди

Пролактином — Секреторни аденом — Пролактин-секреторни аденом хипофизе.

ЕпидемиологијаУреди

Морбидитет

Иако је пролактином најчешћа врста аденома хипофизе у детињству, његова просечна годишња инциденција се процењује на 1 : 10.000.000 деце. Учесталости пролактинома је најизраженија у периоду од друге до пете деценије живота са знатно већом учесталошћу код жена. Инциденција расте упоредо с узрастом тако да се 93% пролактинома открива код адолесцената, обично старијих од 12 година и то претежно код девојака.[3]

Тумор се често открива у ранијој фази код жена него код мушкараца због нередовних менструација.

ЕтиопатогеназаУреди

Пролактиноми, као и већина аденома хипофизе, настају као последица генетички условљеног поремећаја питуитарних ћелија. То доводи до процеса туморогенезе изазване активацијом протоонкогена или инактивације антионкогена.

Већина тумора хипофизе је моноклонског порекла јер неоплазије потичу из репликације једне мутиране ћелије.[3]

Пролактином је најважнији узрок хиперпролактинемије, која је удружена са поремећајем репродуктивне функције. У супрафизиолошким концентрацијама пролактин код жена и код мушкараца доводи до хипогонадотропног хипогонадизма, првенствено због инхибиторног деловања високих концентрација пролактина на ослобађање гонадотропин-рилизинг хормона из хипоталамуса.

Када је пролактином довољне величине да врши механички притисак на околне хормонски активне ћелије, тумор може, поред недостатка гонадотропина, проузроковати и недостатак других хормона хипофизе – хормона раста, тиротропног и адренокортикотропног хормона.[3]

КласификацијаУреди

На основу величине, пролактиноми се класификују у:

  • Микропролактиноме — туморе мањег промера од 10 мм, који се у 90% случајева јављају код жена.
  • Макропролактиноме — туморе промера већег од 10 мм, који се у 60% случајева јављају код мушкараца.

Слична искуства постоје и код болесника адолесцентног узраста.[3]

Клиничка сликаУреди

Клинички симптоми и знаци пролактинома су последица нарушене секреције пролактина (хормонски поремећаји) и раста самог тумора.

Симпптоми изазвани хиперсекрцијом пролактина
  • Изостанак, односно застој у развоју пубертета, изазван хиперпролактинемијом код дечака девојчица у случајевима када се пролактином развија у периоду пре или током пубертета.
  • Примарна аменореја, која је најчешћи знак код девојака које су достигле полну зрелост.
  • Секундарна аменореја, олигоменореја или неуредни менструациони циклуси.
  • Галактореја (30-80% жена са пролактиномом) која може бити спонтана или се открива тек посла стискања брадавица дојки.
  • Изостанак или прекид раста тестиса и пубисне косматости, а понекада се уочава женски телесни хабитус и ретко гинекомастија, код дечака. Галактореја је мање честа у поређењу са њеном учесталошћу код девојака. Застој раста је ретка појава.[4][5]
  • Остеопенија или остеопороза, код адолесценти оба пола, што додатно указује на неопходност благовремене дијагнозе.[4][3][5]
Симптоми изазвани растом тумора

Већи тумори који расту изван селе турцике врше компресију на околне анатомске структуре, пре свега на оптичку хијазму и видне живце. Главни знаци пролактинома који су последица раста тумора су:

  • главобоља и поремећаји вида,
  • битемпорална хемианопсија која је проузрокована компресијом оптичке хијазме,
  • потпуни губитак вида и офталмоплегије услед компресије III, IV и VI кранијалног нерва.

ИзвориУреди

  1. ^ Bronstein MD. Disorders of prolactin secretion and prolactinomas. In: Jameson JL, De Groot LJ, de Kretser DM, et al, eds. Endocrinology: Adult and Pediatric. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 7.
  2. ^ Tirosh A, Shimon I. Current approach to treatments for prolactinomas. Minerva Endocrinol. 2016;41(3):316-323.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Casanueva FF, Molitch ME, Schlechte JA, et al. Guidelines of the Pituitary Society for the diagnosis and management of prolactinomas. Clin Endocrinol 2006;65:265-273.
  4. 4,0 4,1 Fideleff HL, Boljuete HR, Suarez MG, et al. Prolactinoma in children and adolescents. Horm Res 2009; 72:197-205.
  5. 5,0 5,1 Acharya SV, Gopal RA, Bandgar TR. Clinical profile and long term follow up of children and adolescents with prolactinomas. Pituitary 2009; 12:186-9.

Спољашње везеУреди

Класификација
Спољашњи ресурси

  Медији везани за чланак Пролактином на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).