Пролактином

Бенигни тумор код мајке новорођенчета

Пролактином је бенигни тумор (аденом) хипофизе који производи хормон пролактин који покреће груди да производе млеко (дојење).[1] Он је најчешћи тип функционалног тумора хипофизе, чији симптоми настају као последица превелике количине пролактина у крви (хиперпролактинемија),[2] или дејства притиска тумора на околна ткива.[3][4]

Пролактином
PRL HE histology.jpg
Специјалностионкологија, ендокринологија, неурологија, неурохирургија

Алтернативни називиУреди

Пролактином — Секреторни аденом — Пролактин-секреторни аденом хипофизе.

ЕпидемиологијаУреди

Морбидитет

Иако је пролактином најчешћа врста аденома хипофизе у детињству, његова просечна годишња инциденција се процењује на 1 : 10.000.000 деце. Учесталости пролактинома је најизраженија у периоду од друге до пете деценије живота са знатно већом учесталошћу код жена. Инциденција расте упоредо с узрастом тако да се 93% пролактинома открива код адолесцената, обично старијих од 12 година и то претежно код девојака.[5][6][7]

Тумор се често открива у ранијој фази код жена него код мушкараца због нередовних менструација.[8]

ЕтиопатогеназаУреди

Пролактиноми, као и већина аденома хипофизе, настају као последица генетички условљеног поремећаја питуитарних ћелија. То доводи до процеса туморогенезе изазване активацијом протоонкогена или инактивације антионкогена.[9]

Већина тумора хипофизе је моноклонског порекла јер неоплазије потичу из репликације једне мутиране ћелије.[5][10][11]

Пролактином је најважнији узрок хиперпролактинемије, која је удружена са поремећајем репродуктивне функције. У супрафизиолошким концентрацијама пролактин код жена и код мушкараца доводи до хипогонадотропног хипогонадизма, првенствено због инхибиторног деловања високих концентрација пролактина на ослобађање гонадотропин-рилизинг хормона из хипоталамуса.[12]

Када је пролактином довољне величине да врши механички притисак на околне хормонски активне ћелије, тумор може, поред недостатка гонадотропина, проузроковати и недостатак других хормона хипофизе – хормона раста, тиротропног и адренокортикотропног хормона.[5]

КласификацијаУреди

На основу величине, пролактиноми се класификују у:[13][14]

  • Микропролактиноме — туморе мањег промера од 10 мм, који се у 90% случајева јављају код жена.
  • Макропролактиноме — туморе промера већег од 10 мм, који се у 60% случајева јављају код мушкараца.

Слична искуства постоје и код болесника адолесцентног узраста.[5]

Клиничка сликаУреди

Клинички симптоми и знаци пролактинома су последица нарушене секреције пролактина (хормонски поремећаји) и раста самог тумора.[15][16][17][18][19]

Симпптоми изазвани хиперсекрцијом пролактина.[20][21][22]
  • Изостанак, односно застој у развоју пубертета, изазван хиперпролактинемијом код дечака девојчица у случајевима када се пролактином развија у периоду пре или током пубертета.
  • Примарна аменореја, која је најчешћи знак код девојака које су достигле полну зрелост.
  • Секундарна аменореја, олигоменореја или неуредни менструациони циклуси.
  • Галактореја (30-80% жена са пролактиномом) која може бити спонтана или се открива тек посла стискања брадавица дојки.
  • Изостанак или прекид раста тестиса и пубисне косматости, а понекада се уочава женски телесни хабитус и ретко гинекомастија, код дечака. Галактореја је мање честа у поређењу са њеном учесталошћу код девојака. Застој раста је ретка појава.[23][24]
  • Остеопенија или остеопороза, код адолесценти оба пола, што додатно указује на неопходност благовремене дијагнозе.[23][5][24]
Симптоми изазвани растом тумора

Већи тумори који расту изван селе турцике врше компресију на околне анатомске структуре, пре свега на оптичку хијазму и видне живце. Главни знаци пролактинома који су последица раста тумора су:[25]

  • главобоља и поремећаји вида,
  • битемпорална хемианопсија која је проузрокована компресијом оптичке хијазме,
  • потпуни губитак вида и офталмоплегије услед компресије III, IV и VI кранијалног нерва.[26]

ДијагнозаУреди

Код жена, код постављања дијагносзе треба се фокусирати на физички преглед, процену галактореје и идентификацију клиничких знакова недостатка естрогена.

Код мушкараца, треба испитати величину и конзистенцију тестиса, као и узорак длаке на телу. Такође процените ретку појаву гинекомастије.

Код пацијената мушког и женског пола, процените оштрину вида и видно поље (методом конфронтације) и извршите преглед кранијалних нерва како би се утврдило да ли је тумор изазвао било какав масовни ефекат.[27]

Тестирање хормонаУреди

Серум ПРЛ

Нивои серумског пролактина (ПРЛ) треба измерити више пута, посебно ако је повишење скромно. Не мерите ниво ПРЛ непосредно након прегледа дојке, јер преглед дојки може изазвати физиолошко повећање ПРЛ.

Серумски тест трудноће

У обзир треба узети могућност трудноће код жена репродуктивног узраста, јер је то најчешћи узрок секундарне аменореје у овој групи.

Серумски ТСХ

Мерењем нивоа ТСХ искључује се могућност да се повишени ниво ПРЛ јави као секундарни у односу на повишени ниво ТРХ. ТРХ је један од ПРФ-ова. Ако је ниво ТСХ повишен, налаз треба потврдити мерењем нивоа слободног тироксина.

Мерење других хормона хипофизеУреди

Код мушкарца који има симптоме хипогонадизма, треба измерите нивое тестостерона у серуму или биорасположивог тестостерона.[27]

Код пацијената са анамнезом која указује на инсуфицијенцију надбубрежне жлезде, измерити базалне и косинтропин-стимулисане нивое кортизола.

Код особе са особинама које су у складу са акромегалијом, измерите нивое фактора раста-1 сличног инсулину у серуму.

Искључите друге могуће системске узроке хиперпролактинемије, као што су хронична бубрежна инсуфицијенција или цироза јетре, користећи одговарајуће лабораторијске тестове

Радиолошка испитивањаУреди

Након обављања биохемијског тестирања, обављају се снимања:[27]

  • Магнетном резонанцом (МРИ) хипоталамуса хипофизе (са побољшањем гадолинијума). МРИ је бољи за разграничење меких ткива и за идентификацију мале лезије.
  • Компјутеризовану томографију (ЦТ) скенирање региона (са контрастом) да би се открило присутво масовних лезија. ЦТ скенирање је боље за идентификацију било каквог изобличења или деструкције кости.

Током снимања посебна пажња се посвећује величини тумора и његовом задирању у околне структуре (нпр оптичку хијазму, други кранијални нерви) и последице (нпре деструкција костију).

Постоји добра корелација између величине пролактинома и степена повишења ПРЛ у серуму. Вредност пролактина (ПРЛ) у серуму од 200 нг/мЛ или више у присуству макроаденома (>10 мм) је практично дијагностичка потврда пролактинома. Међутим, ако је вредност ПРЛ у серуму мања од 200 нг/мЛ у присуству велике лезије масе хипофизе, то више указује на хиперпролактинемију која се јавља као последица компресије стабљике лезијом; такође може указивати на појаву ефекта куке, што је артефакт у лабораторијској методи која се користи за мерење пролактина.[28]

Други тестовиУреди

Када је тумор велики и налази се у непосредној близини оптичке хијазме, офталмолог врши формално тестирање видног поља пре било какве терапије. Ово тестирање се понавља након почетка лечења, како би се пратио одговор пацијента на терапију.[27]

Дијагностичка разматрањаУреди

Ако пацијенткиња има аменореју, примарну или секундарну, треба утврдити друге могуће узроке и стања. Ако пацијент (мушкарац или жена) има неплодност, размотрите све друге узроке неплодности.

Ако пацијент има повишен ниво ПРЛ, морају се тражити други узроци хиперпролактинемије. То укључује следеће:[29]

  • Лекови - као што су фенотиазини, халоперидол, метоклопрамид, метилдопа, резерпин, верапамил, трициклични антидепресиви, хронична злоупотреба опијата и кокаин [ 23 ]
  • Узроци од стране хипофизе или хипоталамуса - укључујући аденом који лучи ГХ, аденом који не функционише, компресију дршке хипофизе, синдром празног седла, краниофарингиом, менингиом, дисгермином, друга грануломатозна стања која узрокују дисфункцију хипофизе.
  • Трудноћа
  • Примарни хипотиреоза.[30]
  • Хронична бубрежна инсуфицијенција
  • Цироза
  • Надбубрежна инсуфицијенција
  • Лезије зида грудног коша
  • Стимулација дојке
  • Лезије кичмене мождине
  • Идиопатски узроци

Диференцијалне дијагнозе[29]Уреди

  • хипотиреоза,
  • синдром полицистичних јајника,
  • макроаденоми хипофизе.

ТерапијаУреди

Лечење је индиковано ако су присутни масовни ефекти тумора и / или значајни ефекти хиперпролактинемије.[31][32][33][34]

Иако је природна историја пролактинома нејасна, већина микропролактинома (до 95%) не напредује до макроаденома, како је утврђено након 6-годишњег периода посматрања. Стога, ако пацијент са микропролактиномом има минималне симптоме, пацијент се може пажљиво пратити серијским проценама нивоа ПРЛ у серуму у комбинацији са сликовним студијама у годишњим интервалима.[35][34]

Међутим, ако пацијент са микропролактиномом има значајне ефекте хиперпролактинемије, индиковано је лечење.[36][37][38]

Било који пацијент са макропролактиномом треба лечење, јер је тумор показао већу склоност ка расту. Такав третман укључује примену више метода лечења (медикаментозну, хируршку, зрачну и другу терапију).[39][40][41][42][43]

ИзвориУреди

  1. ^ Yatavelli RKR, Bhusal K. Prolactinoma. 2018 Jan. [Medline]. [Full Text].
  2. ^ Samperi I, Lithgow K, Karavitaki N. Hyperprolactinaemia. J Clin Med. 2019 Dec 13. 8 (12):[Medline]. [Full Text].
  3. ^ Bronstein MD. Disorders of prolactin secretion and prolactinomas. In: Jameson JL, De Groot LJ, de Kretser DM, et al, eds. Endocrinology: Adult and Pediatric. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 7.
  4. ^ Tirosh A, Shimon I. Current approach to treatments for prolactinomas. Minerva Endocrinol. 2016;41(3):316-323.
  5. ^ а б в г д Casanueva FF, Molitch ME, Schlechte JA, et al. Guidelines of the Pituitary Society for the diagnosis and management of prolactinomas. Clin Endocrinol 2006;65:265-273.
  6. ^ Schlechte J, Dolan K, Sherman B, et al. The natural history of untreated hyperprolactinemia: a prospective analysis. J Clin Endocrinol Metab. 1989 Feb. 68(2):412-8. [Medline].
  7. ^ Fernandez A, Karavitaki N, Wass JA. Prevalence of pituitary adenomas: a community-based, cross-sectional study in Banbury (Oxfordshire, UK). Clin Endocrinol (Oxf). 2009 Jul 24. [Medline].
  8. ^ Wu ZR, Zhang Y, Cai L, et al. Long-Term Clinical Outcomes of Invasive Giant Prolactinomas after a Mean Ten-Year Followup. Int J Endocrinol. 2016. 2016:8580750. [Medline]. [Full Text
  9. ^ Zadrozna-Sliwka B, Bolanowski M, Jawiarczyk A, et al. The role of cyclase activating (CAP) and cyclase inhibiting (CIP) parathormone fractions in the assessment of bone metabolism disturbances in women with hyperprolactinemia of various origin. Neuro Endocrinol Lett. 2008 Feb. 29(1):178-84. [Medline].
  10. ^ Carter JN, Tyson JE, Tolis G, et al. Prolactin-screening tumors and hypogonadism in 22 men. N Engl J Med. 1978 Oct 19. 299(16):847-52. [Medline].
  11. ^ Chahal HS, Stals K, Unterländer M, Balding DJ, Thomas MG, Kumar AV, et al. AIP mutation in pituitary adenomas in the 18th century and today. N Engl J Med. 2011 Jan 6. 364(1):43-50. [Medline].
  12. ^ Honbo KS, van Herle AJ, Kellett KA. Serum prolactin levels in untreated primary hypothyroidism. Am J Med. 1978 May. 64(5):782-7. [Medline].
  13. ^ Mancini T, Casanueva FF, Giustina A. Hyperprolactinemia and prolactinomas. Endocrinol Metab Clin North Am. 2008 Mar. 37(1):67-99, viii. [Medline].
  14. ^ Frantz AG. Endocrine diagnosis of prolactin-secreting pituitary tumors. Black PM, Zervas NT, Ridgway EC, et al, eds. Secretory Tumors of the Pituitary Gland. New York, NY: Raven Press; 1984. 45-53
  15. ^ Schlechte JA. Clinical practice. Prolactinoma. N Engl J Med. 2003 Nov 20. 349(21):2035-41. [Medline].
  16. ^ Melmed S, Casanueva FF, Hoffman AR, et al. Diagnosis and treatment of hyperprolactinemia: an Endocrine Society clinical practice guideline. J Clin Endocrinol Metab. 2011 Feb. 96(2):273-88. [Medline].
  17. ^ Molitch ME. Prolactinoma. Melmed S, ed. The Pituitary. Boston, Mass: Blackwell Scientific; 1995. 443-7.
  18. ^ Peng J, Qiu M, Qi S, Li D, Peng Y. Hypopituitarism patterns among adult males with prolactinomas. Clin Neurol Neurosurg. 2016 May. 144:112-8. [Medline].
  19. ^ Schlechte JA. Update in pituitary 2010. J Clin Endocrinol Metab. 2011 Jan. 96(1):1-8. [Medline].
  20. ^ Vaneckova M, Seidl Z, Hana V, et al. Macroprolactinomas: retrospective follow up study in the MR imaging and correlation with clinical symptomatology. Neuro Endocrinol Lett. 2007 Dec. 28(6):841-5. [Medline].
  21. ^ Sala E, Bellaviti Buttoni P, Malchiodi E, et al. Recurrence of hyperprolactinemia following dopamine agonist withdrawal and possible predictive factors of recurrence in prolactinomas. J Endocrinol Invest. 2016 May 31. [Medline].
  22. ^ Frieze TW, Mong DP, Koops MK. "Hook effect" in prolactinomas: case report and review of literature. Endocr Pract. 2002 Jul-Aug. 8(4):296-303. [Medline].
  23. ^ а б Fideleff HL, Boljuete HR, Suarez MG, et al. Prolactinoma in children and adolescents. Horm Res 2009; 72:197-205.
  24. ^ а б Acharya SV, Gopal RA, Bandgar TR. Clinical profile and long term follow up of children and adolescents with prolactinomas. Pituitary 2009; 12:186-9.
  25. ^ Toulis KA, Robbins T, Reddy N, et al. Males with prolactinoma are at increased risk of incident cardiovascular disease. Clin Endocrinol (Oxf). 2018 Jan. 88 (1):71-6. [Medline].
  26. ^ Kars M, Roelfsema F, Romijn JA, Pereira AM. Malignant prolactinoma: case report and review of the literature. Eur J Endocrinol. 2006 Oct. 155(4):523-34. [Medline].
  27. ^ а б в г „Prolactinoma Workup: Laboratory Studies, Imaging Studies, Other Tests”. emedicine.medscape.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-12. 
  28. ^ Frieze TW, Mong DP, Koops MK. "Hook effect" in prolactinomas: case report and review of literature. Endocr Pract. 2002 Jul-Aug. 8(4):296-303.
  29. ^ а б „Prolactinoma Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-12. 
  30. ^ Honbo KS, van Herle AJ, Kellett KA. Serum prolactin levels in untreated primary hypothyroidism. Am J Med. 1978 May. 64(5):782-7
  31. ^ Serri O. Progress in the management of hyperprolactinemia. N Engl J Med. 1994 Oct 6. 331(14):942-4. [Medline].
  32. ^ Tirosh A, Shimon I. Current approach to treatments for prolactinomas. Minerva Endocrinol. 2016 Sep. 41 (3):316-23. [Medline]. [Full Text].
  33. ^ Teixeira M, Souteiro P, Carvalho D. Prolactinoma management: predictors of remission and recurrence after dopamine agonists withdrawal. Pituitary. 2017 Aug. 20 (4):464-70.
  34. ^ а б Molitch ME. Pharmacologic resistance in prolactinoma patients. Pituitary. 2005. 8(1):43-52. [Medline].
  35. ^ Rivera JL, Lal S, Ettigi P, et al. Effect of acute and chronic neuroleptic therapy on serum prolactin levels in men and women of different age groups. Clin Endocrinol (Oxf). 1976 May. 5(3):273-82. [Medline].
  36. ^ Hoffer ZS, Roth RL, Mathews M. Evidence for the partial dopamine-receptor agonist aripiprazole as a first-line treatment of psychosis in patients with iatrogenic or tumorogenic hyperprolactinemia. Psychosomatics. 2009 Jul-Aug. 50(4):317-24.
  37. ^ Webster J, Piscitelli G, Polli A, et al. A comparison of cabergoline and bromocriptine in the treatment of hyperprolactinemic amenorrhea. Cabergoline Comparative Study Group. N Engl J Med. 1994 Oct 6. 331(14):904-9
  38. ^ Zamanipoor Najafabadi AH, Zandbergen IM, de Vries F, et al. Surgery as a Viable Alternative First-Line Treatment for Prolactinoma Patients. A Systematic Review and Meta-Analysis. J Clin Endocrinol Metab. 2020 Mar 1. 105 (3):[Medline]. [Full Text].
  39. ^ Kreutzer J, Buslei R, Wallaschofski H, et al. Operative treatment of prolactinomas: indications and results in a current consecutive series of 212 patients. Eur J Endocrinol. 2008 Jan. 158(1):11-8. [Medline].
  40. ^ Kallestrup MM, Kasch H, Osterby T, Nielsen E, Jensen TS, Jorgensen JO. Prolactinoma-associated headache and dopamine agonist treatment. Cephalalgia. 2014 Jun. 34 (7):493-502. [Medline].
  41. ^ Zhang F, Chen J, Lu Y, et al. Manifestation, management and outcome of subclinical pituitary adenoma apoplexy. J Clin Neurosci. 2009 Oct. 16(10):1273-5. [Medline].
  42. ^ Colao A, Di Sarno A, Sarnacchiaro F, et al. Prolactinomas resistant to standard dopamine agonists respond to chronic cabergoline treatment. Clin Endocrinol Metab. 1997. 82(3):876-83. [Full Text].
  43. ^ Swords F, Monson J, Besser GM, et al. Gamma knife radiosurgery: a safe and effective salvage treatment for pituitary tumors not controlled despite conventional radiotherapy. Eur J Endocrinol. 2009 Sep 22. [Medline].

Спољашње везеУреди

Класификација
Спољашњи ресурси

  Медији везани за чланак Пролактином на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).